UNS vesti
05. 04. 2023.
Mileva Malešić: Žugić prodao očevinu da bi štampao novine
Novinarki i glavnoj i odgovornoj urednici „TV Forum –a“ Milevi Malešić dodeljena je specijalna nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) „Žika M. Jovanović“ za doprinose u istoriji štampe i novinarstva. Nagradu je dobila za dokumentarni film „90 godina novinarstva u Prijepolju“.
Kako se navodi u obrazloženju žirija, ovim dokumentarnim filmom srpskom novinarstvu je još jednom predočen, pomalo zaboravljen kamen temeljac, koji je prvog februara 1932. godine pokretanjem novina „Sandžak“ u Prijepolju postavio Milivoje Žugić.
„Na Žugićevoj zaoranoj brazdi pre 90 godina i novinama „Sandžak“, „Raška“ i „Novi Sandžak“ učile su i uče generacije novinara koje su pokrenule „Glas Polimlja“ i „Polimlje“ koji traju i danas, piše u obrazloženju.
Dokumentarnim filmom „90 godina novinarstva u Prijepolju Malešić je otrgla od zaborava istoriju novinarstva u ovom gradu, Mileševskom srezu i Sandžaku.
O filmu, istoriji novinarstva u Prijepolju i o novinarskoj profesiji danas razgovarali smo sa Milevom Malešić.
UNS: U kojoj meri je film „90 godina novinarstva u Prijepolju" doprineo da se istorija novinarstva u ovom gradu otrgne od zaborava?
Mileva Malešić: Film ne samo da je doprineo da se istorija novinarstva otrgne od zaborava već je doprineo i da se ovoj profesiji vrati dostojanstvo, da se na ovu profesiju gleda kao izuzetno značajnu društvenu delatnost u javnom interesu.
Premijerno, film je prvo emitovan pred prijepoljskom publikom, pred bivšim i sadašnjim novinarima i novinarkama prijepoljskih medija, neposrednih učesnika jednog dela istorije novinarstva i predstavnicima medija iz Beograda u okviru javne tribine o slobodi medija i demokratizaciji društva.
Prvi utisci su bili veoma dobri. Film je rađen sa idejom da se na popularan i prijemčiv način prikaže koliko je značajan prvi februar 1932. godina kad su štampane prve novine u Prijepolju, koliko je slobodouman i veliki bio njihov vlasnik i urednik Milivoje Žugić i koliko su kroz vremenski period od 9 decenija svi poslenici novinarske profesije davali sebe novinarstvu. U filmu je prikazan i sadašnji aktuelni trenutak novinarstva, a bačen je pogled i na budućnost novinarstva.
UNS: Šta se u novinarstvu u Prijepolju od tada promenilo?
Mileva Malešić: Novinarstvo iz vremena Milivoja Žugića i današnje novinarstvo je neuporedivo ne samo zbog tehnoloških dostignuća, prenosa informacija i plasiranja istih na različite platforme, već i posvećenosti poslenika ovoj profesiji. Danas imamo tabloidno novinarstvo, lažne vesti, novinarstvo u interesu ovih ili onih interesnih grupa, a pre devedeset godina novine su rađene srcem i imale misiju na opismenjavanju i prosvećivanju naroda, na pokretanju i uvođenju novih ideja.
Predstavljale su prvu demokratsku tribinu u „zabitom tamnom vilajetu“, kako je poznati sociolog Sreten Vukosavljević, rođen u Prijepolju, nazivao ovaj deo Srbije. Saradnici i autori tekstova objavljivanih u tadašnjim novinama su bili najumniji ljudi tog doba. Milivoje Žugić je oko svojih novina, Sandžak, Raška i Novi Sandžak, okupio intelektualnu elitu od Beograda do Prijepolja. Ime novinama je menjao zbog zabrana i zaplena brojeva.
Pored problema sa državnom cenzurom list je imao i materijalnih teškoća. Održavao se zahvaljujući pomoći svojih mecena i čitalaca.Tako je advokat Risto Stevović iz Priboja u više navrata plaćao celokupne štamparske troškove, a Milivoje Žugić je, kako bi obezbedio finansijska sredstva za štampanje novina, prodao i deo svoje očevine u Mioskoj kod Prijepolja.
Žugić je uz štampanje novina razvijao i izdavačku delatnost. „Sandžak“ je izdao dve mape crteža Piva Karamatijevića. Jedna od njih je odmah bila zabranjena. Žugić je objavio i knjigu svojih „Sandžačkih hićaja“. Drugo izdanje ove tražene knjige štampano je u Beogradu, u tiražu od čak 4.000 primeraka. Knjige je od zaplene spasao saradnik „Sandžaka“, Prijepoljac Nedeljko Divac (1883-1964), poznati biolog, pisac udžbenika u Kraljevini Jugoslaviji koji je prevodio Darvina i bio osnivač Socijademokratske stranke ostavši joj, uz veliku žrtvu, veran do kraja života.
Profesor Divac je upravo radio kao korektor u štampariji Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga gde su Žugićeve hićaje štampane. Kada je saznao da je tužilaštvo donelo odluku da se knjiga zabrani i zapleni, iz štamparije je u svoj stan i kod prijatelja preneo 3.500 primeraka „Sandžačkih hićaja“. Policija je u štampariji zatekla preostalih 500 i zaplenila ih.
UNS: Da li se danas novinarska profesija manje ceni u odnosu na period koji je predstavljen u filmu?
Mileva Malešić: Novinarska profesija je danas manje cenjena jer se njom, čast izuzecima, bave nečasne i za ovu profesiju neobrazovane osobe. Logika da ako znam da čitam i pišem mogu biti i novinar zavladala je u ovoj profesiji koja, nažalost, sve više tone. U lokalnim sredinama, poput Prijepolja, imamo improvizacije u vidu jedan čovek jedan medij ili ja se bavim novinarstvom, bez ikakve odgovornosti.
Kako reče kolega u filmu-danas se sve radi iz interesa, bez morala i radi kapitala, mediji liče na propagandne mašinerije a građani su u poplavi informaciji sluđeni. Ali ko god zaviri u istoriju novinarstva i sazna za podvige koje su pravili iskreni posvećenici ove profesije, verujem da će se postideti.
UNS: Koja je razlika između ljudi koji su tada obavljali novinarski posao i sada?
Mileva Malešić: Po svojoj tematici i „Sandžak“ i „Raška“ i „Novi Sandžak“ bili su svojevrstan intelektualni katalizator progresivne građanske svesti tog vremena i moglo bi se reći zračak svetlosti u duhovnoj pomrčini „severnog ćošeta Zetske banovine“ kojoj je ovaj kraj tada administrativno pripadao. Oko uređivačke platforme bili su okupljeni autoritativni i umni ljudi koji su ponajbolje osećali auktuelne probleme u ovoj sredini.
Danas u novinarstvu imamo vlasnike medija, partijske poslušnike koje javni interes ne zanima a iz budžeta, putem konkursnog sufinansiranja informisanja u javnom interesu i konkursnih komisija sastavljenih od navodnih medijskih stručnjaka, dobijaju ogromna sredstva. Za uzvrat ti mediji su propagatori aktuelne vlasti od lokalnog do državnog nivoa. Retki su profesionalni mediji koji rade u interesu građana i građanki. Televiziju Forum i portal ForumInfo, medije civilnog sektora, u kojima radim, ubrajam u ove retke medije. Ponosna sam što već 15 godina dostojno nastavljamo Žugićevo delo.
UNS: Na uručenju nagrade ste izjavili da je prvi urednik prijepoljskih novina Milivoje Žugić postavio temelje novinarstva u Prijepolju, a u njegovu čast je podignut samo nadgrobni spomenik. Zbog čega je to tako?
Mileva Malešić: Milivoje Žugić, vlasnik i urednik lista bio je ljudska i novinarska gromada. Rođen je 1905. godine u Novakovićima kod Šavnika, gimnaziju završio u Pljevljima, a Pravni fakultet u Beogradu. Bio je dopisnik Politike iz Cetinja i Sarajeva, voleo svoju kuću u Mioskoj i 1972. godine kad se upokojio, sahranjen je na groblju u Mioskoj kod Prijepolja.
Osim nadgrobnog spomenika u gradu Prijepolju nema drugih obeležja. Ni ulice, ni spomenika, ni institucije kulture ili obrazovne sa njegovim imenom. A on je to zaslužio. Na nama, koji smo danas u prijepoljskom novinarstvu, je obaveza da ovu nepravdu ispravimo. Time dajemo na značaju ne samo Milivoju Žugiću već i današnjim i budućim generacijama novinara i novinarki.
Mileva Malešić je novinarka, direktorka i glavna i odgovorna urednica „TV Foruma – a od 2008. godine i portala „Forum Info“ od 2016. godine.
Radila je u nedeljniku „Polimlje“ i Radio Polimlju. Bila je dopisnica novisnkih agencija „Beta“ i „Tanjug“, dnevnih listova „Politika“, „Glas javnosti“, „Blic“ i Radio Beograda.
Malešić je dobitnica nagrada na festivalima „Interfer“, „Pres Vitez“, „Jahorina festival“, „Zlatna buklija“ i priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja“ za medijsku podršku ženskom preduzetništvu od Udruženja poslovnih žena Srbije.
Dobitnica je i Velike nagrada „Zadužbine Rodoljub Nićiforović“ i priznanja Ličnosti godine 2018. godine za doprinos u radu sa mladim novinarkama i novinarima.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.