Prepiska Kurira i Informera (2016)
10. 12. 2014.
Državo, pod hitno istraži lopovluke Rodića i 'Kurira'
Gazda „Kurira“ Aleksandar Rodić godinama preko političkih veza u vrhu države, ali i uz pomoć tajkuna i zapadnih ambasadora uspeva da zataška brojne kriminalne afere.
Iako postoje indicije i dokazi da je Rodić umešan u milionske malverzacije, tužilaštvo sve to ignoriše, a Rodić se često prijateljima i saradnicima hvali da je „jači od države“!?!
Pored kredita od 300 miliona dinara koje je u vreme Tadićevog režima uzeo od Razvojne banke Vojvodine i nikada ih nije vratio i pokušaja da sa Miroslavom Bogićevićem na prevaru „otme“ vlasništvo nad „Politikom“ i „Večernjim novostima“ (a o čemu je Informer već detaljno pisao), Rodić nikada nije odgovarao ni za nezakonitu preregistraciju svojih dnevnih novina u februaru 2014.
I „Blic“ tražio istragu
Aleksandar Rodić, koji je još proletos sklopio tajni pakt sa vlasnikom „Delte“ Miroslavom Miškovićem, cele ove godine panično izbegava da objasni kako je moguće da današnji „Kurir“ nosi broj 307, a počeo je da izlazi 6. maja 2003. godine?!
Ovaj dnevni list je, podsetimo, u nedelju 2. februara ove godine na kioske izašao sa brojem 3.719, da bi već sutradan u ponedeljak 3. februara izašao na tržište sa brojem 1!
Preko noći je, dakle, bez zvaničnog objašnjenja, ugašen „Kurir dnevne novine“ i osnovan „Kurir najuticajnije dnevne novine na Balkanu“! Pritom, zadržani su logo i grafički izgled lista, što tada važeći Zakon o informisanju u članu 14a striktno zabranjuje pod pretnjom zabrane delatnosti i milionske kazne.
Koliko je na staroj firmi koja je izdavala prvi „Kurir“ ostalo dugova? Da li su i koliko Rodići ostali dužni poreza državi? Koliko poverilaca je oštećeno ovom „pravnom gimnastikom“? To su samo neka pitanja koja su postavljana u javnosti, a na koja niko iz „Kurira“ nikada nije hteo da odgovori.
Izvori Informera iz bliskog okruženja Aleksandra Rodića kažu da on tvrdi da je u februarskoj operaciji „dva Kurira“ imao podršku iz vrha vlasti i da mu je dozvoljeno da to uradi iz „višeg državnog interesa“!?! Aca kaže da je to sve urađeno u dogovoru sa ljudima iz vrha. Nikada ne kaže njihova imena, ali tvrdi da ima podršku državnog vrha i da „Kurir“ treba da spreči monopol stranih i hrvatskih izdavača u Srbiji!
Takođe, u svakoj prilici pominje i ambasadore SAD i EU Kirbija i Devenporta, koji mu „čuvaju leđa“ prenosi izvor Informera iz Rodićeve kompanije.
Zvanično, niko juče nije hteo da komentariše ove tvrdnje, a Informer javno pita nadležne u državi zašto nikada do kraja nije istražena nijedna Rodićeva afera?! Da u slučaju preregistracije „Kurira“ i te kako ima sumnji u privredni kriminal, možda najbolje dokazuje činjenica da su vlasnici kompanije „Ringijer Aksel Špringer“, koja izdaje „Blic“ i „Alo“, u junu ove godine prilikom posete Beogradu predali dokumentaciju predstavnicima Vlade Srbije i zatražili pokretanje istrage. Kako saznajemo, ti dokazi su predati i pravosudnim organima. Međutim, tužilaštvo nije reagovalo. Zašto?
Tužilaštvo spremno
Aleksandar Rodić ni juče nije odgovarao na naša pitanja. Na drugoj strani, iz Tužilaštva za organizovani kriminal tvrde da im je potrebna prijava: Ako dobijemo „inicijalnu kapislu“, sve ćemo istražiti, kažu u tužilaštvu.
Generalni sekretar UNS Nino Brajović podseća da je ovo udruženje smatralo da „Kurir“ u februaru jeste prekršio zakon. Još tada smo govorili da je „Kurir“ prekršio zakon, jer takav potez nosi rizik neizmirivanja obaveza prema državi. Ministarstvo kulture je dalo mišljenje da nije zloupotrebljen zakon... kaže Brajović. U Ministarstvu kulture i informisanja juče nisu hteli da govore za Informer.
Šta kaže Zakon o informisanju
U članu 14a Zakona o javnom informisanju (koji je važio do 13. avgusta ove godine, dakle i na dan sporne Kurirove „preregistracije“) stoji da u slučaju prestanka javnog glasila brisanjem iz registra javnih glasila ili na drugi način, odnosno prestanka štampanja ili izdavanja javnog glasila, nije dozvoljeno osnivanje javnog glasila pod istim ili sličnim imenom koje može izazvati zabunu.
Zabrana važi godinu dana počev od dana izdavanja poslednjeg primerka glasila koje je prestalo da postoji. U slučaju povrede zabrane iz stava 3 ovog člana, kao i u slučaju izdavanja glasila koje nije upisano u Registar javnih glasila, nadležni tužilac dužan je da bez odlaganja pokrene postupak za privredni prestup i zatraži izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila. Zaprećena kazna je od milion do 20 miliona dinara za osnivač a i od 200.000 do dva miliona dinara za odgovorno lice. Međutim, ove odredbe izbačene su iz novog zakona.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.