Вести
04. 07. 2024.
Саговорници "Данаса": Док су новинари под свакодневним притиском, министар информисања се представницима ЕУ хвали статистиком
Током разговора са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жофреом, министар информисања Дејан Ристић изјавио је да је у првој половини године, у поређењу са истим периодом претходне, у Србији забележено за око трећину мање случајева угрожавања новинара. Са друге стране, наши саговорници истичу да новинари у Србији нису у ситуацији којом представници власти треба да се хвале, већ да треба да се стиде.
Ристић је у разговору са Жофреом казао да такви подаци указују на „позитиван тренд и потребу даљег ангажовања свих чинилаца како би био постигнут жељени резултат који се односи на потпуну елиминацију ове нежељене појаве“, пише "Данас".
Министар је рекао и да је ресор на чијем је челу посвећен „интензивирању дијалога са свим актерима на медијској сцени како би се наставио даљи заједнички рад на њеном континуираном развоју“ а како је саопштио његов кабинет, посебна пажња током разговора била је посвећена медијском плурализму, безбедности новинара и снажењу демократских капацитета друштва у области јавног информисања.
„Нисам сигуран да могу да поделим министров и европејски оптимизам“
Потпредседник Удружења новинара Србије Слободан Ћирић каже да док према подацима УНС-а, информација да је у првих шест месеци ове године забележено за скоро трећину мање случајева угрожавања новинара него у истом периоду лане, јесте тачна, али да уз њу вреди додати да је претњи, притисака и напада на новинаре заиста било мање, међутим, случајева онемогућавања рада новинара било је двоструко више него у првој половини прошле године.
„Највише случајева онемогућавања рада новинара забележено је на Косову иМетохији где им је забрањивано прелажење административог прелаза, забрањивано известавање са догађаја. Осим тога, новинарима у Србији је онемогућаван рад и одбијањем политичара да одговоре на њихова питања само зато што долазе из редакције чије извештавање им се не допада“, наводи Ћирић.
Додаје да су претње смрћу, клањем, ломљењем костију новинара већ постале готово уобичајене, тако да њихов број, статистички већи или мањи, скоро да постаје мање важан од арсенала „креативних“ идеја за обрачуне са „седмом силом“.
„Другим речима, квантитет полако заостаје у односу на квалитет у овој области. Када се свему овоме дода и чињеница да многи случајеви угрожавања новинара нису решени, чак ни процесуирани, као и да има много случајева које су новинари, из страха или неког другог разлога, прећутали, нисам сигуран да могу да поделим министров и европејски оптимизам“, указује Ћирић.
Новинари под све већим притиском
Новинар недељника Радар, Вук Цвијић, поводом свог случаја каже да се ништа не дешава, више од месец дана касније, те да стоји у месту.
„Од када сам позван у тужилаштво и то након ургенције људи из радне групе, саслушан сам у тужилаштву и ту је стало и ништа се не дешава. Нажалост, немамо потврду да су уопште узети снимци са надзорних камера, мислим да су колеге новинари избројали да их има 20. Генерално је све гора атмосфера за све нас новинаре, не говорим само из личне перспективе. Мислим да смо под све већим притиском док се трудимо да радимо професионално“, указује Цвијић.
За разлику од министра Ристића, он сматра да немамо чиме да се хвалимо, већ да имамо чега да се стидимо.
Подсетимо, крајем маја ове године, Вука Цвијића је физички напао директор Српског телеграфа, Милан Лађевић. Ударио га је песницом у главу када га је срео у Косовској улици.
„Напао ме је Милан Лађевић, ударио ме је песницом у главу. Пролазио сам близу њихове редакције и он ме напао. Ми нисмо у личном сукобу, ја га познајем одавно, али нисмо у сукобу. Писао сам текстове у којима сам га помињао. Претпостављам да је то јер нисмо у личном сукобу. Почео је да ме вређа и онда сам кренуо да се удаљавам, он ми се затим унео у лице у ударио ме је. Полиција је ту, разговарао сам са њима, и претпостављам да су сада отишли да разговарају са њим. Нисам очекивао да ће ме напасти неко ко се представља као новинар. Ми живимо у друштву насиља, али чак је и ово изненађење за мене“, рекао је тада Цвијић.
„То што министар прича може да окачи мачку о реп“
Новинар Динко Грухоњић за наш лист наводи да је статистика ствар која је врло варљива и која се може приказивати „овако или онако“, што наши политичари врло често и радо раде.
„Оно што је непобитна чињеница, не само кад сам ја у питању, него генерално, јесте да је интензитет насиља над новинарима, које је сада прерасло и у физичко, је из године у годину све већи и већи. Далеко значајнији показатељи су истраживања која раде признате међународне организације попут Репортера без граница, Фридом хауса, које показују стрмоглави пад медијских слобода и слободе изражавања у Србији. Ове године је тај пад рекордан и то је оно о чему би господин министар требало да говори“, објашњава Грухоњић.
Додаје да је у његовом случају, и у неким другим, да ствар буде још гора, јасно да иза прогона новинара, линча и кампања стоји директно држава, односно режим Александра Вучића, те да у то нема ни најмање сумње.
Осврнуо се и на случај Вука Цвијића и истакао да се пред нашим очима одвија покушај заташкавања овог случаја.
„То је још један доказ да они који уређују та опскурна гласила у којима нема новинарства, управо нису никакви новинари, већ насилни експоненти режима, који су из насиља речима, којим нас излажу и бомбардују већ 12 година у континуитету, сада прешли и ту црвену линију и почели да нас нападају по улицама. Укратко речено, то што министар прича може да окачи мачку о реп“, указује Грухоњић.
Током локалних избора у Новом Саду, 2. јуна ове године, нападнут је и новинар Данаса Угљеша Бокић испред Новосадског сајма.
Наиме, док је снимао и покушавао да уради анкету са младима који су истрчали из Мастер центра сајма, након вишечасовне блокаде, бежећи од опозиције, један мушкарац са качкетом му је ухватио телефон и ударио га песницом у груди. Прегледом снимка напада, види се да је дотични мушкарац Владимир Кезмић, бивши полицајац.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.