Privatizacija medija od 2014. godine
07. 09. 2015.
Zašto se niko ne buni zbog sudbine nekad kultne RTV stanice
Parastos za Studio B
„Niti se zatresla gora, niti se rodio makar miš. Poziv građanima da brane 'svoju' televiziju nije naišao ni na kakav odjek... Možda zvuči paradoksalno, ali moguće da su građani 'prisvajanje' Studija B od strane režima nesvesno prihvatili kao olakšanje - taj čin ih je oslobodio iluzije informisanja. Osim te iluzije, ništa drugo nisu izgubili.“
Ako ste pomislili da se gore navedeni citat odnosi na nedavnu privatizaciju RTV Studio B, moram vas razuveriti da se radi o rečenicama iz zlatnog pera Bogdana Tirnanića, u autorskom tekstu za NIN od 31. avgusta 2000. godine.
Ako odete još nekoliko godina u prošlost ove medijske kuće (recimo 1996. u nasilnu transformaciju STB u javno preduzeće Grada Beograda), videćete da je reakcija javnosti bila taman takva kakvu će Tirke opisati četiri godine kasnije.
Zasluženo i spram „iluzije o informisanosti''.
Naime, Studio B je zvanično, kao nezavisna i profesionalna medijska kuća, preminuo negde u novembru 1993. godine, posle ostavke urednice informativnog programa NTV Studio B Lile Radonjić, svega tri godine nakon osnivanja televizije.
Ovo se naravno odnosi na rad STB u periodu od makar deklarativnog opredeljenja srpskog društva za višepartijski, demokratski sistem.
A onda su tog mrtvog konja zajahali i jahali svi gradski i državni vlastodršci do dana današnjeg, šminkajući ga i nepristojno se pozivajući na korifeje poput Duška Radovića, Đoke Vještice, Slobodana Konjevića, Žikice Simića itd..
Još jednom, čast sjajnim autorima, novinarima i profesionalcima drugih programskih segmenata, ali su oni samo bili dekor jedne vulgarne , propagandističke informativno-političke redakcije, utopljene u komunalnu problematiku.
Nikakvo gromoglasno zaklinjanje da su oni zapravo servis Beograđana nije moglo odagnati oduran utisak o udvorištvu koje je odavno prevazišlo granice dobrog ukusa.
Sudbina Studija B je paradigmatična za sve srpske medije, posebno elektronske.
Paradigma Studija B nosi u sebi sve one napore da se mediji pretvore u jednu bezobličnu masu, koja po potrebi služi za bestidnu propagandu ili linč.
Prvi i možda najvažniji napor u sprečavanju profesionalizacije i nezavisnosti Studija B bilo je kompromitovanje vlasničke transformacije iz društvenog u deoničarsko društvo, izvršeno još 1991. godine.
Našavši se u rukama ljudi, profesionalaca koji su stvarali imidž pouzdanog medija, kome se veruje, Studio B je imao kakvu takvu šansu da sačuva svoju nezavisnost i profesionalni pristup.
Poništavanjem postupka privatizacije, STB je najpre izložen komercijalizaciji, a potom i predat u ruke „osnivaču“ - Gradu, kao garantu sigurne zloupotrebe u političke svrhe.
A onda je, nakon dvadeset i kusur godina ubijanja svega što je moglo mirisati na integritet, kritiku i nezavisnost, urna sa pepelom Studija B predata bračnom paru preduzetnika, da bi od toga načinili koncept „mnogo muzike i malo - uglavnom bezvezne priče“.
Naravno, propagandna funkcija će se naprasno aktivirati u izbornoj kampanji, da nas obavesti o biblijskim uspesima Vesića i društva.
Po istoj mustri su prvo izmrcvareni pa prodati malom Radojici - preduzetniku iz Kruševca RTV Pančevo i RTV Kragujevac, i tako redom sve po evropskim standardima i agendama.
Koliko je ovo očigledan projekat naprednjačkih vlastodržaca da stave pod kontrolu praktično sve značajnije medije u zemlji, toliko je i zločin bivše vlasti sadašnje opozicije, koja bi sve ovo uradila, samo se nije setila ili stigla.
Zato se niko i ne buni ili to čini krajnje stidljivo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.