Вести
24. 02. 2014.
Култура у плусу
На почетку треба изричито рећи: сваке хвале вредна је одлука РТС-а да установи „Културни дневник”. А о томе какав је он по замисли, садржају и остварењу може се, после првих пет издања, размишљати критички.
Упадљива је намера да се створи емисија новопродирућег жанра званог „инфотејмент”. Ваљда у уверењу да је уобичајен, стандардни говор о култури превише озбиљан па тиме и непривлачан, „Културни дневник” решио је да се шали већ именима својих рубрика и водитеља. Да ли је само пуки покушај духовитости или начин да се буде приснији с гледалиштем приволео новинаре да се представљају као „госпођица Понедељак”, „господин Четвртак”, „госпођа Петак”?
И хоће ли ова нова лица на екрану, још помало стегнута у видљивом напору да делују опуштено, бити запамћена само по тим надимцима? Шта треба да значи име рубрике „Спорт” и да ли је „обрада културних вести на спортски начин” пут ка већој пријемчивости и популарности културних тема? Хоће ли класичне уметничке дисциплине одржати равнотежу у броју вести с атракцијама, па и бизарностима из света масовне културе, забавне музике, естраде, интернета?
Током петнаестак минута „Културног дневника” онај авион из његове шпице облеће свет и стиже до Болоње, Лондона, Сочија, приказује аукције код Сотбија, „анимираног” Мироа, филм са „лего” јунацима, води нас у свет рубриком „Ми у свету” да нам покаже чега све тамо има. Али не слеће у градове Србије, где понеки ипак има аеродром. Ниједног прилога, рецимо, из Ниша или Новог Сада, где је свакако било ваљаних повода за улазак у дневну националну културну хронику.
Готово је сигурно да се током седмице неко занимљиво књижевно вече збило у Крагујевцу или Суботици, да је отворена нека значајна изложба у Ваљеву или Зрењанину, да је одиграна премијерна или гостујућа позоришна представа у Ужицу, Сомбору, Зајечару...
Но, можда „Културни дневник” и не види себе као дневну и националну хронику већ првенствено као добро дизајниран мозаик склопљен од што више ауторски слободно одабраних прилога, визуелно динамичан, брз у смењивању слика, места, људи...
космополитски по духу, младалачки модеран по склоностима и укусима. Можда би му у том смислу више погодовало и неко маштовитије име. Постојећем „конвенционалном” називу најбоље је одговарао склоп издања од петка, када је било највише сасвим актуелних (па и домаћих) садржаја – вести, извештаја, изјава и најава.
Ако је то знак да се концепт емисије још формира, односно дотерује у ходу, онда је то изазов и за све остале појединце и тимове Јавног медијског сервиса Србије који се баве културом у емисијама „Метрополис”, „Беокулт”, „Други век”, „Мера за музику”, „Либела”, „Архитектура данас”, „Савремени писци”, „Остави све и читај”... Кад се све сабере – није мало. Али не и довољно. На крају, зато, треба изричито поновити: сваке хвале вредна је одлука РТС-а да установи „Културни дневник”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.