Privatizacija medija od 2014. godine
30. 12. 2015.
Poništiti privatizaciju medija kupljenih državnim parama
Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) traže hitno poništavanje svih nezakonitih medijskih privatizacija i preispitivanje konkursnog finansiranja medija.
Takođe zahtevamo da se zbog pravne nesigurnosti, različitog tumačenja privatizacije podelom besplatnih akcija medijskim radnicima od strane različitih državnih institucija, hitno zaustavi proces privatizacije medija. Ove zahteve SINOS I PROUNS uputili su Savetu za borbu protiv korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije, Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu kulture i informisanja.
Iako je zakonski rok za privatizaciju bio 31.10.2015. godine i na kraju 2015. imamo potpuni haos u privatizaciji i na medijskoj sceni. Privatizacija medija je Srbiju dovela u situaciju da nekoliko porodica kontroliše većinu lokalnih i regionalnih medija. Skandalozna je činjenica da je veliki broj privatizovanih medija kupljen državnim novcem iz budžeta lokalnih samouprava koji je dodeljen novim vlasnicima putem projektnog finansiranja. Nove medijske gazde, kupovina ne samo da nije koštala ni evro, već su i dobro zaradili preuzimanjem medija.
Nekoliko primera iz najvećih gradova jasno odslikavaju način privatizacije.
Prema istraživanju novinara sajta Cenzolovka i NUNS-a, RTV Kragujevac uplaćeno je 30 miliona dinara (nešto manje od 250.000 evra) iz lokalnog budžeta samo 7 dana pre dolaska novog vlasnika Radoice Milosavljevića koji je televiziju platio 85.500 evra.
Grad Kruševac dodelio je gradskoj televiziji 17.500 evra putem projektnog sufinansiranja medija samo nekoliko sati pre nego što je kupio Radioica Milosavljević koji je isti medij platio 14.000 evra.
Slična situacija poput one koja se desila u Kragujevcu dogodila se i u Nišu. Porodici Radomirović iz niškog budžeta dodeljeno je putem projekata za 2015. godinu 31,5 miliona dinara (oko 250.000 evra) a oni su NTV kupili za 78.000 evra.
Da ne bi kupac previše odrešio kesu pobrinuo se i grad Beograd koji je novom vlasniku Studia B za samo jednu emisiju putem projekta ''Beograde, dobar dan'' dao 23 miliona dinara. Ista situacija je i u mnogim drugim sredinama.
Mediji od nacionalnog značaja, Tanjug i Međunarodni radio Srbija još jedan su dokaz tragičnih efekata novih medijskih zakona, zbog čijih bi posledica, da imaju i malo odgovornosti ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i državni sekretar Saša Mirković odavno podneli ostavke. Ostavke ne bi bile na odmet i čelnicima medijskih udruženja koja su se svojski borila za ovakav haos na srpskoj medijskoj sceni i aktivno učestvovala u kreiranju zakona koje sada kritikuju i od kojih se naknadno ogradjuju.
Sada i glavni zagovornici privatizacije i kreatori medijskih zakona iz 2014. godine, poput NUNS-a, tvrde ''da je državna informativna preduzeća pokupovala mahom vladajuća koalicija, i to dobrim delom od novca iz lokalnih budžeta''.[1]
Privatizacija je dovela i do gubitka posla više od hiljadu medijskih radnika. Zahvaljujući divljoj privatizaciji sprovedenoj na oruk, mnoge sredine u Srbiji ostale su bez lokalnih medija i prava na informisanje zagarantovano Ustavom Srbije kao najvišim pravnim aktom.
Ipak skandalima nikada kraja. Pojedina udruženja (okupljena u Medijskoj koaliciji) koja su ključno doprinela ovakvom izgledu seta medijskih zakona dobila su potpuni monopol na raspodelu sredstava iz nacionalnog, pokrajinskog i lokalnih budžeta. Došli smo u situaciju da predstavnici UNS-a i NUNS-a dodelju na konkursima Ministarstva kulture i informisanja novac svojim udruženjima što je potpuni nonsens!
Opštine koje su privatizovale medije sada pod uticajem tajkuna povećavaju budžetska sredstva za informisanje. Novac iz državne kase se sve više preliva u privatne džepove bez ikakve kontrole.
Postoje mnoge indicije da je bilo dosta zloupotreba i u radu konkursnih komisija za raspodelu budzetskog novca i tražimo od nadležnih državnih organa da to što pre ispitaju.
Pozivamo Ustavni sud da što pre odluči o našem zahtevu za ocenu ustavnosti seta medijskih zakona. To je jedini način da se zaustavi haos na medijskoj sceni i sve vrati u ustavne okvire. Verujemo i da će krivci za nastalu štetu po javni interes u oblasti informisanja snositi odgovornost.
[1] Hronika napada i pritisaka na novinare u 2015., Beograd 2015, NUNS
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.