Вести
30. 08. 2012.
Пет минута са Драганом Соломон
Шефица одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији Драгана Соломон већ годинама учествује у свим значајним медијским дешавањима.
Последњи велики посао била је прошлогодишња јавна расправа о предлогу Медијске стратегије и прво питање је зашто је тај документ толико важан?
Медијска стратегија одређује начин на који треба да буде спроведена медијска реформа као важан корак за развој демократије у Србији. Овим документом одређује се и улога државе у медијима. Стратегија је усвојена широким консензусом, после дуге и обухватне јавне дебате. У њој је наглашено да држава треба да се повуче из директног финансирања и власништва над медијима, а предвиђају се и специфични услови под којима држава може да се појави на медијском тржишту. Суштински, јавна средства би требало употребљавати за финансирање интереса јавности, а не за утицај на уређивачке политике. У стратегији се инсистира и на транспарентности власништва, што је питање које је недавно дошло у жижу јавности у случају продаје дела акција Политике. Грађани Србије имају право да знају ко су власници медија које читају, слушају и гледају. Када знамо ко су власници, знамо и да ли постоје медијски монополи и да ли је угрожен плурализам мишљења и гласова који се чују у јавности.
Очекујете ли наставак рада на примени Стратегије и поштовање датих послова и рокова?
Примена Стратегије касни због избора. Сада кад су нове власти преузеле своје функције требало би да започне процес усклађивања медијских закона са стандардима ЕУ, у оквирима који су Стратегијом предвиђени. Законе не треба доносити у журби, а и у њихову израду, на отворен начин, треба укључити све релевантне медијске посленике. Пре усвајања законе би требало да оцене и релевантни међународни експерти Савета Европе. Мисија ОЕБС у Србији спремна је да помогне новим властима у стварању законског оквира који ће помоћи независним и професионалним медијима и бити од користи грађанима Србије.
Пратите медије у Србији - шта су главни проблеми и како их решити?
Медијско тржиште у Србији не функционише, а многи закони се не примењују или су у колизији. Када на то додате економску кризу и превелики број гласила за малу и сиромашну средину, неизбежан је лош материјални положај новинара и снижавање професионалних стандарда, што отвара могућност за утицај на медијске садржаје. Квалитетни професионалци „расути” су у мноштву редакција и не могу добро да наплате свој рад. Желели бисмо да такви појединци засијају и постану светионици професије, охрабрујући и друге да крену истим путем.
Слобода изражавања и јавни интерес две су најзначајније вредности када су информисање и јавност у питању. Има ли Србија прелазну оцену и како бисте је рангирали у односу на окружење?
Мисија ОЕБС у Србији не бави се оцењивањем слободе медија на тај начин, али је свакако индикативан последњи извештај „Репортера без граница“ који је Србију ставио на 80. место од посматраних 178 земаља. То што је земља у горњој половини табеле не треба да завара, јер је у односу на последњих пет извештаја, у којима је Србија константно била око 60. места, забележен поприличан пад. Резултати другог истраживања, које су спровели медији и новинарска удружења, показују да су од 27 индикатора медијских слобода, које је дефинисао Савет Европе, само четири потпуно применљива у Србији. Највећи проблеми забележени су у областима финансирања медија, независности од политичког утицаја, безбедности новинара, као и радних и социјалних права медијских професионалаца.
Дуго сте били новинарка у Британији. Можете ли своје искуство да упоредите са искуством и положајем новинара у Србији данас?
Суштинска разлика је у томе што новинари у Британији тачно знају „правила игре“. Тешко је замислити да, с једне стране, медији објављују нетачне или непроверене информације, а с друге да се редакције отворено притискају да се не објави нешто што се сматра значајним за британску јавност. Никада се од мене није тражило да изоставим део или не објавим причу документовану чињеницама, без обзира на то колико је тема осетљива. Вероватно сам имала и среће да на тај начин научим да радим у новинарству. Новинари су у Британији много боље заштићени али, у исто време, сносе и далеко већу одговорност за све што се објави. Тамо се нико не игра са чињеницама јер је то најбржи начин да изгубите репутацију.
ОЕБС је у више наврата у сарадњи са новинарским удружењима водио „дневник“ напада на новинаре. Да ли се, према вашем увиду, ситуација променила и на шта вам се новинари жале?
Да би се проблем напада на новинаре решио неопходна је промена свести о томе шта је улога новинара и медија у демократском друштву. Задатак медија је и да надзиру процесе у друштву и рад државних органа, како би грађанима дали праве информације и подстакли их на активно деловање у друштву. Ако су под сталним притиском, медији су пасивни, а с њима и грађани, који осећају да немају платформу помоћу које би утицали на промене у друштву. Грађане Србије нико још није информисао о томе какви су им медији потребни, а требало би то урадити како би се добила слика какве медије треба да имамо. Новинари нам се често обраћају са различитим проблемима - од закаснелих плата до притисака из сфере политике или бизниса. У Србији, посебно у мањим срединама, притисци на новинаре снажнији су и видљивији. Нажалост, када је лична безбедност новинара угрожена они, у страху за своје приходе и безбедност породице, често прибегавају аутоцензури.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.