Privatizacija medija od 2014. godine
14. 02. 2016.
Kako su novinari postali vlasnici 17 medija
Posle glasanja u Skupštini Srbije, zaposleni u 17 lokalnih redakcija dobijaju sto odsto besplatnih akcija
Poslanici u Skupštini Srbije stavili su tačku na agoniju dugu pet meseci i odlučili – vlasnici onih medija koji nisu privatizovani mogu da budu njihovi radnici. Tako će 17 medija za gazde dobiti svoje zaposlene. Od tog broja u četiri glasila vlasnik je samo po jedna osoba – u Aleksincu, Tutinu, Preševu i Bujanovcu. Međutim, euforija kod novinara je izostala.
– Malo je falilo da pacijent ne dočeka živ ishod ove operacije. Dok smo čekali na autentično tumačenje Zakona o javnom informisanju, izgubili smo polovinu velikih oglašivača. Država je uradila samo ono što se podrazumeva: dokazala da poštuje svoje zakone – kazao je zastupnik akcionara Radio-televizije Vranje Zoran Veličković.
Na početku privatizacije medija ništa nije ukazivalo da će se, umesto u oktobru 2015, ona završiti tek februara ove godine. Tada je ministar kulture Ivan Tasovac čak tvrdio da „država hoće da izađe iz medija, ali da mediji neće da izađu iz države”. Samo se mali broj redakcija odlučio da preuzme akcije i postane vlasnik svog medija, odnosno da rizikuje opstanak na tržištu bez pomoći privatnika (automehaničara, proizvođača plastične ambalaže itd.) koji su pokupovali srpske medije. Međutim, Agencija za privatizaciju imala je drugačiji plan i prvo neprijatno iznenađenje stiglo je na adresu najhrabrijeg medija, Radio-televiziji Vranje. Umesto da na 35. rođendan postanu vlasnici svoje televizije, dobili su obaveštenje da im je pripala samo trećina akcija, dok je preostalih 67 odsto otišlo je u Akcionarski fond. Tako se i posle privatizacije ova televizija većinski našla u vlasništvu države.
Tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara tvrdio je da nema ničeg spornog. Mediji su privatizovani kao i sva ostala preduzeća – u skladu sa Zakonom o privatizaciji i poručio Vranjancima da, ako baš toliko žele, mogu da otkupe na berzi akcije od Akcionarskog fonda.
Ministarstvo kulture stalo je na stranu novinara i zahtevalo od Šubare da dosledno sprovede Zakon o javnom informisanju, dok se Šubara izgovarao kolizijom između medijskog i Zakona o privatizaciji, svaljujući odgovornost za zbrku na Ministarstvo kulture. Ministarstvo privrede bilo je nemoćno sve dok nije ukinuta agencija, iako je Željko Sertić pokušao da disciplinuje protivnike primene Zakona o javnom informisanju. Prvo je smenio Šubaru, a zatim je morao da čeka kraj godine i ukidanje Agencije za privatizaciju i da zatim zatraži od Skupštine Srbije autentično tumačenje sporne zakonske odredbe: da li je za medije važniji zakon o informisanju ili zakon o privatizaciji? Glasanje je pokazalo da je u Briselu mnogohvaljeni Zakon o javnom informisanju ipak neka vrsta leks specijalisa, kako su pravni eksperti i upozoravali.
Za sve to vreme zaposleni u RTV Vranju dolazili su u Beograd na sastanke bar jednom nedeljno, boreći se i za sebe i za još petnaestak medija koji su čekali da privatizaciju besplatnim prenosom akcija na zaposlene. O svojim problemima govorili su na konferencijama, zvaničnim i nezvaničnim sastancima, zajedno sa Udruženjem novinara Srbije protestovali ispred zgrade vlade. Život im je zagorčalo i regulatorno telo za elektronske medije (REM) koje je čak obavestilo Vranjance da im neće produžiti dozvolu za emitovanje.
Trud se isplatio – prvo je krajem 2015. REM povukao odluku o oduzimanju dozvole, a i poslanici su rekli svoje. Slučajno ili ne, u Vranju se već priča da SNS u svojim prostorijama pokreće kablovsku televiziju.
Ministar za privatizaciju Željko Sertić ne skriva da je glavni kočničar u rešavanju ovog problema bila upravo Agencija za privatizaciju.
– Mnoge stvari često idu sporije nego što javnost od nas očekuje. Tako je bilo i u ovom slučaju, iako smo od početka upozoravali agenciju da radi suprotno Zakonu o javnom informisanju. Uveli smo čak i nadzor nad njihovim radom, ali kada smo iscrpli sve pravne mogućnosti zatražili smo autentično tumačenje zakona i ceo postupak obavili za sedam dana – kaže za „Politiku” Sertić. Naš sagovornik dodaje i da će odmah nakon praznika predsednik Srbije Tomislav Nikolić da potpiše rešenja kojim će zvanično i bespovratno biti stavljena tačka na ovaj slučaj.
Za ministra kulture Ivana Tasovca stav poslanika je potvrda nastavka medijskih reformi u koje je krenula vlada, ali i dokaz stava kojeg se njegovo ministarstvo držalo – da neprivatizovani mediji pripadaju novinarima.
– Nakon preuzimanja portfelja Agencije za privatizaciju od Ministarstva privrede, očekujem uspešan završetak procesa izlaska države iz vlasničke strukture svih medija koji za to ispunjavaju uslove – kazao je Tasovac za naš list.
Ima li nade za Tanjug
Na pitanje da li se nakon izjašnjavanja poslanika o besplatnom prenosu akcija na zaposlene u neprivatizovanim medijima možda otvara i šanse za opstanak Tanjuga, ministar privrede Željko Sertić je odgovorio: „Dajte inicijativu!” Direktorka Tanjuga Branka Đukić rekla je za „Politiku” da je svako rešenje koje podrazumeva nastavak rada agencije „u najboljem interesu i nacionalne agencije i njenih korisnika i javnosti”.– Nadam se i želim da verujem da je takav ishod moguć i da će rešenje biti pronađeno. Lično, imam rezerve prema rešenju koje bi podrazumevalo podelu akcija zaposlenima. Pre svega zato što to otvara prostor za mešetarenje i trgovinu akcijama, a što bi agenciju moglo da uvede u sferu netransparentnog, pa i problematičnog vlasništva – kazala je Branka Đukić i dodala da u svetu ne postoji nijedna nacionalna novinska agencija čiji su vlasnici zaposleni.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.