Sindikalne teme
16. 05. 2023.
Đurković: Zaposleni nisu svesni da uživaju pogodnosti koje su rezultat sindikalne borbe
Ako neko planira da osnuje sindikat, mora se naoružati strpljenjem. Nikada ne radiš dovoljno dobro i uvek si za nešto kriv. Zaposleni nisu zadovoljni onim što postigneš, a poslodavac te doživljava kao smetalo, kaže Ana Đurković, predsednika Glavnog odbora Nezavisnog strukovnog sindikata filmskih i televizijskih radnika, govoreći o svom višedecenijskom sindikalnom iskustvu.
U RTS-u su mesecima trajali pregovori tri reprezentativna sindikata sa rukovodstvom o povećanju plata zaposlenima, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje sporova. Dogovor nije postignut, pa su 5. aprila Nezavisni strukovni sindikat i UGS Nezavisnost, uz podršku Samostalnog sindikata RTS-a organizovali proteste u holu zgrade u Takovskoj 10, nezadovoljni materijalnim položajem zaposlenih i nedostatkom socijalnog dijaloga. Posle protesta, najavljeno je da će pregovori biti nastavljeni, ponovo uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje sporova.
Uz loš materijani položaj zaposlenih, problem finansiranja javnog servisa nije rešen, a privremeno finansiranje je produženo do kraja 2023. godine. Starosna struktura zaposlenih je nepovoljna, a poslednjih decenija na stalno zaposlenje se čeka i po 10 godina. U poslednje vreme otkazi se daju za minorne prekršaje, a veliki broj onih koji tuže RTS zbog nezakonitih otkaza, dobijaju sudske sporove.
U RTS-u postoje tri reprezentativna sindikata (SSSS, Nezavisnost i Strukovni) koji sarađuju oko bitnih pitanja i potpisan kolektivni ugovor. Članovi, po Aninim rečima, sindikat doživljavaju uglavnom kao „kasicu prasicu“ kada su im potrebne pozajmice i nemaju svest da su neke pogodnosti koje uživaju rezultat sindikalne borbe.
Nekada je RTS imao dobar kolektivni ugovor koji je predviđao mnogo veća prava za zaposlene od propisanog zakonskog minimuma. Rukovodstvo je vremenom uspevalo da deo osvojenih prava smanji.
U ovom trenutku tri reprezentativna sindikata se bore da se plate usklade sa rastom inflacije. Rukovodstvo, kako kažu, tvrdi da sredstava za povećanje plata nema.
„Inflacija će biti veliki udarac za zaposlene ako ne uspemo da povećamo zarade u toku ove godine. Direktor nije našao za shodno da finansijski plan preraspodeli na način da zaposleni dođu do više novca. Trenutno još uvek pregovaramo i tu nam je miritelj iz Agencije za mirno rešavanje sporova. Nismo završili pregovore, još uvek traju, ali uz pomoć Agencije. Nismo mogli sami, morali smo da angažujemo medijatora“, kaže Ana Đurković.
Do sada u RTS-u minimalna cena rada bila je izjednačena sa najmanjim koeficijentom. Praksa je bila da kada se poveća minimalna cena rada i sve ostale zarade se linearno povećavaju za taj iznos (obično nekoliko hiljada dinara). Minimalna cena rada povećana je od 1. januara, a pošto linearnog povećanja za sada nema, to će dovesti da se dve grupe sa najnižim koeficijentima izjednače sa primanjima, što će biti problem.
Direktor se za sve pita
Tri reprezentativna sindikata RTS-a ne slažu se baš oko svih pitanja, ali sarađuju, u pregovorima zastupaju zajedničke stavove i zajedno potpisuju dokumenta.
Sa rukovodstvom komunikacija postoji, ali, po Aninim rečima svodi se uglavnom na to da se direktor za sve pita. Utisak joj je da ako nešto ne dogovori sa njim lično, to nije dogovoreno. Kaže da sa Draganom Bujoševićem otvoreno razgovara, ali da je prilično „rigidan u stavovima“.
„Argumente koje mu iznosim uzima sa rezervom i nije voljan da o njima mnogo diskutuje, ni da ih prihvati. Čini mi se, da ima utisak da rukovodi nekom poluprivatnom firmom. Inače bi voleo da ga niko ne uznemirava da on raspolaže sredstvima i da radi šta misli da treba“, kaže Ana.
Prava zaposlenih najviše se krše kada se radi o broju dana godišnjeg odmora, bolovanjima…Dodaje da se u poslednje vreme često otkazi daju za minorne stvari, bez upozorenja. Poslodavac su u izveštaju poziva na član 180 Zakona o radu, pa upozorenje nije otklanjanje nedostataka, već zapravo otkaz.
„Neki zbog tehničkih nedostataka dobijaju otkaze. Sporovi traju dugo, ima problema u dokazivanju da je otkaz nezakonit, ali otpušteni uglavnom dobijaju sporove i mi plaćamo odštete tim ljudima. Smatram da tu nešto nije kako treba. Ili u tim situacijama malo usporiti sa otkazom ili biti potpuno pokriven dokumentima da bi nekom dali otkaz. Ovako, i za te ljude je stresno, a za RTS štetno, jer plaćamo više nego što bi trebalo“, kaže Ana.
Ona smatra i da je problem što nije trajno rešen problem finansiranja RTS-a. Do kraja ove godine Javni servis će se finansirati iz komercijalnih prihoda, dotacijama iz budžeta Srbije i naplatom takse preko računa za utrošenu električnu energiju.
|
Strukovni sindikat – od tehničara do kafe kuvarica Nezavisni strukovni sindikat filmskih i televizijskih radnika osnovan je 1991. godine u vreme previranja u televiziji. Sindikat su formirali tonci, snimatelji i montažeri, a kasnije se proširio na različite profesije koje postoje u RTS-u. Danas su članovi urednici i novinari i predstavnici ostalih profesija. Svi članovi su zaposleni u RTS-u, ali je ovaj sindikat registrovan na nivou Srbije. Nastao je iz Udruženja filmskih radnika, preko koga su „tehničari“ bili angažovani u RTS-u i pre donošenja zakona su im uplaćivani socijalni i penzioni doprinosi, za razliku od novinara koji su tada honorarno radili u Javnom servisu. |
Sindikalna prava-za sve ili samo za članove
Tokom 90-ih godina u RTS-u su nastala dva sindikata-Nezavisnost i Strukovni. Zaposleni su se tada učlanjivali u sindikate verujući da mogu da menjaju stvari. Trideset godina kasnije, posle četiri kolektivna ugovora većina zaposlenih stečena prava smatra normalnim.
„Nisu svesni da je to nešto što im po zakonu ne pripada, da su to ostvarili kroz sindikalno organizovanje. Da ne postoje reprezentativni sindikati koji mogu da se izbore za bolje uslove, ostao bi im pravilnik o radu i onda bi imali to što direktor misli da treba. Neko bi imao dosta, a neko minimum“, kaže Đurković.
Iako većina zaposlenih ne prepoznaje značaj sindikalne borbe, postignute pogodnosti važe za sve - i za članove i za one koji to nisu. Predsednica GO Strukovnog sindikata smatra da bi to trebalo drugačije rešiti i da benefite treba da ostvaruju samo članovi sindikata, a da se ostali sami dogovaraju sa rukovodstvom o rešavanju problema. Možda bi to bio način da prepoznaju značaj sindikata.
„Ljudi su generalno postali nemotivisani da se bave bilo čim. Imaju predloge na nivou hodnika, tu su uvek raspoloženi da kritikuju, ali kada ih pozovete u neke organe, odbore, da nešto konkretno urade, tu zainteresovanih nema. Sve je postalo problem - i da ih aktivirate, i da im objasnite svrhu sindikata… A tek da ih angažujete u neki štrajk, ne daj bože, to bi bilo dramatično. Nezainteresovani su za sve, osim za ličnu korist“, zaključuje Ana Đurković.
|
Granski kolektivni ugovor-podržavamo, ali nam nije prioritet Ta ideja da se sindikalnom borbom svi medijski radnici zaštite i dobiju minimum prava je dobra. Ali jeste vrlo teško ostvariva. Još uvek postoji mnogo nepoznatih elemenata, koje polako prevazilazimo i nalazimo rešenja. U početku saglasili smo se sa Sindikatom novinara Srbije (SINOS) oko zajedničkog nastupa, ali su se mnogi članovi pobunili, misleći da će granski kolektivni da uruši naša postignuta prava. Kasnije se došlo do nekih rešenja da bi taj sporazum išao u više faza - za javni servis bi važio jedan način pregovaranja, za druge medije bi bilo drugačije. Još uvek ima dosta pitanja bez odgovora. Znam da veliki sindikati nisu za to mnogo raspoloženi, a organizacije poslodavaca sa kojom bi se pregovaralo nema. Sve to je u povoju, a videćemo šta može da uradi energija Dragana Čabarkape, predsednice SINOS-a koja melje kao buldožer. Mi tu ideju podržavamo i svojim brojem, ali nam nije prioritet jer imamo dosta sopstvenih problema. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.