Вести
03. 07. 2024.
Случај КРИК: Када суд тумачи шта су новинари хтели да кажу, а не шта су написали и када се држи једне фразе у тексту
Апелациони суд у Београду прошлог месеца потврдио је две пресуде на штету КРИК-а, према којима овај медиј треба да исплати скоро милион динара на име одштете и трошкова суђења. У овом тренутку против КРИК-а се води још 15 судских поступака, који имају карактеристике СЛАП-а, а Предраг Колувија је, путем друштвене мреже X, најавио нову тужбу против КРИК-а.
Ограничена слобода мишљења и изражавања за новинаре
За кратко време, Апелациони суд у Београду донео је другу пресуду против новинара КРИК-а. Поступак је вођен по тужби команданта полицијске Јединице за заштиту сведока и двојице његових сарадника због текста из децембра 2021. године у коме је КРИК објавио да су они, између осталих, поднели тужбу против ове редакције. У том тексту, уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић изнео је свој став да се ради о ‘стратешким тужбама против учешћа јавности’ (СЛАП).
Према писању КРИК-а, у образложењу пресуде судије су навеле ствари које нису написане у тексту, попут тога да је наводно објављено да полицајци „по налогу режима подносе тужбе којима је циљ гушење медијских слобода”, наводи НУНС.
Уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић рекао је за овај медиј да сада више не смеју ни да се пожале када их неко тужи јер постоји шанса да и због тога буду тужени.
„Најстрашније је што смо осуђени због нечега што никада нисмо објавили, због реченица којих нема у тексту и које су судије измислиле, као и због нашег мишљења да су у питању СЛАПП тужбе“, рекао је Дојчиновић.
Новинарка и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Јелка Јовановић каже да новинари, према Кодексу новинара Србије, имају право да изнесу своје мишљење уколико је оно аргументовано.
“Сваки грађанин има право да изнесе своје мишљење па и новинари, под условом да има аргумената за то мишљење. Дакле, не ради се о коментару. У случају КРИК-а мишљење је потпуно аргументовано”, казала је Јелка Јовановић за НУНС.
Она је додала и да домаће правосуђе није довљно оспособљено да суди у медијским процесима.
“То је врло важно, не постоји судска пракса на основу које би суд могао да заузме становиште да ли је СЛАП тужба у питању или није. Суд мора да доноси пресуду на основу онога што пише у закону, јер када доноси пресуду, доноси је у име народа и то мора да важи за све људе и мора да буде рационално”, навела је чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.
Она се слаже да је овом пресудом повређено право на слободу мишљења и изражавања, које је гарантовано Уставом Републике Србије.
“Не само то, него је повређено и право на рад. Јер, кад затрпаш један медиј попут КРИК-а или, на пример, Новог магазина, где сам ја ангажована, јер то нису медији са великим приходом и не добијају паре из државног буџета, таквим пресудама, доводи се у питање опстанак тог медија. СЛАПП тужбе су усмерене на то да угасе неке медије и то је апсолутно намера у случају КРИК-а. Дакле није намера да се нечија част ‘докаже или не докаже’, него да се угаси медиј”, рекла је Јелка Јовановић.
“Ја мислим да је закон злоупотребљен у обе пресуде о којима је реч. То су урадили прво они који су тужили КРИК, и друго, ово судско веће које је донело пресуду”, додала је она.
Извлачење једне формулације из контекста
Пре поменуте пресуде Апелациони суд је одлучио да је КРИК повредио претпоставку невиности када је извештавао са суђења Предрагу Колувији назвавши га „оптуженим нарко-босом“. У овом случају судије нису разматрале остатак текста, у ком је детаљно објашњено кривично дело за које је Колувија оптужен, а пренесена је и његова одбрана. Суд није, као у претходном случају, тумачио „вредносни суд новинара“, већ су се судије концентрисале искључиво на поменуту фразу.
Оваква тумачења суда могу довести новинаре у ситуацију да не знају како да поступе и на крају да одустану од извештавања.
Јелка Јовановић каже да новнари не треба да подлегну аутоцензури већ да раде професионално и у интересу јавности.
“Ја не сумњам да ће колеге из КРИК-а наставити да раде у складу са Кодексом и у складу са стандардима који су мало другачији за истраживачко новинарство у односу на друге врсте новинарства, и на тај начин би сви медији и новинари требали да раде. Последице ће пребродити тако што неко време неће примати плату или ће примати минималац, као и већина медија у унутрашњости, али ће наставити да извештавају како треба, јер је новинарство професија од јавног значаја због онога што новинари раде, због интереса који грађани имају; да постоји објективно, непристрасно новинарство. Сви новинари треба да се придржавају Кодекса и закона и морају да превазиђу проблем аутоцензуре”, закључила је Јелка Јовановић.
Домаћа и међународна подршка КРИК-у
Након што се редакција КРИК-а суочила са две пресуде по којима треба да плати скоро милион динара, огласиле су се домаће и међународне новинарске и медијске организације.
Национална радна група за борбу против СЛАП-а пружила је подршку КРИК-у који се у последње три године сусреће са највећим бројем тужби које имају карактеристике СЛАП-а. У саопштењу су навели да страхују да је власт одлучила да на легалан начин ућутка професионалне медије и новинаре.
И међународне новинарске и медијске организације огласиле су се поводом све учесталијих тужби против КРИК-а.
„Позивамо Владу Србије да брзо примени анти-СЛАП директиву ЕУ и укључи одредбе за домаће случајеве како би се спречили овакви правни напади у будућности. Законодавци би такође требало да се позову на Препоруку Савета Европе, која поставља чврсте стандарде које државе чланице морају да испуне како би обезбедиле поштовање својих обавеза у вези са људским правима приликом увођења домаћег законодавства против СЛАП-а”, навели су у заједничком саопштењу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.