Iz istorije beogradske štampe
28. 12. 2021.
Najpoznatija glasila političkih stranaka 19. veka u Srbiji
Prva stranačka glasila u Srbiji pojavila su se sedamdesetih godina 19. veka. Među pionirima je naprednjački list Videlo, osnovan 1880. godine. Bržem razvoju političke štampe doprinelo je usvajanje prvog Zakona o štampi iz 1870. godine, koji je ograničao moć cenzure i omogućio lakše izdavanje listova.
Prema Zakonu o štampi iz 1870. godine se ne traže posebni uslovi za urednika novina, kaucija za izdavanje lista, upravne vlasti ne mogu uticati na izdavanje novina ili im praviti nekakve smetnje. Jedino je u članu 48 predviđen dodir upravne vlasti sa novinarstvom, a to je uništenje svih primeraka novina po sudskoj presudi.
Jovan Ristić iz Liberalne stranke ovom prilikom je u pismu Filipu Hristiću izrazio zadovoljstvo što je usvojen ovaj zakon. „Na Skupštini, hvala bogu, sve dobro prođe. Iziđe i zakon o pečatnji. U celom projektu samo je jedna reč izmenjena. Nije li to succes complet?“
Kao organ Narodne liberalne stranke 1881. godine pokrenut je list Srpska nezavisnost. Uredništvo lista je često menjano, a kratko je na mestu urednika bio Laza Kostić. Pored političkih pitanja u zemlji i političkih odnosa na Balkanu, list je opširno izveštavao o radu Narodne skupštine.
(Ne)zvanična glasila dinastije Obrenović
Novosađanin Miloš Popović 1844. godine pokrenuo je list Srpske novine. Sa prekidom od godinu dana, Popović je bio na mestu urednika do gašenja lista 1859. godine, kada su od avgusta u časopisu počeli da se objavljuju „dukatovački članci“. U ovim tekstovima su napadani liberali. Tekstove je tajno odobravao knez Mihailo, a uglavnom ih je pisao Matija Ban. Liberali su se zbog članaka žalili knezu Milošu, a tadašnji ministar prosvete Dimitrije Matić je 5. novembra 1859. godine zabranio novine. Popoviću je određen kućni pritvor, dok se ne sazna ko je učestvovao u pisanju tekstova o liberalima, ali zato što nije odavao izvore knez Miloš ga je oslobodio.
Popović je 1861. godine pokrenuo list Vidov dan, nezvanični organ vlade kneza Mihaila, koji je bio oštar prema Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci Svetozara Miletića. List je izlazio tri puta nedeljno, a od polovine 1866. godine svakog dana. Najpoznatiji saradnici lista bili su Popovićev rođeni brat Đura Daničić, Matija Ban, Vuk Karadžić i Stojan Novaković.
Popovića su 1876. godine udarila kola ruskog oficira. U toj nezgodi je teško povređen i izgubio je pamćenje i to je bio kraj izlaženja lista Vidov dan.
Socijalistički listovi
Zbog teksta Srpske obmane, objavljenog u novosadskoj Zastavi u kom je kritikovao ceo državni sistem u Srbiji, Svetozar Marković je izgubio stipendiju i bio je primoran da se vrati u Srbiju, gde je 1871. godine pokrenuo list Radenik. Bio je to prvi socijalistički list na Balkanu, koji je posle godinu dana promenio naslov u Radnik. Zvanični izdavač i urednik lista bio je Đura Ljočić.
List Borba nastao je 1882. godine, kao nastavak Radnika, koji je ugašen godinu dana ranije. Prvi glavni urednik Borbe bio je Mita Cenić. Moto lista bio je socijalistički slogan: „Svaki po sposobnosti, svakom po potrebi“.
Prvi socijalistički list koji je izlazio kao glasilo radničkog udruženja bio je Tipografski vesnik. Pokrenut je 1893. godine i izlazio je godinu dana. U uvodnoj reči u prvom broju istaknuto je da će glasnik “braniti interese sviju tipografskih radnika u malenoj kraljevini Srbiji“.
Listovi radikalne stranke
Advokat i političar Milutin Marković 1881. godine pokrenuo je radikalni list Samouprava, u kojem je oštro osuđivao režim Milana Obrenovića. Zbog tekstova je često cenzurisan. Deo tiraža je, zbog zabrana, 1882. godine izlazio pod naslovima Sloboda i Bratstvo. Već sledeće godine je bio ugašen, ali ga je 1886. godine obnovio Pera Todorović.
Jedan od osnivača Narodne radikalne stranke Stojan Protić bio je vlasnik i urednik lista Odjek. On se u listu, koji je osnovao 1884. godine, zalagao za promenu ustava, prevodeći moderne evropske ustane na srpski jezik. Samo godinu dana od pokretanja časopisa mu je stavljeno na teret „problematično i uvredljivo“ pisanje. Uhapšen je zbog prestupa, kao odgovorni urednik i proveo je deset meseci u zatvoru.
Pisao je tekstove i za mesečni časopis Delo, koji je osnovan 1894. godine, a čiji je izdavač bio Aca Stanojević. Protić je svoje tekstove u ovom časopisu često potpisivao pseudonimom Janus. Posle pet godina izlaženja, kada je za Ivanjdanski atentat bila optužena Radiklna stranka, časopis je ugašen. Obnovljen je 1902. godine. Međutim, drugo obustvaljanje je usledilo zbog Prvog svetskog rata, kada je u potpunosti prestao da izlazi.
Najviše tekstova bilo je iz književnosti, istorije i drugih društvenih nauka. Iako ga je izdavala Radikalna stranka, saradnici su bili i zagovornici drugih političkih stavova, kao što su Simo Matavulj, Branislav Nušić, Bogdan Popović, Nedeljko Divac, Radoje Domanović, Vladislav Petković Dis i drugi.
************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta "Beogradske novine i novinari"
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.