Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
03. 12. 2010.
Напредак у области људских права и медија
Известиоци Мониторинг мисије Парламентарне скупштине Савета Европе Давит Харутинијан и Синика Хурскаинен за Данас - „Мапа пута” за шест седмица - У решавању проблема најважнија политичка воља - И Србија одлучује да ли ће у ЕУ
Београд - Србија је доста тога урадила по питању поштовања људских права, али и у области медија, међутим недостаје снажнија политичка воља у решавању осталих питања важних на путу ка Европској унији, оцењују за Данас известиоци Мониторинг мисије Парламентарне скупштине Савета Европе, Давит Харутинијан и Синика Хурскаинен.
Србија треба да припреми „мапу пута”, на основу резолуције 1661 Савета Европе из 2009. у којој ће се наћи одговори у вези са три најважнија питања на којима инсистира СЕ - људска права, законска регулатива и демократија.
Харутинијан сматра да би „мапа пута” требало да буде испоручена Мониторинг мисији за око шест седмица, „након чега ћемо поднети извештај мониторинг комитету СЕ”.
Како напомиње, посета Србији је била од изузетног значаја, „јер нам омогућава да упоредимо стање од објављивања последњег извештаја до сада и мониторинг доведемо до краја”.
Харутинијан наводи да су током посете разговарали са колегама из извршне власти, али и из невладиних организација, медија, независним ситуацијама и са представницима мањина о стварању заједничке визије побољшања у областима за које се залаже СЕ.
Према његовим речима, Србија је на правом путу када је реч о поштовању људских права.
- Оно што ме радује јесте то што је Србија показала побољшање од последњег извештаја. Наравно, и даље треба радити на отклањању проблема. За то је најважније имати јаку политичку вољу и организовану надлежност институција”, оцењује Харутинијан.
Известиоци мониторинг мисије Парламентарне скупштине СЕ су разговарали и са представницима националних мањина.
„Један од проблема са којима се суочавају све земље у транзицији је лоша економија, која иако није директно повезана са мањинама, утиче на њихов животни стандард. Проблеме мањина треба решавати на националном нивоу, а управо економска ситуација и инфраструктура утичу на то. Приметна је политичка воља да се ради на овом питању”, истиче Харутинијан.
Наш саговорник, такође, указује и на то да је у области медија доста тога позитивног урађено, али да је и даље један од највећи проблема финансијска зависност. Харутинијан очекује да власт у Београду уради нешто у вези с овим питањем, „јер када би било новца, медији би били независни”.
На питање новинарке Данаса да ли мониторинг може да помогне Србији на путу интеграција, Харутинијан оцењује да може, „али да је одлука само на Србији”.
Он додаје да је мониторинг мисија Парламентарне скупштине СЕ задовољна и због тога што Србија ради на обезбеђивању мира на Косову.
Када је реч о примени закона у Србији, Синика Хурскаинен сматра да се понекад законска регулатива неке земље мора подићи на виши ниво, као и да треба обратити пажњу на имплементацију прописа, али наводи да уколико постоји политичка воља, „све је могуће”.
„Законска регулатива има различите аспекте, ако надлежни органи донесу одлуку да је потребно нешто побољшати, потребни су и механизми за то. Најважније је радити на транспарентности и независном судству. Мислим да се закони у Србији примењују, иако не изгледа тако”, закључује Хурскаинен.
Ј. Диковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.