Вести
13. 05. 2024.
Медији у европском дигиталном пакету
Свака трећа особа данас избјегава вијести. Новија истраживања показују да се они који вијести прате онлајн више ослоњају на систем препоручивања ТикТока, Снепчета и Инстаграма, мрежа којима доминирају инфлуенсери и познате личности, него Фејсбука или Твитера. Медијско окружење је мобилно, дигитално и платформско па се публика информише другачије. Повјерење у медије и даље незаустављиво пада, а услови и модели пословања радикално се мијењају. Изгледа да је једина константа дигиталног свијета промјена.
Међутим, демократско друштво незамисливо је без квалитетно информисаних грађана и грађанки. Европска унија подвлачи да у вријеме експанзије онлајн платформи, које су постале “чувари капија” на дигиталном тржишту информација, европске јавне вриједности морају бити сачуване, фер конкуренција је неопходна, а нелегални садржај се мора сузбијати на системски начин. Сигурно, транспарентно и одговорно дигитално окружење Брисел сада прописује словом закона пошто су крајем 2022. године усвојени темељни прописи новог “Дигиталног пакета”. Како ће се ове високо постављене нормативне амбиције одразити на медије? Нуди ли нови европски регулаторни пакет за дигиталну будућност руку спаса ослабљеној медијској индустрији и пољуљаној новинарској професији? Најзад, да ли ће и земље из ЕУ сусједства осјетити “бриселски ефекат”?
Медијска индустрија је једна од оних у којима је експанзија онлајн платформи сасвим измијенила правила, пословање, вриједности и праксе. Економија жонглирања пажњом између публике и оглашивача, на којој су медији од првих деценија XИX вијека до данас заснивали пословање, сада је метрички и на подацима истанчана. Међутим, медији су статус мечмејкера (мачмакер) оглашивача и публике изгубили у корист дигиталних платформи, које су постале централна чворишта дигиталног екосистема. Што су гломазније и имају више корисника генеришу већи профит али и постају доминантније у тржишном посредовању услуга. Тако ради wиннер-такес-алл логика дигиталног механизма, према којој су највеће платформе постале кључни “чувари капија” који диктирају правила и структуру екосистема у којем су медији само један од корисника.
Уз разорени пословни модел и класична редакција све више постаје дио медијске историје. Заједница која учествује у продукцији и дистрибуцији вијести континуирано расте и укључује све више професија и занимања. То не значи да се услови новинарског рада побољшавају. Напротив, први ниво рањивости отворене професије је прекарни рад њених посленика. Уз то расту и притисци, контрола, надзор, пријетње и уопште небезбједност новинара. Најзад, нове медијске навике публике ову динамику одржавају више него што је доводе у питање. У западно-балканском балону проблеми одрживости медија у дигиталним околностима су још сложенији, а иницијативе за унапређење стања су спорадичне и са скромним ефектима.
Европска унија, са друге стране, настоји да свеобухватно приступи укупном дигиталном екосистему. Наиме, европски “Дигитални пакет”, који укључује Акт о дигиталним услугама и Акт о дигиталним тржиштима у центру је регулаторне трансформације која настоји да омогући дигитално окружење по мјери грађана и грађанки Европске уније. Укратко, све што је нелегално офлајн, у ЕУ постаје нелегално и онлајн, регулишу се све дигиталне услуге од веб сајтова до дигиталне инфраструктуре и онлајн платформи, а права корисника услуга штите се у свим дјеловима дигиталног свијета.
Према ДСА, у складу са врстом сервиса и сразмјерно броју корисника платформама расте одговорност, обавезе транспарентног пословања и системског сузбијања различитих ризика који угрожавају права и слободе. Уводе се високе казне, чак до 6 процената укупног годишњег обрта за непоштовање забрана усмјереног оглашавања намијењеног деци кошћењем осјетљивих података, а за прекршаје ДМА казне могу бити и до 10 процената годишњег обрта.
Уколико избјегавају нове обавезе, њихово пословање на територији ЕУ може бити и забрањено. Веома велике онлајн платформаме и претраживачи, међу којима су Мета, Google, Youtube, Амазон, Apple Store, имају низ обавеза у циљу спречавања монополистичке тржишне позиције, подстицања конкурентности и фер пракси према свим корисницима.
Хоризонталним приступом и институционалном базом која укључује спектар актера, од корисника до Европске комисије, нова европска регулатива се фокусира на системске узроке проблема у дигиталном екосистему, који су истовремено и фундамент пословања платформи. Нови акти адресирају платформске процедуре а не јединице садржаја, структуру дигиталног тржишта а не појединачне изазове и скалирају казнену политику према утицају и значају платформе у европском дигиталном простору.
Уколико регулација буде успјешна, њене ефекте ће осјетити сви у европском дигиталном простору. Неизоставно, и медијска индустрија. Системско регулисање дигиталног тржишта требало би да буде посебно подстицајно за одрживост, прије свега малих медија. Одредбама које ограничавању арбитрарну платформску модерацију новинарског садржаја, нови прописи штите слободе, независност и плурализам медија. Регулисање политика, процедура и алата који се користе у сврху модерирања садржаја значи да свака интервенција у садржај мора бити најављена и образложена. Медијима је омогућена и процедура подношења жалби, које се решавају интерно или пред овлашћеним тијелима. Најзад, уколико су интервенције у садржај честе и неутемељене, оне потпадају под ризике највишег нивоа за који се активирају системске мјере сузбијања. Посебна заштита требало би да подстакне повољан амбијент за слободне медије и води ка успостављања здравијег информативног екосистема.
Глобална отвореност дигиталног свијета могла би да значи позитивне ефекте нових прописа и изван ЕУ. Међутим, ову регулаторну прекретницу не би требало пасивно посматрати и чекати њене потенцијалне индиректне добити. ЕУ је са новом генерацијом прописа тренутно глобални лидер у регулацији дигиталног екосистема. За земље Западног Балкана би заузимање истог нормативног правца и придруживање европском дигиталном тржишту могло да буде значајна прилика и међукорак у дугом и изазовном процесу европских интеграција.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.