Privatizacija medija od 2014. godine
25. 05. 2015.
Prodaja medija, prednosti i izazovi
Agencija za privatizaciju objaviće od ponedeljka prodaju prvih od 72 medija koji su u državnom vlasništvu. Uglavnom je reč o lokalnim medijima, a jedan od prvih biće beogradski "Strudio B". U 46. godinu postojanja Studio B ulazi po svemu sudeći sa novim vlasnikom. Dvesta zaposlenih, vrednost kapitala 31 milion dinara, a dugovi tri puta veći - to je paket koji će kupovinom dobiti novi vlasnik.
"Očekujemo da Studio B koncepcijski ostane kakav jeste, to gradska televizija koja jedina prati probleme građana. To bi trebalo da zadrži, a neophodna nam je i finansijska injekcija, potrebna su nam ulaganja jer oprema nam nije obnovljena desetinu godina", kaže Ivana Vučićević direktorka Studija B.
Dok beogradska televizija iščekuje novog vlasnika, nekoliko medija koji program emituju na jezicima nacionalnih manjina protive se privatizaciji. Pitaju se ko garantuje da će novi vlasnik želeti da nastavi delatnost.
"Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca, jedini izlaz za naše medije je ili promena nekih od stavki zakona koji definišu nastavak funkcionisanja manjinskih medija ili gašenje medija", ističe Emil Tomov iz RT Caribrod u Dimitrovgradu.
U medijskim kućama predviđenim za privatizaciju radi oko 2.500 ljudi.
Novinarska udruženja pozivaju sindikate da probaju da sačuvaju njihova radna mesta posle privatizacije, a državu da vodi računa kome prodaje medije.
"Mislimo da je privatizacija dobra ali da država vodi računa ko su kupci, da ne dozvoli da svako kupi medije. Opasnosti su razne, od političkog uticaja, pritajenih ekonomskih uticaja, do nepostojanja garancija da će se baviti osnovnom delatnošću", kaže Petar Jeremić iz UNS-a.
Posao započet još 2007. godine država je sada odlučna da sprovede do kraja. Rok je 1. jul i neće biti pomeranja.
"S obzirom na zakonske rokove, Agencija za privatizaciju intenzivno radi na kompletiranju dokumentacije potrebne za raspisivanje javnih poziva. Broj javnih poziva i za koje medije će biti raspisani prvi javni pozivi, zavisiće od brzine kompletiranja potrebne dokumentacije", navodi se u saopštenju Agencije za privatizaciju.
Najveći problem je to što mediji nisu pripremili neophodnu dokumentaciju, a lokalne samouprave kao vlasnici najvećeg broja neprivatizovanih medija, nisu donele potrebne odluke. Zakon je predvideo četiri mogućnosti- prodaju privatnom licu, kupovinu od strane zaposlenih, podelu besplatnih akcija zaposlenima ili likvidaciju medijske kuće.
"Zakon kaže da 1. jula svi koji ne budu privatizovani prelaze u vlasništvo akcionara odnosno vlasnika svih onih koji nisu uzeli u akcije u prethodnom periodu. Oni koji se budu izjasnili da to ne žele ili ko ne bude imao vlasnike, biće brisani iz registra medija", kaže ministar privrede Željko Sertić.
U Srbiji postoji 110 televizija, 325 radio stanica, više od 500 štampanih medija, a zatvaranje procesa privatizacije značiće otvaranje mogućnosti da se zna ko je vlasnik medija, što do sada nije bio slučaj.
Komentari (2)
ostavi komentar25.05.
2015.
Zaboravljeni pioniri privatizacije medija
Još jednom ova država na delu potvrđuje da ima kratko pamćenje i da je nekom majka,a nekome maćeha. Mnogi su zaboravili da je privatizacija medija počela još 2007.godine. Tada država ništa nije učinila da zaštiti novinare i obezbedi im otpremnine ukoliko ostanu bez posla ili da im besplatno ponudi akcije. Mnogi su tada ostali bez hleba,a oni koji su nastavili da rade u privatizovanim medijskim kućama godinama se bore za goli opstanak i dobro znaju da bez finansijske injekcije bilo iz republičkog ili lokalnog budžeta nema šanse za održivost radija ili televizije pa ma koliko imali dobrog gazdu koji im se ne meša u uređivačku politiku. Ali zato se meša država koja je izašla iz medija,jer ako niste podobni ili ste ne daj Bože kritični prema vlasti pitanje je da li ćete,koliko i kada dobiti koju crkavicu iz opštinske kase. Sada kada je došao na red Studio B svi se digli na noge,kao da mi drugi van Beograda nismo javni servis i ne informišemo građane svoje opštine . Ako opstanak medijskih kuća zavisi od vlasti,a jeste tako čim ih zakon nije obavezao koliko novca treba da izdvoje za lokalno javno informisanje ,onda bolje da odmah sve budu ugašene , jer im privatizacija neće moći pomoći. Naprotiv. Ipak, neka Vam je sa srećom predstojeća privatizacija.
Odgovori25.05.
2015.
Takozvani javni servis
Tekst tipican za povrsnost RTS-a, takozvanog nacionalnog javnog servisa. Ispoljena je vrhunska neinformisanost novinara i urednika RTS-a. Tvrde: " nеколико медија који програм емитују на језицима националних мањина противе се приватизацији." Da su bili na bar jednoj javnoj rasrpavi ili obisli bar jedan grad u Srbiji videli bi da se vise od 50 najvecih regionalnih i lokalnih medija protivi ovakvoj nakardnoj privatizaciji u reziji medijskih tajkuna. Videli bi da su ti mediji okupljeni u velikom medijskom udruzenju, Koaliciji zaposlenih u medijima. Saznali bi i za novoformirano Profesionalno udruzenje novinara Srbije koje upravo okuplja novinare, snimatelje, montazere iz ovih medija, a kao sto se zna ima ih vise od 2000 iz cele Srbije. Videli bi da se na desetine hiljada gradjana peticijama protivi prodaji medija u vlasnistvu gradova i opstina. Saznali bi i da gradjanima Nisa, Kragujevca, Vranja, Pirota, Jagodine ne pada napamet da finansiraju sa 500 dinara cetiri kanala novosadskog radija, dok oni sami moraju da ugase Radio Nis i Radio Jagodinu posle 70 godina postojanja. Videli bi da je protiv ovakve medijske reforme i Sindikat novinara Srbije. Saznali bi da su protiv ovakve nakaradne privatizacije i vodeci medijski strucnjaci jer se u roku od mesec dana prodaje 80 medija u vreme najvece ekonomske krize. Videli bi da je evropska praksa postojanje lokalnih i regionalnih javnih servisa. Saznali bi da su to i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope iz 2007. godine. Mogli su lako da procitaju preporuke Medijske studije koju su radili evropski strucnjaci , a EU finansirala. Mogli su da procitaju sta kaze jos uvek vazeca Mediska Strategija i koliko rergionalnih javnih servisa predvidja ... Ali za sve to treba biti novinar, treba istrazivati, citati, razmisljati. To danas u Srbiji nije ni pozeljno ni potrebno. Ukljucite PINK, PAROVE I BICETE HEPPY. Zbogom novinarstvo, zbogom Srbijo!
Odgovori