Вести
14. 06. 2024.
Ракочевић о тужби против фондације "Славко Ћурувија": Изненађен сам оваквим епилогом
Бивши начелник београдског центра Ресора државне безбедности Милан Радоњић, један од четворице оптужених за убиство Славка Ћурувије који су у фебруару ослобођени одлуком Апелационог суда, тужио је Славко Ћурувија фондацију због саопштења у коме су изразили неслагање са том пресудом.
Наиме, због повреде угледа и части, Радоњић од Фондације тражи одштету од 500.000 динара. Такође, тужени су и поједини политичари због повреде угледа и части.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић каже за Euronews Србија да је изненађен оваким епилогом.
"Мислим да је јако опасно, зато што када дођемо у овакву ситуацију и када 25 година имате један случај који је постао симбол не само новинарске професије, него је постао симбол и слободе, правде и правичности, просто не можете да верујете да се тај случај на овакав начин заправо завршава. Та јавност је 25 година чекала правду и ово на неки начин провоцира. Ми смо у једном парадоксу у ком фактички изгледа као да ће се Ћурувији суди зато што је убијен", сматра он.
Kаже, да је одлука Апелационог суда, а касније и тужба која је уследила само начин да се "отворе старе ране".
"Kакав год епилог да је, он је на ивици цинизма и он је на ивици изругивања правног система и ми се ту вртимо у једном кругу. Он је на крају крајева у функцији отварања тих рана за које сви знамо какве су и како постоје и у нашим животима и у породици Ћурувија. Дакле, морамо и о томе дубоко да размислимо. Морамо да размислимо о том симболу који се зове Ћурувија и од некажњивости злочина", рекао је он.
Подсетимо, прошло је 25 година од убиства новинара Славка Ћурувије. Тачније, власник листа "Дневни телеграф" и недељника "Европљанин" убијен је 11. априла 1999. године у пролазу испред зграде у којој је живео.
Суђење за његово убиство је почело у јуну 2015. седамнаест година након што је убиство почињено. Специјални суд у Београду прогласио је 2019. кривим четворицу некадашњих припадника Државне безбедности.
Међутим, Апелациони суд у Београду ослободио је у фебурару четворицу некадашњих припадника Државне безбедности оптужби за учешће у убиству новинара Славка Ћурувије 1999. године.
Наиме, суд је преиначио првостепену пресуду и правоснажно ослободио Радомира Марковића оптужбе за тешко убиство у подстрекавању, а Милана Радоњића, Мирослава Kурака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили тешко убиство.
На сајту суда је 2. фебруара објављено да "нема непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су Марковић, Радоњић, Kурак и Ромић извршиоци овог кривичног дела". На ову одлуку не постоји право жалбе.
Власник листа "Дневни телеграф" и недељника "Европљанин" убијен је 11. априла 1999. године у пролазу испред зграде у којој је живео.
Коментари (1)
Остави коментар15.06.
2024.
Вратимо се пар корака уназад..
Уз изричиту изјаву да сам против било каквог насиља, а посебно убиства, ма ко да је у питању, ипак бих препоручила председнику УНС-а да поразмисли, пре но што искаже мисао коју је дао у тексту.
ОдговориНаиме, ПРВИ корак уназад је јуни 2015. година (а Ћурувија је убијен 1999. ?!).. С обзиром да су нам уста увек пуна демократије, питам се ШТА се од 2000-те , па до 2015. ЧЕКАЛО, када већ Ракочевић помиње правосудни систем? Да ли су и ШТА "демократе", којима је Ћурувија био наклоњен, учиниле да би овај немили случај био решен (намерно не говорим о Милошевићу, јер СВИ ЗНАМО шта нам се дешавало од 24. марта 1999.г., и то од стране вајних светских "демократа", предвођених НАТО "анђелима" , од којих су горепоменути ДОСовци потом откупили пелцер "слободе и правде")? Нигде нема података о томе, или сам нешто превидела?!
ДРУГИ корак уназад сеже у године које су претходиле НАТО засејавању осиромашеним уранијумом и плутонијумом. И снимцима Ћурувије, који је некако случајно, шта ли, седео на миндерлуку неког од чланова владајућих главешина у Вашингтону. И не први пут. Пријатељска посета, биће да је тако. Као што је и Ђинђић, некако у слично време био у Немачкој, вазда пријатељској нам земљи.
Вероватно обојица истим послом - упијајући препоруке неопходне нашем живљу а пропо слободе у сваком погледу, и на сваком пољу живота, које ми овде "никада" нисмо искусили. Иронија није случајна!
Уз искрено жаљење за сваким изгубљеним животом, крајње је време да схватимо да историја било чега и кога, а посебно Србије, није отпочела јуче. Управо зато бих замолила председника УНС-а да не користи ове речи, говорећи о Ћурувији да је ..."симбол не само новинарске професије, него је постао симбол и слободе, правде и правичности"..., јер тиме вређа здрав разум осталих посленика наше бранше, међу којима сам и ја (па нека будем и само ја), а којима сарадња са нашим убицама није ни у примисли, нити ће икада бити!!!
Можда ће некоме све гореречено звучати грубо и без имало поштовања према Ћурувији и Ђинђићу, али има нас још којима душа деценијама крвари због смрти најдражих. Почетком растакања СФРЈ, један од њих је и мој рођени брат, председник Општинског суда једног града у Хрватској, поштеног и правичног судије и човека, и то само зато што је био Србин. Убице (посредне) никада кажњене, а знане. Остају празнина и туга, не мржња и инсистирање на казни, нити издизање "на пијадестал"... јер га ништа више не може вратити.
А, као што рекох, мнооооого нас је са болом у души, но стависмо тачку, а не три тачке.