Pisma UNS-u
01. 03. 2018.
Medijima koliko za vodu
Dopisnik australijskog državnog SBS radija i član Uprave i Izvršnog odbora UNS-a Milorad Doderović poslao je danas UNS-u pismo u kom govori o projektnom sufinansiranju medija. Pismo prenosimo u celosti.
Na pisanje ovog teksta podstaklo me je javljanje koleginice Jovanke o poplavi samozvanih „eksperata“ u komisijama za odlučivanje o raspodeli sufinansirajućih sredstava za medijske projekte.
Jovanka je baš rekla sve što treba o tim „ekspertima“. Zato bih ovom prilikom nešto više o nekoliko drugih pojava vezanih za ovu priču o samofinansiranju medija.
Jedna od njih je opredeljenje pojedinih opština da za sufinansiranje medijskih projekata izdvoje više nego simbolična sredstva od par stotina hiljada dinara, što očigledno stvara sliku o navodnom krajnjem siromaštvu lokalnog budžeta.
Međutim, lako bi se moglo utvrditi da se u takvim sredinama iz istih tih budžeta potroše višestruko veće pare za troškove reprezentacije koje potpisuju direktori javnih preduzeća i ustanova finansiranih iz budžeta i lokalni funkcioneri.
Ili koliko košta i golim okom vidljiv višak zaposlenih u javnim preduzećima i lokalnim samoupravama.
Ali, cifre o tome i oko toga lokalni mediji uglavnom ne pominju vodeći se logikom da već na narednom medijskom konkursu, ako zakukuriču, neće dobiti ni prebijene pare.
Taman posla i da progovore o sumnjivim tenderima, naročito o kupovini službenih automobila. Među funkcionerima je u poslednje vreme pravi hit „škoda superb“ koja košta oko tridesetak hiljada evra.
Dodatnu štetu budžetu onda čine pojedini funkcioneri koji ovakve škode vozikaju i vikendom i bez putnih naloga, a to javnost delimično sazna tek kada ih slupaju u saobraćajkama.
Obično se sve završava sa par tekstova u retkim i još uvek hrabrim i slobodnim medijima i to je sve. A ko i da čita ili sluša baš sve medije, pa da tako propusti nešto iz „Parova“, ili „Zadruge“.
Da li je javni interes građana da se o ovako atakuje na lokalne budžete? Svakako nije! A da li bi nešto više para za podršku medijskim projektima bilo u javnom interesu građana kao poreskih obveznika? Svakako da bi bilo!
Međutim, izgleda da je javni interes lokalnih političkih elita, da se medijima deli na kašičicu, da nemaju ni za vodu, ali da im zato uz takvo „disanje na škrge“ ne pada na pamet da kritikuju lokalnu vlast. Jer, mogu ih stići razne vrste samofinansirajućih i raznih drugih odmazdi.
Sve se u konačnom svede na rezon – ćutim, dakle postojim, a dokle ću, pojma nemam! Uostalom ko je uopšte izmislio medije, jer prosto rečeno smetaju političkim elitama da svojim radom „krvare u borbi za interese građana“!
Građani u kafanskim i drugim kuloarima u šali kažu da kada, Bože sačuvaj, umre neko od funkcionera iz državne administracije, sutradan po desetak i više radnika dođe na posao u crnini. Žale svog rođaka preko kojeg su i došli do radnog mesta!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.