Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 12. 2009.
Новинарима дозвољена критика суда али не и „малициозно писање"
Београд: Спорни нови члан 336а Кривичног законика који прописује забрану коментарисања суђења, који су критиковала оба новинарска удружења, као и Адвокатска комора Србије, у Тужилаштву Србије тумаче формулацијом да ће се односити само на „малициозно извештавање”.
- Ова одредба неће се односити на новинаре који редовно извештавају о судским поступцима, већ на оне који малициозно пишу са намером да уруше судски поступак, утичу на исход суђења, као и да девалвирају рад суда и учеснике у кривичном поступку. У том смислу подсетићу на медијски линч који се водио на почетку судског поступка за убиство премијера, као и претње судији Велимиру Лазовићу на трибинама стадиона истицањем транспарената. Такви иступи ће бити предмет рада тужилаштава, а не новинари који раде часно и савесно свој посао - каже за „Блиц” Томо Зорић, портпарол тужилаштва.
На питање „Блица” да ли ће новинари моћи да критикују рад суда у конкретним поступцима, као рецимо у случајевима Иларион и Пахомије, Зорић одговара да ће моћи у сваком случају „где постоје објективне чињенице које јасно указују да нешто није у реду”.
- Добар пример за то је блага казнена политика која се спроводила за кривично дело силовања. Показало се да су новинари били у праву. У случају Пахомија и Врховни суд је заузео став да су у поступцима пред нижим судовима била повређена права оштећених, па су и ту новинари били у праву - наводи Зорић.
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, каже да је члан 336а намерно донет да спречи сваку критику рада политичке власти, судова и тужилаштва, док Јелка Јовановић, потпредседница Независног удружења новинара Србије, сматра да том одредбом практично спречава писање о кривичним делима.
- Закон не прецизира шта је малициозно писање. Чим се уводи овако нешто неодређено, то мени мирише на стаљинизам. Ако новинар каже да је судија пристрасан, сада може да се само тумачи намера новинара, а не чињенице. Како би судија у Врању, колега судија који је судио у случају Пахомија, утврђивао да ли је новинар имао лошу или добру намеру?! - каже Смајловићева.
Јелка Јовановић је истакла да је још летос НУНС упозоравао на измене Кривичног законика и додаје да је упутство о примени спорне одредбе морало да се донесе знатно раније.
- НУНС ће учинити све што је потребно да заштити колеге које би могле да потпадну под одговорност овог члана, због његове недовољне прецизности, када је реч о кршењу претпоставке невиности - напомиње потпредседница НУНС.
У Министарству правде кажу за „Блиц” да спорни члан има широко тумачење и да би могао да буде одређенији, па је зато Министарство сугерисало Тужилаштву да се до 15. јануара изјасни како ће примењивати овај члан.
Антрфиле : Посао медија да коментаришу суђења
Председница УНС Љиљана Смајловић напомиње да новинари свуда у свету коментаришу суђења и да је то њихов посао.
Према члану 336а, новинар ако види неког да је починио убиство, то не може да напише док пресуда није правоснажна. Посао и дужност новинара је да пишу оно што су видели и чега су сведоци. Новинар сме да оспорава и непристрасност суда ако ће изнети чињенице које поткрепљују те сумње. Суђења могу да коментаришу сви сем политичари јер они не смеју као извршна и законодавна власт да критикују трећу грану власти - каже Смајловић. Она напомиње да се више пута показало да су медији најбољи савезници у борби против корупције и других кривичних дела.
Вук З. Цвијић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.