УНС вести

04. 03. 2014.

Танјуг - Дисквалификoвани противкандидати директорке Бранке Ђукић

Стрепње Удружења новинара Србије (УНС) да би на основу непотпуног конкурса за именовање директора Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг, који је 12. јула у Службеном гласнику РС објавила Влада Републике Србије, могло доћи до дисквалификације великог броја кандидата, показале су се оправданим. Комисија за именовања Владе Републике Србије донела је 20. фебруара, на 9. седници Закључке којим се дисквалификују сви кандидати који „не испуњавају услове конкурса“.

Наиме, како је УНС 21. јануара 2014. године писао, у тексту Јавног конкурса за именовање директора Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг, међу доказима које потребно поднети за кандидатуру за директора Танјуга, није наведено да су кандидати дужни да доставе потврду да нису осуђивани и потврду да нису чланови органа политичке партије.

УНС је тада навео да је конкурс непотпун и тражио од Владе Републике Србије да или распише нови конкурс или накнадно тражи од кандидата да доставе сву документацију.

Влада и Комисија за именовања оглушила су се о захтеве УНС-а.

Текст јавног конкурса који је на сајту Министарства културе и информисања објављен 12. јула можете погледати овде.

Како је УНС-у речено у Министарству културе, за место првог човека Танјуга конкурисало је 14 кандидата.

Од председника Комисије за именовања Владе РС Вељка Одаловића на питања колико је кандидата конкурисало и колико њих испуњава услове, нисмо добили одговор.

УНС-у су се обраћали кандидати који су конкурисали за првог човека националне новинаске агенције, наводећи да због пропуста при расписивању конкурса нису доставили спорне потврде и да страхују да би због тога могли бити неравноправно третирани.

Како је навела новинарка Танјуга Маја Бекчић Петровић која се обратила УНС-у, „за потенцијалну дисквалификацију сазнала сам од неколико колега из Танјуга, пошто се Бранка Ђукић 'на све стране' хвалила да су сви дисквалификовани осим ње и 'неког безвезног кандидата'. Директорка се тиме хвалила још почетком децембра, скоро три месеца пре него што је званично саопштено да су заиста скоро сви дисквалификовани,“ каже Бекчић Петровић.

Иначе, супруг Бранке Ђукић, Влада Ђукић, државни је секретар у Министарству здравља и функционер СПС-а, а самим тим и партијски колега председника Комисије Вељка Одаловића.

Како нам је навела Маја Бекчић Петровић, у Комисији за именовања која бира првог човека Танјуга налазе се и председник Вељко Одаловић и чланица УО Танјуга Тања Гавриловић.

УНС је имао увид у Закључак Комисије за именовање Владе републике Србије који је 27. фебруара добила Бекчић Петровић. У њему стоји:

„Одбацује се пријава на јавни конкурс за именовање директора Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг као пријава на коју нису поднети сви потребни докази. Сагласно члану 29, став 5 Закона о јавном предузећима (Службени гласник бр. 119/12) у тексту огласа наведени су услови које кандидати треба да испуне и докази који се прилажу уз пријаву и то: пријава са биографијом, оригинал или оверена фотокопија извода из матичне књиге рођених, оригинал или оверена фотокопија дипломе о стручној спреми, оверена фотокопија радне књижице, оригинал или оверена фотокопија исправе којима се доказује радно искуство у струци, оверена изјава да лице није члан органа политичке странке, односно да му је одређено мировање у вршењу функције у органу политичке странке, оригинал или фотокопија доказа да лице није осуђивано за кривично дело против привреде, правног саобраћаја и службене дужности, оригинал или фотокопија потврде да лицу није изречена мера безбедности забране обављања делатности која је претежна делатност предузећа, знање једног од светских језика“.

Међутим, супротно закључку Комисије, у доказима који се прилажу уз пријаву НИЈЕ наведено да је потребно поднети „оверену изјавуда лице није члан органа политичке странке, односно да му је одређено мировање у вршењу функције у органу политичке странке, оригинал или фотокопију доказа далице није осуђивано за кривично дело против привреде, правног саобраћаја и службене дужности, оригинал или фотокопију потврде да лицу није изречена мера безбедности забране обављања делатности која је претежна делатност предузећа, знање једног од светских језика“. Самим тим, сви наведени докази ЈЕСУ поднети.

У Закључку у који је УНС имао увид, наводи се, такође, да се против закључка не може уложити жалба, „већ се може покренути поступак пред надлежним судом“. Како наводи адвокат Маје Бекчић Петровић Војин Биљић, „у закључку који је потписао председник Комисије Вељко Одаловић  у није наведено у ком року и којем суду се подноси тужба, што је кршење права на правно средство из члана 36 Устава Републике Србије“.

Маја Бекчић Петровић- „Случај у интеррегнуму“

Маја Бекчић Петровић, која је конкурисала за директора Танјуга, запослена је у овој агенцији.

Тренутно, анексом Уговора о раду ангажована је на месту новинара- репортера. До конкурисања за директора била је помоћница главног и одговорног уредника спољнополитичке рубрике и деска. Пре тога, помоћница главног и одговорног уредника мултимедије (видео, фото, фоно и Интернет).

У јулу 2013. конкурисала је за директора Новинске агенције Танјуг.

Како наводи, непосредно након што је садашња директорка Танјуга Бранка Ђукић сазнала да је и Бекчић Петровић кандидат за директора, на колегијуму, 23. августа 2013. године, рекла је:

„У интеррегнуму од расписивања конкурса неке ствари су ми постале јасне.“

Затим се, наставља причу Бекчић Петровић, говорило о саставу колегијума.

„Рекла је ко су од тог тренутка чланови колегијума. Мене није споменула. Одбила је да образложи одлуку јер је, како је рекла, ништа на то не обавезује. Потом ми је одузела право на емитовање вести, што је драконска казна која је у седам деценија дугој историји Танјуга искоришћена тек неколико пута, за случајеве тешког кршења радних обавеза и нарушавања угледа фирме,“ рекла је Бекчић Петровић.

„Одмазда је настављена апсурдним анексом Уговора о раду, којим сам од помоћника главног и о дговорног уредника срозана на ниво новинара-репортера. Испод тог звања уТанјуговој новинарско-уређивачкој хијерархији само су још новинари-сарадници, а изнад, логично, сви остали,“ додала је Бекчић Петровић.

Она наводи да ниједним поступком није прекршила радну обавезу нити нарушила углед Танјуга. Напротив.

„Од 2010, као помоћник главног и одговорног уредника осмислила сам десетине пројеката који су подигли професионалне стандарде и углед Танјуга. За та достигнућаТанјуг и ја лично смо награђивани,а директорка се хвалила у јавности,“ каже Бекчић Петровић.

Одмах пошто је конкурисала за директора Танјуга премештена је на место новинара- репортера где, како каже, нема основне услове за рад.

„Немам своје место у редакцији, немам компјутер. Шетам по редакцији док неко од новинара не оде на догађај. Нико ми не даје новинарске задатке. Сама тражим шта бих могла да радим, како не бих седела беспослена“, рекла је Бекчић Петровић.

Одговор директорке Танјуга Бранке Ђукић на ове наводе УНС је безуспешно покушао да добије.

Маја Бекчић Петровић о свом случају писала је и Влади РС, свим члановима Управног одбора Танјуга, директорки, главној и одговорној уредници, правној служби, архиви, лидерима три Танјугова синдиката. Одговор и подршку добила је само од чланице УО Мирјане Срећковић.

Иако, како наводи, у почетку није хтела да тужи Танјуг јер би тиме штетила и самој агенцији што јој није циљ, Бекчић Петровић није имала другог начина да сачува права и против своје куће поднела је тужбу Управном суду.

Случај Јасминке Коцијан

УНС-у се обратила и новинарка Танјуга Јасминка Коцијан. Она није конкурисала за директора ове новинске агенције.

У Танјуг је дошла у новембру 2012. године на место уредника Мултимедије. Како каже, на свој рад није добијала замерке, напротив, сама је тражила и предлагала директорки да Мултимедија послује више комерцијално и тако растерети буџет.

Почетком октобра 2013. године сазнала је да ће директорка на њено место „довести млађу особу“.

„Када су је питали зашто ме смењује, Бранка Ђукић је рекла да ме 'не смењује',“ каже Коцијан.

„Рекла ми је да бирам шта хоћу да радим, одговорила сам да хоћу да будем дописник из Москве. Рекла је да се спремам јер од 1. јануара идем у Москву. У међувремену ме је ставила да будем дежурни уредник у Деску“, рекла је Коцијан УНС-у.

Јасминка Коцијан је 5. фебруара 2014. године, након акције спасавања завејаних у Фекетићу, на свом Фејсбук профилу објавила да Штаб за ванредне ситуације није дао Црвеном крсту да спасава завејане све док није снимљен ТВ прилог о Вучићевом спасавању детета код Фекетића. Тада је била на боловању. Статус који је објавила могли су да виде само њени пријатељи. Међутим, он се убрзо проширио интернетом.

Два дана након тога, 7. фебруара, како каже Коцијан, добила је Решење из правне службе о дестимулацији због непрофесионалног односа према послу и то са датумом 31. децембар.

Коцијан је била дежурна у ноћи између 30. и 31. децембра. Тада се чула са директорком и питала је "на кога се односе закључци Колегијума о кажњавању целе смене дежурних уредника" у којој је и сама била. Директорка јој је одговорила: "То се на тебе не односи".

Новинарка Танјуга сматра да је „казна фингирана, односно да је одмазда за приватни натпис на Фејсбуку.“ Она напомиње да у Уговору о раду „не постоји клаузула о заштити конкуренције, као ни одредба о понашању на друштвеним мрежама.“

Већ 13. фебруара добила је Понуду о премештају на деградирајуће и знатно мање плаћено место „дистрибутера у деску“, чиме губи уредничку позицију и право емитовања вести. Образложење: "због потреба посла".

Она наводи да је у једном од Закључака са колегијума видела да Бранка Ђукић „планира да тужи лист „Данас“ због текста „Кад Танјуг закаже“ у којем се не пише о Танјугу већ се преносе приватне поруке Јасминке Коцијан.“

УНС је дошао и до тих закључака, па овом приликом објављујемо део који се односи на овај случај.

Закључци колегијума од 18. фебруара

„Директорка је обавестила колегијум да је Танјуг поднео тужбу против "Данаса" због наслова колумне (Кад Танјуг закаже), која се иначе бави постовима Јасминке Коцијан, а у којој нема буквално ништа о Танјугу. С обзиром на то да је таквим насловом, који је неистинит, нанета штета Танјугу, тражимо одштету и јавно извињење.

У вези с поменутим текстом, али и сличним текстовима на друштвеним мрежама који су се на некоректан начин бавили Танјугом, наглашено је да свако може да износи личне ставове, али не може да износи неистине које наносе штету Танјугу.

Директорка je рекла да је зато овог пута поднета тужба против Данаса, с циљем да се прекине пракса да се незадовољство појединих медија или појединаца разним дешавањима на јавној сцени и недостатак храбрости да се то и каже у своје име - "надокнади" "прозивањем" Танјуга и кад има, али све чешће и кад нема разлога.

Директорка je рекла да ће и убудуће водити рачуна о томе да се заштити интерес Танјуга и да је крајње време да се на овакав облик непофесионалног односа стави тачка, а да ће након избора на исти начин предузети све потребне мере да заштити и сопствени интерес.“ 

Јасминка Коцијан наводи још неколико случајева непрофесионалног понашања директорке Танјуга.

„Отпустила је једног радника иако јој је правник рекао да нема довољно аргумената и да ће га суд вратити на посао. Она је на то одговорила: ' Нека га суд врати, а у међувремену ће то бити пример другима'. То је рекла испред мене и продуцента. После смо чак нас двоје били позвани да будемо сведоци на суђењу, иако нам није наведено чији смо сведоци, нити смо обавештени где и када је суђење. Забранила је правнику да нам каже чији смо сведоци. Дан пре појављивања на суду, промењена је локација суђења, а нас нису обавестили. Очигледно директорка више није желела наше присуство  него је требало да испадне да ми нисмо хтели да се појавимо на суду или можда - да због непојављивања платимо 150.000 динара... кога брига",  рекла је Коцијан.

Како УНС сазнаје,  две чланице УО Танјуга из редова запослених у овој новинској агенцији тражиле су да се на састанку Управе уврсти и тачка „разно“ како би могло да се расправља о положају запослених у овој новинској агенцији, захтев им је одбијен и оне су напустиле седницу.   

Чланови УО Танјуга

Председник Горан Ивановић
Ванда Кучера
Ненад Дејановић
Тања Гавриловић
Иван Пајдић
Јелена Свилановић
Урош Пипер
Бранка Станисић и
Мирјана Срећковић

Директорка води колегијум, главна уредница се не појављује

Како наше саговорнице објашњавају, атмосфера у Новинској агенцији Танјуг је „страшна“.

По њиховим речима, колегијуме Танјуга води директорка, а главна и одговорна уредница Јадранка Жујовић не долази.

Директорка Танјуга, како наводе саговорнице УНС-а, константно виче на запослене, кажњава их смањивањем плате, премештањем са једног радног места на друго. Посебно кажњава оне који су конкурисали за директора Агенције.

Када је УНС покушао да од директорке Ђукић добије одговоре на питања ко води колегијуме у Танјугу и да ли је тачно да се главна уредница на њима ни не појављује, одговор поново нисмо добили. Директорка Танјуга на телефонски позив УНС-а одговорила је да „не може да одговора  на питања и да је Танјуг тај који извештава, а не УНС“, док на питања накнадно послата писмено није одговорила.