Privatizacija medija od 2014. godine
19. 11. 2015.
Pismo Evropskoj komisiji, Delegaciji Evropske unije u Beogradu, Svetskoj federaciji novinara i Evropskoj federaciji novinara
Poštovani,
Uz obrazloženje da "to zahteva Brisel" u Srbiji je zvanično ugašena državna agencija Tanjug.
Uz isto obrazloženje vlast i medijska zajednica (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija štampanih medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, i Lokal pres) insistirali su na donošenju medijskih zakona kojima je, protivno Ustavu Srbije, država proterana iz medija.
Godinu i tri meseca od donošenja „reformskih zakona", na medijskoj sceni Srbije je apsolutni haos. Mediji su pretvoreni u oružje medijskog podzemlja i prikrivenih vlasnika, a novinarstvo tone u potpuni mrak.
Državna agencija Tanjug, odlukom Vlade Srbije prestala je da postoji 5. novembra, na svoj 72. rođendan. Odluka je doneta na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o Tanjugu. Prvim je predviđeno da se mediji privatizuju do 31. oktobra. Ukoliko se ne javi kupac zaposlenima se dele besplatne akcije, ukoliko ih već nisu dobili po drugom osnovu. Mali broj zaposlenih u medijima ispunjava ovaj uslov, jer je većina građana Srbije u dosadašnjem procesu privatizacije ostvarila pravo na besplatne akcije.
Drugim zakonom precizirano je da Tanjug prestaje da postoji potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, ili najkasnije 31. oktobra ove godine. Za Tanjug, ni posle dva kruga, nije bilo zainteresovanih kupaca, pa je 31. oktobra ugašen, a zaposleni su ostali bez prava na akcije. Mnogo je onih koji veruju da je namera zakonodavca bila da se Tanjugu ne da šansa da preživi. Ministarstvo kulture i informisanja i Agencija za privatizaciju, institucije koje su bile nadležne za sprovođenje i praćenje procedure, sada žele svu krivicu da prebace na zaposlene.
Vest da se gasi državna informativna agencija nikog nije ostavila ravnodušnim. Javnost je burno reagovala ukazujući da Srbija ostaje bez važnog izvora informisanja. Tanjugu je podrška stigla i od kolega brojnih svetskih novinskih agencija, koje ne kriju da su zaprepašćene potezom srpskih vlasti.
Šokiran je premijer Srbije, iako je lično potpisao odluku o gašenju Tanjuga. Zatečeni su i narodni poslanici koji su 2. avgusta 2014. godine gotovo jednoglasno podržali beskompromisni izlazak države iz medija. Iznenađen je i UNS.
Bez obzira na kolektivnu zgranutost, odluka o gašenju Tanjuga je usvojena, objavljivanjem u Službenom glasniku je stupila na snagu, pa formalno-pravno državna agencija više ne postoji! Tako, ipak, ne misli premijer koji je izjavio „da mu je stalo do Tanjuga" i da će se potruditi da nađe rešenje. Nejasno je koja će to formula spasiti preduzeće koje više ne postoji, kako naći kupca, strateškog partnera za ugašenu firmu, kako sačuvati državnu agenciju ako su na snazi zakoni koji apsolutno isključuju takvu mogućnost i ne ostavljaju baš nikakav prostorza takozvanu pravnu gimnastiku.
Jedino rešenje je hitna izmena medijskih zakona, a razloga ima više:
1. Zabrana državi (lokalnoj samoupravi) da osniva medije u suprotnosti je sa članom 50 Ustava Srbije, zbog čega su pre više od godinu dana Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) podneli Inicijativu Ustavnom sudu, ali odgovora nema. Ova zakonska odredba ima izuzetno štetno dejstvo na pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom jeziku.
2. Medijski zakoni su u suprotnosti i sa Medijskom strategijom koju je usvojila Vlada Srbije. Tim dokumentom predviđeno je postojanje šest regionalnih javnih servisa u centralnoj i južnoj Srbiji.
3. Zakon je, suprotno prethodnom, dozvolio firmama iz „of-šor“ zone da osnivaju medije, čime su pravi vlasnici medija (i njihovi interesi) sakriveni od javnosti. Netransparentno vlasništvo direktno uskraćuje mogućnost uvida u dozvoljenu koncentraciju kapitala.
4. Sporno je i finansiranje. Zakon je omogućio samo medijskim udruženjima koja su se zalagala za privatizaciju medija da imaju predstavnike u komisijama koje raspodeljuju novac građana Srbije. Komisije su novac dodelile udruženjima koja su ih delegirala, ali i političarima (sredstva iz budžeta su dobile dve firme sina i supruge ministra odbrane), kompromitujući u startu ideju projektnog finansiranja i otvarajući širom vrata - korupciji.
Posebno želimo da ukažemo na to da ovi zakoni nisu u interesu javnosti, već su pisani za potrebe finansijsko-političkog lobija uz podršku odabranih udruženja. Novinarske organizacije i asocijacije koje su se protivile ovakvim zakonskim rešenjima bile su u startu diskriminisane time što im je uskraćeno da učestvuju u radu tela koja su pripremala zakone. Ministarstvo kulture i informisanja nastavlja da ignoriše SINOS čak i nepozivanjem na skupove koje organizuje, uz obrazloženje da je „poziv upućen samo medijskim udruženjima i asocijacijama (?!).
Zbog dešavanja sa Tanjugom, medijskog haosa i urušavanja profesije, SINOS i PROUNS uputili su poziv ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu i državnom sekretaru Saši Mirkoviću da podnesu ostavke. Većina beogradskih medija je to prećutala, između ostalih, i Javni servis RTS kao i dva dnevna lista koja su delimično u državnom vlasništvu Politika i Novosti.
Dragana Čabarkapa, predsednica SINOS
Jelena Vučićević, predsednica PROUNS
Komentari (2)
ostavi komentar22.11.
2015.
PODRŠKA
PODRŠKA SINOSU I PROUNSU! VREME JE DA NEKO STANE NA PUT MAHINACIJAMA MEDIJSKE KOALICIJE, ''VEČITIM EKSPERTIMA'' I ''NEZAVISNIM'' EKSPERTIMA!
Odgovori20.11.
2015.
podrška
Sve što je navedeno u pismu je velika ISTINA. Veliji broj ljudi koji prate medijska zbivanja u Srbiji, ili su i sami angažovani u radu sa medijima i oko njih, podržava stavove PROUNSA i SINOSA, ali su lobisti jači od Ustava Srbije i sasvim im odgovara medijsko podzemlje, haos, mrak i dezavuisanje profesije. Dovoljno je samo pogledati ko su vlasnici medija u poslednjoj rasprodaji!
OdgovoriA one koji su izvojevali ovakve zakone molimo da više ne govore o pluralizmu, zaštiti javnog interesa i sličnim floskulama, jer dosta nem je demagogije i bacanja prašine u oči, a sve pod maskom evropskih vrednosti i standarda.