Вести
27. 02. 2012.
Неда Тодоровић поднела оставку
Атмосфера неповерења и страха у најстаријем балканском дневнику
Др Неда Тодоровић, професорка Теорије и технике новинарства на Факултету политичких наука, поднела је у суботу оставку на чланство у Управном одбору и Издавачком савету Политике, о чему је писмом које је ексклузивно достављено е-Новинама из Колегијума дневног листа Политика, обавестила УО, Менаџмент, акционаре и главне и одговорне уреднике у овој кући.
Вест о оставци Политика није објавила, а Неда Тодоровић у писму, између осталог, истиче да осећа „немоћ нашег (УО, прим. аут.) утицаја на Менаџмент Политике“. Однос на релацији УО - Менаџмент окарактерисала је као „болест“, а стање у овој кући као атмосферу „неповерења и страха“. Неки од проблема које износи бивша чланица УО су и одбијање Менаџмента да врати заглавље листа и пензионисање новинара и уредника Момчила Пантелића који је још извесно време могао да остане у радном односу.
У неформалном разговору неколицина вишегодишњих новинара Политике рекла је новинару е-Новина да су наведени разлози за оставку Неде Тодоровић, иако потпуно тачни, одавно познати, али и минорни у односу на унутарредакцијску страховладу коју спроводи глодур Драган Бујошевић, фаворизујући кадрове из најмрачнијих времена Политике. Одлуку Неде Тодоровић оценили су као „закаснелу“, будући да су „одсуство етичности и професионализма одавно заштитни знак Политике“, односно да је то „морао да примети неко ко децу подучава новинарству“.
„Поштовани чланови УО, представници Менаџмента, акционара, главни и одговорни уредници, желела бих да вас, као чланица УО, упозорим на следеће чињенице: одсуство комуникације између Менаџмента Политике и њеног уредништва, апсолутно недопустиво у кризним временима када је у питању опстанак листа Политика и магазина који носе њен назив, негативно се одражава на егзистенцију најстаријег листа на Балкану и куће Политика, једне од три националне институције у Србији.
То је кључни разлог заостајања Политике у трци за преживљавање јер је сарадња свих - Менаџмента, Маркетинга, Редакцијског колегијума, УО - неопходни услов за било какве позитивне резултате. Неповерење и страх који влада у овој кући, узрок су урушавања изнутра, много погубнијег него што је конкуренција на тржишту штампе и тешка економска ситуација у друштву.
Током свог мандата у УО приметила сам да се та болест престанка комуникације преноси и на релацију УО - Менаџмент Политике јер се наше одлуке и препоруке пренебрегавају, на њих не добијамо никакав писани одговор, па је наша делатност ( учестали састанци, бројне одлуке, препоруке и лични ангажман појединих чланова УО да се превазиђе криза, одложе плаћања приспелих обавеза, добију нови послови, рационално искористе просторни капацитети и могућности штампарије... ) великм делом узалудна“, истиче у писму Неда Тодоровић.
Она наводи карактеристичне примере „недостатка жеље да се нагомилани проблеми решавају договором“:
„Препорука УО о враћању заглавља листа Политике на насловну страну (његово измештање озбиљан је разлог што су верни читаоци престали да читају Политику) месецима је изгубљена у преводу јер нема добре воље да се то стварно и учини.
За враћање заглавља чланови УО више пута су једногласно гласали. Лично не верујем у изговоре којим се акт враћања стално одлаже а сматрам да је такав став изузетно и штетан за лист Политика.
Пензионисање новинара и уредника Момчила Пантелића, једног од неколико великих новинарских имена која су Политици, после свих њених посртања у последње две ипо деценије уопште преостали, не уважавајући препоруку УО да се уместо категорије година живота у том, специфичном случају примени законска могућност година стажа (а разлика је свега неколико месеци ), показује одсуство воље да се опет једногласно изгласана препорука УО у Менаџменту уопште узме у разматрање.
Новине, за разлику од других произвођача, чине људи а посебно значајна новинарска имена, њихови брендови. УО није, пре доношења исхитрене, коначне одлуке Менаџмента о овом пензионисању, обавештен о поступку према новинару Пантелићу, што сматрам еклатантним примером одсуства било какве комуникације и самовољом која не уважава, пренебрагава мишљење од друштва изабраних представника и не прихвата предложено решење које је у складу са законским правом сваког запосленог у овој држави“, закључује Неда Тодоровић.
На руководству националне Куће је да врати Момчила Пантелића и заглавље, можда би професорка могла да повуче оставку, па да се у бољој атмосфери и комуникацији настави нацошко испирање мозга претеклом читатељству. Вратити, зашто не, и рубрику
Одјеци и реаговања (бесплатна препорука), да се не би шириле жуте смернице и по крижаљкама и Хороскопу.
У сваком случају, оставка је, како то мудро звучи, лични чин, па макар и овом тешком предизборном тренутку. Свако има своје поимање теорије и технике, новинарства поготову. Лично.
Бојан Тончић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.