DNKiM
22. 08. 2024.
Tražimo kolege i istinu
Kobnog dana u automobilu „zastava 128” poslednji put su viđeni na ulazu u vinograde u mestu koje se zove Petkopolje, na putu između Velike Hoče i Zočišta.
Mnogo toga na ovom mestu je prvo i čudno. Ispod spomen-obeležja nalazi se smeće, životinjske kosti, a na nekoliko stotina metara su vinogradi. Tabla je devet puta rušena i obnavljana i svedoči o upornosti koja se retko viđa, svedoči o tome da poruke odavde imaju smisla i da dečak Matija, koji redovno dolazi, zna šta je istina i zna da čeka pravdu.
Dečak Matija Perenić maramicom čisti svako slovo na spomen-ploči. Pažljivo briše tablu na kojoj piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. godine nestale naše kolege novinari:
Tražimo ih.” Matija je unuk Ranka Perenića i tu je zajedno sa svojom bakom Snežanom na mestu gde je pre 26 godina nestao njegov deda. Tog kobnog dana Ranko Perenić i Đuro Slavuj u automobilu „zastava 128” poslednji put su viđeni na ulazu u vinograde u mestu koje se zove Petkopolje, na putu između Velike Hoče i Zočišta u Metohiji. Slavuj i Perenić su novinarska ekipa RTV Priština koja je otišla na zadatak, da uradi priču o monasima iz manastira Zočište koje je otela i pustila Oslobodilačka vojska Kosova. Nestali su bez traga, glasine i informacije nisu dale nikakve rezultate. Nikada nijedan sudski proces nije pokrenut, iako se Perenić i Slavuj nalaze prvi na spisku 17 ubijenih, otetih i nestalih novinara na Kosovu i Metohiji.
„Posle 26 godina ništa nismo saznali. Porodice to ubija”, rekao je u obraćanju Predrag Slavuj, bratanac nestalog novinara Đura Slavuja. Porodice Perenić i Slavuj posle svega, na ovom mestu, traže trenutak istine i mole da se rasvetli sudbina njihovih najmilijih.
Jelena Petković zajedno sa Udruženjem novinara Srbije sačinila je veliko istraživanje o stradalim novinarima, iz kog se u najvećem broju slučajeva vidi da su to bili profesionalci koji su samo radili svoj posao, kao i da je prostor Kosova i Metohije mesto sa najviše stradalih novinara u Evropi. Inicijative Udruženja novinara Srbije pokretane su na različitim nivoima od lokalnih institucija, UNMIK-a, Euleksa pa do stalnih akcija Međunarodne federacije novinara sa zahtevom da se formira komisija za istragu ubistava i otmica novinara.
„Uvek ćemo zahtevati da se istraga ponovo pokrene i da se bez obzira na protekle godine, nacionalnu pripadnost, uređivačku politiku medija, sudbina naših kolega bude rasvetljena”, rekla je Ivana Vanovac, predsednica Društva novinara Kosova i Metohije. Dodala je da je danas tako teško pronaći neki trag i saznati sudbinu nestalih kolega: „Sadašnjica nas toliko pritiska da nemamo vremena da se okrenemo ka prošlosti da ispravljamo greške koje su mnogi počinili u hodu. Mi uvek, pa i na ovaj dan, kada se sećamo i kada pominjemo težinu, teskobu i neizvesnost naše profesije, ostajemo pri zahtevu da se istraga ponovo pokrene i da se počinioci prevedu pravdi.”
U proteklom periodu akcijama novinarskih udruženja podršku je pružao OEBS, čiji predstavnici se sreću sa porodicama nestalih novinara, a šef Misije OEBS-a na Kosovu, drugu godinu zaredom, dolazi na mesto otmice i zalaže se za pružanje podrške porodicama i prekidanje procesa nekažnjivosti ubistava i otmica novinara. On je istakao usvajanje Rezolucije o ubijenim i nestalim novinarima između 1998. i 2005. godine na Skupštini Evropske federacije novinara koja je održana u Prištini, a koju je podnelo Udruženje novinara Srbije.
„Mi smo danas ovde da odamo poštovanje žrtvama, da pokažemo podršku porodicama kao i da se suprotstavimo nekažnjivosti u vezi sa ovakvim strašnim zločinima. Želim da odamo počast svim hrabrim novinarima koji i danas obavljaju izuzetno važan posao, u interesu istinitog izveštavanja i uprkos svim opasnostima”, zaključio je Majkl Devenport.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.