Privatizacija medija od 2014. godine

04. 02. 2016.

Izvor: www.kragujevacke.rs

Grad postao kirajdžija kod Radoice

Odluka Gradskog veća da iz budžetskih rezervi odvoji osam miliona dinara za zakup poslovnog prostora koji Poreska uprava koristi u RTK, u zgradi u Branka Radičevića 9, potvrđuje da Kruševljanin Radoica Milosavljević nije samo novi medijski gazda, već i uspešan rentijer. Jedino još nije razjašnjeno čiju imovinu on izdaje – svoju, gradsku ili Republike Srbije, jer u katastru nepokretnosti stoji da je sve što koristi RTK i dalje – državno

Isteklo je tri meseca otkad je zvanično objavljeno da je Radio televizija Kragujevac stopostotno privatizovana, međutim i dalje se raznim „gimnastikama” u ovo preduzeće upumpava novac iz budžeta grada. To se čini uprkos jasnim zakonskim odredbama da se pare iz državnih kasa više ne mogu davati direktno medijima, po pravilu bez javno objavljenih odluka ili uz smušena i neargumentovana obrazloženja.

Poslednju takvu odluku donelo je Gradsko veće, na osnovu rešenja gradonačelnika, i reč je o iznosu od 7.825.767 dinara (u daljem tekstu – osam miliona) iz tekućih budžetskih rezervi za 2016. godinu „na ime nedostajućih sredstava za troškove zakupa poslovnog prostora u prostorijama Radio televizije Kragujevac za potrebe Gradske poreske uprave za period 1. januar – 31. decembar 2016.”, navodi se u odluci (preslikan originalni tekst videti u okviru). To je odlučeno u januaru ove godine, ne zna se kog datuma, jer je u odluci samo ostavljen prazan prostor, da li da se kasnije dopiše.

Kako se sada kao dužnik javljaju gradski poreznici – može se samo nagađati jedino na osnovu „vidljive” činjenice da je u delu prostorija koje su pripadale Radio Kragujevcu, u zgradi u Ulici Branka Radičevića 9, od leta 2014. godine smeštena Poreska uprava. Tada su se zaposleni u Radiju malo „stisli, pre toga veći broj njih otišao je iz firme ili u penzije, oslobođene su kancelarije i u njih se uselili poreznici – bez kirije, valjda se podrazumevalo da je sve to javna imovina grada. Zakup plaćaju za drugi deo prostora koji koriste u istoj zgradi, a koji je nekada pripadao listu „Svetlost” (više o tome u tekstu uz ovaj).

Na trag o još jednom prikrivenom putu novca iz kase javnih finansija uputila nas je jedna polurečenica iz saopštenja Gradskog veća na sajtu grada u kojoj stoji da je „odobreno korišćenje sredstava iz tekuće budžetske rezerve na ime troškova za zakup poslovnog prostora za potrebe Gradske poreske uprave”. Ne navodi se da se zakup plaća privatizovanoj RTK, ne navodi se suma para, opet nema datuma, niti je odluka objavljena u Službenom listu grada (jedini broj u ovoj godini izašao je 22. januara). Odluka, ipak, postoji i to sa potpisom Radomira Nikolića.

Zanimljiv detalj je da u Poreskoj upravi grada o ovom zakupu apsolutno ništa ne znaju, niti znaju kakav je imovinski status poslovnog prostora u kome rade. Tako bar kažu.

Odluka da je grad vlasnik

Svi dosadašnji pokušaji da se otkriju činjenice važne za tok privatizacije RTK i dešavanja potom kod gradskih zvaničnika nailazili su na zid ćutanja, uglavnom su „menjali adresu” za odgovore na Agenciju za privatizaciju. Nebitno je što ona više ne postoji, a vrlo je bitno da je grad bio osnivač ove medijske kuće, njen  finansijer i subjekt u vlasništvu imovine i kapitala. Dakle, nikako nije mogao da bude – po strani.

Novi fakat o zakupu prostora podstiče stare-nove nedoumice i dileme, mada je sve trebalo da bude, što bi političari rekli, transparentno, jer je privatizovano javno dobro. Jedini podatak koji smo dobili iz Gradske uprave za imovinu, a ona je uz Upravu za finansije zadužena za realizaciju sporne odluke, jeste da ne postoji nikakav ugovor između privatizovane RTK i gradskih poreznika o zakupu poslovnog prostora. Ovaj odgovor dobijen je preko informativne službe grada, a na pitanje ko je sada  vlasnik imovine koju je koristila (i sada koristi) RTK, poručeno je – proverite sami!

Jedino proverljivi, ali i najmerodavniji podaci su iz Službe za katastar nepokretnosti. U njenim „knjigama” piše da je kompletan poslovni prostor u zgradi u Branka Radičevića 9 koji je na raspolaganju Radio Kragujevcu, zajedno sa delom u kome je već godinu i po dana smeštena Gradska poreska uprava, javna svojina, da je njen vlasnik Republika Srbija i da pravo korišćenja ima javno preduzeće Radio televizija Kragujevac. Javno - a ne privatno.

Znači li to da sada grad Kragujevac iz budžetskih rezervi za svoju poresku upravu plaća zakup privatnom vlasniku RTK, a da je vlasnik „zakupljenog” prostora država Srbija? Zvuči šašavo i neverovatno, ali po zvaničnim papirima baš tako ispada.

Dodatnu zabunu u celo ovo zamešateljstvo unosi jedna letošnja odluka Skupštine grada Kragujevca, a tiče se akta o osnivanju javnog preduzeća RTK. Naime, po nalogu Ministarstva privrede, baš uoči izmene zakona kojim je krajnji rok za privatizaciju medija s kraja juna prolongiran na kraj oktobra 2015. godine, gradski odbornici usvojili su odluku o izmeni člana u osnivačkom aktu tako što se (citat) „u delu imovine i osnovni kapital reči državni kapital zamenjuju rečima javni kapital jedinice lokalne samouprave, odnosno grada Kragujevca”. U prevodu na narodni jezik to je značilo da umesto države grad postaje vlasnik svega čime raspolaže Radio televizija Kragujevac. 

Zašto ova odluka nije upisana u katastar nepokretnosti, a za to je bilo dovoljno vremena, ni do okončanja privatizacije, ni posle toga, već kao vlasnik celokupne imovine i danas figurira Republika Srbija?

Šta je kupio Radoica iz Kruševca

Zanimljivo je da uz ove odluke nigde nije taksativno navedeno kojom imovinom raspolaže RTK i to se jedino javno zna iz novinarskih pretraga. A zna se za više od 600 kvadrata poslovnog prostora u ekstra gradskoj zoni u Branka Radičevića (ostatak od 400 kvadrata pripadao je „Svetlosti”, ali to je posle privatizacije otišlo „na doboš”), zna se za zgradu od 170 kvadrata i dvadesetak ari placa iza Centra za strna žita, gde je nekada bio srednjetalasni radio predajnik, i zna se za objekat od 33 kvdrata i 14 ari placa na Žeželju, gde je bio TV predajnik. Dakle, ni mala, ni bezvredna imovina. Naprotiv!

Da li je sve pobrojano kupio novi vlasnik, Kruševljanin Radoica Milosavljević? Ako jeste, cena od 85.000 zaista je bagatelna. A da li jeste, niko iz uprave grada ne želi ni da potvrdi ni da ospori, iako je zvanično grad legitimisan kao vlasnik celokupne imovine.

Odgovor na ovo skriveno pitanje posebno dobija na težini posle obelodanjenja da grad plaća zakup za 2016. godinu novom „gazdi” RTK za prostor u kome je smeštena Poreska uprava. Zakupodavac valjda može da bude neko ko je legitimni vlasnik imovine. Je li je Radoica Milosavljević vlasnik? A ako nije vlasnik, već samo korisnik te imovine, zar je zaista moguće da neko rentira poslovni prostor koji pripada državi, svejedno da li u liku grada Kragujevca ili Republike Srbije, i da zakupac bude ta ista država?!

Uzgred, mala „igra” brojki. Ako se za trenutak i zanemari da li je dotični Radoica postao vlasnik svih pobrojanih građevina i zemljišta ili je samo stekao pravo da ih pod nekim uslovima koristi, u svakom slučaju on je dobitnik. Jer samo ove godine za kiriju od grada treba da dobije osam miliona dinara, što je oko 65 hiljada evra, a za celu firmu dao je 85 hiljada evra. Još malo pa sve što je uložio u kupovinu firme povratiće kroz jednogodišnje rentiranje poslovnog prostora, i to samo dela koji pripada Radio Kragujecu, po četiri kancelarije u prizemlju i na prvom spratu zgrade.

Međutim, jedan dokument najviše ide u prilog tezi da je prodato sve što je RTK koristio. Reč je o odluci koju je usvojila Skupština grada na istoj sednici kada i pominjane izmene osnivačkog akta (10. juna 2015.) „o metodu i modelu privatizacija javnog preduzeća RTK”. U ovoj odluci bitna su dva stava: prvi, da će se „u postupku privatizacije prodati sto posto kapitala koji grad Kragujevac ima u subjektu privatizacije i, drugi, „da početna cena za prodaju kapitala iznosi sto posto procenjene fer tržišne vrednosti celokupne imovine i kapitala na dan 31. decembra 2014. godine”.

Nezaštićena gradska imovina

Sve je ovde bilo jasno i naizgled čisto – dok se u javnom pozivu za prodaju RTK koji je objavila Agencija za privatizaciju nije pojavila početna cena od 85.000 evra. Da li je to „fer tržišna vrednost celokupne imovine i kapitala” procenjena na kraju 2014. godine? Da li je takvu procenu dala ovlašćena agencija i da li se pod „celokupnom imovinom” podrazumevalo sve ono što je Radio televizija koristila?

Primera radi, u isto vreme raspisan je oglas za privatizaciju Televizije Šabac, koja je kao i kragujevačka imala svoj poslovni prostor, ali je tamo početna cena bila 446  hiljada evra, što donekle može da liči na „fer tržišnu vrednost celokupne  imovine”.
Još u fazi privatizacije RTK, odmah po oglašavanju javnog poziva za prodaju, sasvim suvislo pitanje je zašto niko iz kragujevačke lokalne samouprave nije reagovao na početnu cenu jer je u ponudi „javni kapital grada Kragujevca”, upravo je takva formulacija napisana u više zvaničnih gradskih dokumenata? Zašto nije reagovao javni gradski pravobranilac koji, pored ostalog, treba da štiti gradsku svojinu? Na kraju, hoće li neko iz lokalne vlasti konačno izaći pred građane i jasno i glasno odgovoriti na niz nedorečenosti privatizaciji RTK i poziciji grada Kragujevca u njoj.

Poslednje od tih pitanja je odluka o osam miliona dinara za zakup prostorija privatizovane RTK iz gradske kase, odnosno javnih finansija. Sve i da je novi medijski „gazda” mogao da se pojavi u ulozi zakupodavca, šta je sa procedurom - može li Poreska uprava da postane podstanar kod privatnika bez javnog tendera, validnog ugovora i ostalog što zakoni nalažu?

 

U senci kupoprodaja, promene vlasnika, zakupnina, ugovora i koječega drugog ostaje Radio televizija Kragujevac, ne kao „objekat” u svim ovim transakcijama, već kao medijska kuća sa imenom i tradicijom. Nažalost, sve sluti na to da će ona biti najveći i konačni gubitnik. Posle evidentno loše privatizacije, pa još i sveprisutne politizacije, radio i televizija su na „sigurnom” putu da budu nagrđeni ili ugašeni. Ili i jedno i drugo – nagrđeni, pa ugašeni.
Može li se to izbeći?