Pisma UNS-u
12. 11. 2024.
Žujović: Ako „lažem“ ja, ne laže Radomirovićev imejl
Novinar Branko M. Žujović odgovorio je na pismo koje je Udruženju novinara Srbije (UNS) poslao glavni i odgovorni urednik Pištaljke i bivši predsednik UNS-a Vladimir Radomirović, odgovarajući na prethodno upućen dopis Žujovića UNS-u. Njegov odgovor prenosimo u celosti.
U pismu Udruženju novinara Srbije, koje sam uputio zbog toga što smatram da Kodeks novinara Srbije ne može biti nešto malo prekršen, kao što devojka ne može da bude samo malo trudna, pokušao sam da zaštitim Vladimira Radomirovića, ne pomenuvši njegovo ime i izbegavajući precizne vremenske odrednice u drastičnom primeru koji sam naveo.
Vladimir Radomirović se, međutim, prepoznao. Napisao je „odgovor“ i to je dobro.
Činjenica da se Radomirović prepoznao u mom pismu i da mi je „odgovorio“ svedoči da njegove kognitivne sposobnosti ipak funkcionišu, jer je očigledno da ga sećanje ne služi baš najbolje.
Kada kolega Radomirović u pomenutom odgovoru na moje pismo UNS-u navede da je za moj „upad“ u subotičku bolnicu saznao tek sada, pa zbog toga ne zna kako je pre šest godina mogao da komentariše nešto za šta sada prvi put čuje, on zaboravlja ključnu „sitnicu“ koja odaje njegovo loše ili možda selektivno pamćenje.
Radimirović, naime, zaboravlja da me je imejlom od 20. februara 2020. godine, primljenim u 11 časova i 47 minuta, zvanično i u svojstvu predsednika UNS-a, obavestio da slučaj mog upada u bolnicu „nije slučaj na koji UNS treba da reaguje, jer nije u pitanju bilo izveštavanje“.
Bio je to njegov vrlo direktan odgovor na moj zahtev da UNS reaguje, nakon što me je policija dva dana ranije bila pozvala na informativni razgovor, zbog mog ulaska u bolnicu i snimnja sagovornika koji su bili ključni za temu kojom sam se bavio.
Uzgred budi rečeno, nakon meseci i meseci „istrage“, krivična prijava direktora subotičke bolnice Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici, zbog koje sam od UNS-a tražio zaštitu, odbačena je kao neosnovana. Istini za volju, to je bio jedan jedini put da UNS nije bio stao u moju odbranu, na čemu sam udruženju, ali ne i Radomiroviću, zaista zahvalan.
Svi u UNS-u sa kojima sam tada razgovarao rekli su mi da ne mogu ništa da učine zbog rigidnog Radomirovićevog stava.
Iz predočenih okolnosti, ja imam puno pravo da zaključim da Vladimir Radomirović ima problem sa pamćenjem kao takvim, ili naprosto neguje selektivno pamćenje, prema datim okolnostima.
Isto tako, iz predočenih okolnosti imam puno pravo da zaključim da Radimirovićev stav iznet u imejlu od 20. februara 2020. godine ima veze sa njegovim razumevanjem tadašnjih političkih okolnosti.
Žao mi je što sam doveden u situaciju da, crno na belo, ukazujem da kolega Radomirović, pre nego što bilo šta objavi, treba da proveri činjenice i da ga pritom pamćenje, iz ovog ili onog razloga, ne služi dobro.
Dakle, sudeći prema pomenutom imejlu od 20. februara 2020. godine, Vladimir Radomirović, tadašnji predsednik UNS-a, i te kako je znao za moj „upad“ u bolnicu i odbio je da mi UNS pruži zaštitu od krivične prijave kojoj sam neopravdano bio izložen.
Ovo je moj jedini odgovor koji ću uputiti Radomiroviću. Njegovim neproverenim tvrdnjama i klimavim pamćenjem ne mogu da se bavim zbog nedostatka vremena za tako nešto.
Vremena imam tek toliko da primetim da sebe jedino mogu da preporučim nespornim činjenicama i pamćenju ključnih događaja. Ne smatram da je biti „nečiji čovek“ bog zna kakav domet u životu, ali tu materiju Radomirović poznaje mnogo bolje nego ja.
Želim Vladi Radomiroviću pregršt sreće i istinitih navoda u budućnosti.
Udruženju novinara Srbije, čiji sam odani član, želim doslednost i jasne stavove koje je nemoguće simulirati besmislenim anketama i prenošenjem tuđih napisa.
Pitanje da li devetogodišnjak može u medijima da govori o političkim protestima i politici uopšte je kao da mesar pita veterinarsku i sanitarnu inspekciju da li može da prerađuje i prodaje neprekontrolisano meso.
Nadam se da ipak ne može.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.