Насловна  |  Деск  |  Писма УНС-у  |  Конкурси, комисије и медијски стручњаци у акцији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Писма УНС-у

28. 02. 2018.

Аутор: Јованка Стефановић Станојевић

Конкурси, комисије и медијски стручњаци у акцији

Новинарка и чланица Управе УНС-а Јованка Стефановић Станојевић послала је данас УНС-у писмо у којем говори о пројектном суфинансирању медија. Писмо преносимо у целости.

Са готово сваким новим конкурсом локалних самоуправа за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, расте број самозваних медијских експерата, којима пут до тог статуса крче, зашто не рећи отворено и јасно, власници или директори за паре заинтересованих медија, али и челници у општинама у којима се комисије бирају по свиђању или искључиво партијској боји тих истих могула јавне речи.

Тешко да и постоји мала сумња у тесну спрегу експерата и ових других, који мисле да су паре грађана жељних правог и коректног информисања, њихова лична уштеђевина, илити дедовина.

Као једна од последица распродаје медија, катастрофалних закона у тој области, те другачијег уплитања државе у финансирање купљених или новооснованих, све учесталије на медијску сцену и ad hoc ступају тзв. медијски експерти. Није спорно да их у Србији има али у оволиком и оваквом броју, уз напомену да и даље остаје обавијено велом тајни на који начин неко стиче ово еснафско звање, велика је вероватноћа да је реч о још једној ујдурми међу многим, којима је новинарство изложено у деценији приватизације и престројавања медијске сцене у Србији.

Од тренутка када је понуђено, као једно од решења, да се медијима за рад обезбеде средства по одобреним пројектима, а пре ће бити за пуки опстанак, на сцену су ступили „медијски експерти“.

Они су данас могули што у популарном жаргону, нарочито у новинама и медијима, означава успешну пословну особу или магната, који је сам саградио и створио огромно богатство и монопол у смислу пословног царство.

Има ова реч и друга значења и дефиниције, али наведена је више него идеална за српске медијске експерте, који изгледа расту на грани. По потреби их уберу локални моћници или власници - директори медија (без конкуренције на одређеним географским подручјима), а неретко и сами падну у корпу у тренутку када се огласи потреба за њима.

Тада проговори пуки интерес, јер се зна да многи новинари нити раде, нити зарађују у редакцијама са минималцима (уколико им се и они исплаћују), а од обећања наручилаца посла, најчешће и привремених будућих послодаваца, нека се временом и испуне. То је сценарио по коме новинари у Србији животаре као и њихови медији, од конкурса до конкурса.

Медијски експерти, или самозвани, као тема овог писања, раде по диктату. Одликује их истанчан осећај за тимски и рад у комисијама. Да би фарса била комплетна заседањима на којима експерти и остали чланови комисија вреднују пројекте, претходи њихов избор од стране надлежних органа у јединицама локалних самоуправа. Тако се омогућава, у идеалним условима, крајње демократско одлучивање о томе коме ће и како бити расподељене паре за помоћ и пуко преживљавање.  То се у Србији зове пројектно суфинансирање или финансирање медијских садржаја од јавног интереса.

Увидевши да локални моћници најчешће сами, скривајући се иза некаквих скупштинских органа и одлука, али као по правилу у сарадњи, претходног лобирања, па чак и на притисак “својих” медија, јер немојмо се правити Енглезима, зна се ко је чији и ко како ради, новинарска удружења све озбиљније приговарају због многих неправилности уочених у крхким годинама оваквог секцијског одлучивања о средствима за суфинансирање медија.

Професионална удружења организују припреме за људе од професије и предлажу их општинама за учешће у Комисијама, како би се избегле већ уочене грубе повреде од којих су најчешће самоизбор у комисије, сукоб интереса и друге.

УНС је отишао и корак даље, а верујем да се тако отприлике ради и у НУНС-у, па је крајем јануара организовао и едукацију заинтересованих чланова за учешће у комисијама, без обзира на њихову припадност професионалном удружењу, а само с једним циљем.

Да се ствари колико толико доведу у равнотежу и да се потенцијалним члановима комисија знањем помогне да се њихов лични и професионални сензибилитет за новинарство, догради и неким од правила која би требало вредновати приликом рада. Све то имајући на уму елементарна правила и осећај за занат и професију и, што је веома важно, процену о могућностима, дометима и потребама локалног становништва за информацијама које су им важне.

Опште је познато да на конкурсе стиже далеко већи број пројеката у односу на средства која локалне самоуправе буџетима опредељују за финансирање медија, тачније за пројекте у којима се налазе садржаји од јавног интереса.  

Опште је познато да се упркос предлозима струковних удружења, у Комисије бирају најчешће људи познати локалним структурама власти, али не и широј јавности. Многи од тих новинара се позивају на чланство у струковним удружењима.

Због тога остаје отворено питање, зашто се исти ти чланови, поводом понуде да се нађу у комисијама, не обрате централама својих удружења. Не због некаквих нових налога, већ само због елементарног реда и пристојности. Просто, због колегијалних разлога и кодекса који би требало да важи међу професионалцима.

Нажалост, тако не бива! Све се завршава кроз унапред постигнут договор и у оперативно/радно тело улазе најчешће они који се отворено залаже за одређене медије, за које је већ предочено да “најбоље раде, да имају услове и најквалитетније садржаје” и слично.  

Због тога је оправдана сумња да позивање на чланство и припадност УНС-у или НУНС-у или неком другом удружењу, колегама служи само као добар изговор за учешће у комисијама.

И на крају оно што најчешће и вређа интелигенцију јесте суфикс “медијски експерт”,  који поједини чланови комисија, уз име и презиме, некада и без навођења припадности некој од професионалних организација, добијају на парчету папира у виду општинских решења, којим су именовани да могу да раде и оцењују и процењују пројекте својих колега!

Вишеструкој увреди за професију и интелигенцију доприноси чињеница да је најчешће реч о самозваним и самопрокламованим  експертима. 

Несумњиво је, иначе, да у Србији има медијских стручњака, да су они то звање заслужили својим радом, признањима, доприносом, али је такође познато да их, анализирајући досадашње конкурсе и имена чланова комисија на позицијама оних који су вредновали пројекте за суфинансирање медија по градовима Србије, до сада није било у запаженом броју.

Прошле године међу члановима комисија број кандидата предложених од стране репрезентативних медијских удружења био је занемарљив. Баш као и број компетентних медијских стручњака. Бојим се, тај тренд се наставља и ове године. У комисије се решењима именују људи готово непознати јавности, који долазе из повезаних кругова, о којима је било речи на почетку текста.

И завршница је невесела! С новостасалим генерација самопрокламованих медијских експерата дошло је, наиме, крајње време да се постави питање етике у српском новинарству данас и зашто нам је оно после безумне приватизације, лоших закона и вајних стратегија, на најнижим гранама икада.

Коментари (2)

Остави коментар
пет

02.03.

2018.

Ненад [нерегистровани] у 13:37

Истина је, али

Слажем се у потпуности са ауторком текста, али хоћу само да напоменем да ни чланови комисија које је предложило неко од струковних удружења, који је можда чак и завршио поменути курс, нису увек поуздани и не раде по савести, већ по истом принципу по којем раде и нагрђени и прозвани "медијски стручњаци".
Ја са сигурношћу знам да један уважени колега, прави медијски стручњак, са сјајном новинарскоом каријером, који у моју општину долази већ други пут да као члан комисије дели новац пореских обвезника мога града, на предлог УНС-а, уствари долази на предлог једног заинтересованог медијског магната из Ниша. Он редовно узима велики део медијског новца са својих неколико медија, у овој сиромашној општини. А тај господин новинар, члан УНС-а, се специјализовао за дељење новца на југу Србије и био је члан комисија у многим општинама овде... И зато немојте да нападате медијске стручњаке а штитите ове "праве стручњаке", јер нико од њих (или бар већина) не чита пројекте и не интересује их шта у њима пише, већ се новац дели по принципу свој - своме, па да има за обоје.
По мени су много опасији ови стручњаци за дељење пара које предлажу струковна удружења, јер то показује да ту већ влада неки организовани криминал с обзиром да је одрђени гсоподин новинар, или његов пријатељ из одређеног медија, тражио да га удружење пошаље у одређену општину, и он је ту и предложен, и наравно, то је прихваћено од стране локалне самоуправе која бира комисију... Све по договору...

Одговори
чет

01.03.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 06:58

БАШ ТАКО

Поштована колегинице, свака реченица из овог текста о самозваним "експертима" који се појављују у комисијама за доделу локалних средстава за суфинансирање медијских пројеката, ти је тачна.А најгори су они који се сами пријављују као "експерти", иако им је траг у новинарству раван писању разггледница пријатељима и теткама са мора.Са њима сам као члан комисија до сада имао озбиљне сукобе, а санкционисан сам тиме што ме неке локалне самоуправе више никада нису помишљале да именују у своје комисије. Иначе, ту су и они који одлучују о расподели пара за медије, а у директном су сукобу интереса.Понеки од таквих се, када се одлучује о пројекту њиховог медија , наводно самокритички одлучују да буду уздржани. Баш тако и баш је брука! Али та брука траје, ево и у четвртој рунди конкурса за суфинансирање медија, када за средства конкуришу и разни медији и други портали који се региструју док конкурс траје!? Па ако не добију ништа, онда воде управне спорове против локалних самоуправа.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси