Putovanje kroz istoriju srpske štampe
10. 10. 2022.
Barović: Vojvodina između dva rata bila značajan centar srpske štampe
U periodu između dva svetska rata u Novom Sadu, kako je za UNS-ov serijal „Novinarstvo u Vojvodini i znameniti novinari (1918 - 1945)“ rekao profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Barović, razvijala se dnevna štampa, formirala su se novinarska udruženja i nastali su prvi tabloidi koji su pisali o brojnim aferama iz tog vremena.
„Nakon završetka Prvog svetskog rata primat su uzeli veliki prestonički listovi kao što su Politika, Vreme, Pravda. Kvalitetni ljudi su odlazili u Beograd, a Novi Sad je izgubio primat u novinarstvu", rekao je Barović.
Ipak, kako je istakao, to nije zaustavilo objavljivanje nekih uglednih dnevnih novina.
Čuveni list Svetozara Miletića „Zastava“ izlazio je sve dok je Austrougarska vlast nije zabranila 1914. godine, a po oslobođenju, 1919. godine, ovaj list je ponovo pokrenut. Novinar i društveni radnik Jaša Tomić bio je njegov urednik sve do smrti, 1922. godine.
Barović se osvrnuo i na „Jugoslovenski dnevnik“ koji je počeo da izlazi u Subotici 1930. godine. Ovaj list je uređivao univerzitetski profesor i istaknuta ličnost u međuratnom periodu u Vojvodini Fedor Nikić.
Kada su ljudi videli da je počelo širenje fašizma, Daka Popović prvi ban Dunavske banovine pokrenuo je list u duhu antifašizma, dodao je Barović.
Sa druge strane, Velislav Veca Spasić pokrenuo je novine „Nova pošta“ koji je izlazio za vreme mađarske okupacije. Barović je ovaj list ocenio kao primer novinarstva koje nije uvek časno, zbog izveštavanja u korist okupatora.
Na ovim prostorima izlazio je i tabloid „Savremeni Novi Sad“, koji je, kako kaže ovaj profesor, sadržao tekstove o skandalima poput vesti o tome gde se formira divlja nudistička plaža i senzacionalističkih članaka o kokainskim aferama. Urednik lista, specifičnog ne samo po ovakvom pristupu već i karikaturama, bio je Velislav Veca Spasić.
Novinari su i u 20. veku imali potrebu da se udružuju kako bi razvili solidarnost i poboljšali svoj društveno-ekonomski položaj.
Profesor Vladimir Barović o novinarstvu u Vojvodini (1918-1945)
Prvo udruženje novinara formirano je u Subotici, ali je Jovan Hranilović inicirao da se 1922. godine pokrene Novosadska sekcija jugoslovenskog novinarskog udruženja.
Podstaknut lošim ekonomskim položajem novinara, pokrenuo je udruženje koje će pružati podršku bolesnim i socijalno ugroženim novinarima, dodao je Barović.
„Zahvaljujući svom autoritetu i poštovanju koje je bez obzira na različito ideološko usmerenje svih ondašnjih novosadskih medija, on je zaista okupio novinare“, rekao je Barović, istakavši i nacionalnu ravnopravnost koja je postojala u ovoj grupi novinara.
Pored toga, ova grupa je, kako kaže, organizovala i novinarske zabave sa recitalima i umetničkim aktivnostima.
„Hranilović je pokazao veliki senzibilitet kako da pomogne novinarima, kako da se udruže i okupe i kako da zanemare razlike koje su ih razdvajale“, istakao je Barović.
Tekst je nastao u okviru projekta "Novinarstvo u Vojvodini i znameniti
novinari (1918-1945) - pouke i poruke", koji je sufinansirao
Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje i odnose s verskim
zajednicama .
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i odnose s
verskim zajednicama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.