Вести
31. 08. 2012.
Обележје несталим новинарима: тражимо их!
На захтеве новинарских удружења Унмику и Еулексу стизали су немушти одговори да су „потребне чињенице” да би поступак уопште био покренут
У Ораховачком виногорју, на путу између Велике Хоче и Зочишта, нестали су, 21. августа 1998. године, новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Кренули су у манастир Зочиште да ураде репортажу о монасима које је отела Ослободилачка војска Косова (ОВК). Скренули су са главног пута мислећи да иду за манастир и ту им се изгубио сваки траг. Данас, готово деценију и по касније, на том истом месту стоји Ранкова супруга Снежана. Ћути, не може да говори. Слеже раменима и сваким гестом показује нелагоду, јер се налази на месту где се заувек променио њен живот и живот њене породице. Отишли су у избеглиштво у централну Србију и дуго чекају да се њен супруг и отац двоје деце врати.
Судбина отетих и страдалих новинара са Косова и Метохије једнака је судбини свих несталих и убијених. За оне који су пронађени, као што су Александар Симовић и Момир Стокућа, нико није одговарао нити су покретани било какви истражни или судски поступци. Иако су новинарска удружења већ годинама Унмику и Еулексу слала захтеве да се нешто уради, из ових администрација стизали су уобичајени и немушти одговори да су потребне чињенице, докази, нови моменти, нови сведоци, нове чињенице да би поступак био уопште покренут. Нестали новинар Ђуро Славуј је дошао из Двора на Уни и Петриње, као избеглица живео је и радио у Приштини. Његова породица је напустила земљу и иселила се у Норвешку.
На месту нестанка сваке године окупљају се новинари из целе Србије у организацији Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије и траже расветљавање судбине својих колега. Годинама се са општином Ораховац води преписка о обележавању места где су нестали и никада није стигао конкретан одговор да ли се људима који су само радили свој посао и због тога страдали може подићи обележје. Јуче су два новинарска Удружења без дозволе поставила таблу на којој, на српском и албанском, пише: „Овде су 21. 08. 1998. отете наше колеге новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их!”
„Ниједна судбина несталих новинара није расветљена и наш је посао да је расветлимо. У томе очекујемо подршку свих колега новинара са Косова и Метохије и свих одговорних који величају многе победе на Косову. Чија год да је била победа, ово је њихова велика срамота и брука”, рекао је Нино Брајовић, секретар Удружења новинара Србије.
Док Никола Столић, директор Радио Клокота, са камерманом Драганом Илићем и фоторепортером Војином Тодићем копа рупу за обележје, остали новинари у рукама држе фотографије несталих колега Љубомира Кнежевића, Марјана Мелонашија и осталих. Горанка Матић, уредница фотографије на РТС-у носи фотографију Момира Стокуће, познавала га је и са њим сарађивала: „Од њега сам добијала за слике за недељник „Време”, годинама. То је био човек који је волео Косово, јер је снимао живот на Косову, све могуће протесте и дешавања. Био је онакав какве су његове слике, спонтан, драг човек и кад сам чула да је нестао, просто ми је било грозно. У спомен њему сам пре месец дана у Пећкој патријаршији ставила неколико његових слика о животу са Косова. На неки начин он живи и данас на Косову са својим фотографијама.”
Реално питање које стоји над овим случајевима гласи: Ко зауставља истраге и проналажење несталих? Политичким језиком говорено иза свега стоји нејасна и мутна формулација која се зове „политичка воља”. Та „политичка воља” нема своју адресу, нема лице, нема човека, она је покриће за злочин и безосећајност над животима других и њиховим несрећама. Него, није она само то, она је и сигурна брана и препрека која спречава долазак до одговорних и починилаца, јер у једном делу они су производ рата и сукоба, и истина може доћи до њих и њихове одговорности. Зато је све уништене животе и породице потребно и могуће покрити политичком вољом која стоји изнад свега и не мења се. Испод ње једнако као и код осталих несрећних и уништених судбина налазе се животи Ђуре Славуја и Ранка Перенића.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.