UNS vesti
25. 10. 2022.
Bezbednost novinara u stagnaciji
Srbija je u 2021. godini zabeležila manji pad u indeksu bezbednosti novinara u odnosu na prethodnu godinu, rečeno je danas na predstavljanju alternativnog izveštaja o akcionom planu o pristupanju Evropskoj uniji na konferenciji koju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Rečeno je da se dosta kasni sa primenom Medijske strategije i akcionim planom za njenu realizaciju. Još uvek nema nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, a za Zakon o elektronskim medijima se navodi “da se čeka formiranje nove vlade”. Izmene Zakona o javnim medijskim servisima neće biti završene, a privatizacija medija još nije okončana.
Marija Babić, pravnica i istraživačica NUNS-a rekla je da problema ima i u nadzoru rada Ministarstva kulture i informisanja.
“Ministarstvo ima iste odgovore u svakom kvartalu-nastavlja se sa kontinuiranim sprovođenjem aktivnosti vršenjem nadzora u smislu davanja mišljenja o primeni pojedinih odredbi zakona. Znajući koliki je kod nas problem primena zakona, smatramo da ne može biti adekvatan ovakav nadzor ministarstva”, kaže Babić.
Pohvaljen je rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara i rečeno da sistem u početnoj fazi fukncioniše. Bolja je komunikacija sa policijom i tužilaštvima, ali je još uvek veliki broj nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima, a postupci traju dugo.
“Imam utisak da predstavnci policije imaju veću senzibilnost za napade na novinare, a tužioci stupaju u kontakt sa napadnutima brzo, što podiže poverenje u institucije”, rekao je Rade Đurić pravnik i istraživač NUNS-a dodajući da se najveći broj slučajeva prijavljuje preko SOS linije i kontakt tačaka, a da se manji broj novinara odlučuje sam da prijavi napad.
On je naveo da je zabeležen manji broj fizičkih napada na novinare, ali da ih je više u onlajn sferi.
“Napadi u onlajn sferi, naročito na društvenim mrežama postaju trend. Sve je veći broj oštrih reči, a počinioci su shvatili kakav rečnik treba da koriste, da ne budu kažnjeni. Problem je i što veliki broj onih koji pretnje upućuju preko društvenih mreža nikada ne bude otkriven”, navodi Đurić, dodajući da veliki broj napad na novinare tokom protesta 2020. godine još nije procesuiran, niti su napadači otkriveni.
On je izjavio da ne postoji jednaka osuda svih napada na novinare, već su predstavnici vlasti selektivni, a zabeleženi su i slučajevi kada su se predstavnici izvršne vlasti mešali u postupke.
Naveo je da je primetno povećanje broja SLAP tužbi, da političari i moćnici tuže za svaki kritički tekst u kome se pominju, a da država nema mehanizam zaštite od ove vrse pritiska na medije.
Veliki broj stranih i domaćih stručnjaka i organizacija kritikovao je rad Regulatornog tela za elektronske medije, naročito pri izboru četiri emitera kojima su dodeljene nacionalne frekvencije. Rečeno je da pri raspodeli frekvencija nije uzeto u obzir da pojedini emiteri nisu poštovali sopstvene elaborate, niti je REM uzeo u obzr kršenja zakona.
Poboljšanja nema ni u sistemu projektnog sufinansiranja medija. Jedino Ministarstvo kulture radi izveštaje o realizovanim projektima, ali nije poznato da takve izveštaje rade lokalne samouprave.
“Ne vidimo da se poboljšao nadzor nad spovođenjem projektnog sufinasiranja i ne možemo da se složimo da se ova aktivnost uspešno realizuje”, rekala je Babić.
Takođe, socijalni status novinara je nepromenjen-ne zna se koliko ih ima ugovore o radu, a plate su im ispod proseka.
Kao neke od preporuka na izveštaj o sprovođenju akcionog plana o pristupanju EU rečeno je da bi izveštaji trebalo da budu precizniji, a da indikatori prikazuju stvarni napredak, a ne da usvajanje zakona bude merilo efikasnosti. Preoručeno je državnim organima da sami iniciraju postupke i da se nastavi sa izmenama zakona, u slkadu sa Medijskom strategijom.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.