Вести

28. 12. 2009.

Извор: Политика

Новинари су највише изложени евентуалној опасности да буду предмет оптужења

Драгољуб Ђорђевић председник Адвокатске коморе Србије

Слободан Хомен државни секретар у Министарству правде

Члан 336а Кривичног законика (који гласи: „Ко за време трајања поступка пред судом, а пре доношења правоснажне судске одлуке, у намери да повреди претпоставку невиности и независности суда, даје јавне изјаве у средствима јавног информисања, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном”) изазвао је много полемика у јавности. Док представници медија забрану коментарисања судских поступака пре правоснажности пресуде оцењују као затварања уста новинарима, представници власти признају да спорни члан закона није довољно прецизан, али да никако не угрожава слободу медија.О томе су за „Политику” говорили Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, и Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде.

Политика: Ко је и због чега инсистирао на доношењу члана 336а и зашто је толико важан?

Ђорђевић: То је питање за државног секретара Министарства правде с обзиром на то да мотиви, разлози и предлози за доношење законских чланова потичу од ресорног министарства.

Хомен: Можемо у неким случајевима да тврдимо како су неке судије биле неспремне, да нису биле храбре, али не смемо да занемаримо спољне притиске који су на њих вршени. Тај притисак је велики проблем. После 5. октобра 2000. године појавили су се медији који су на различите начине вршили притиске на судије. Не говорим, наравно, о свим новинама. И данас имате новине које информације преносе тако да врше притисак на суд или их објављују зарад финансијског интереса. Пласирањем таквих информација покушава се, с једне стране, нарушавање угледа суда а, с друге, покушај да се вођење поступка окрене тако да не буде независан и непристрастан. Сетите се да је после атентата о премијеру Ђинђићу писано као о криминалцу, као вођи организоване криминалне групе. Један од последњих примера утицаја на судство јесте суђење Урошу Мишићу, навијачу Црвене звезде. Не желим да се мешам у независност судства, али исписивање имена судије на стадиону и претње које су му биле упућиване после првостепене пресуде представљају директан притисак на судију који је донео одлуку, али и на Врховни суд који ју је укинуо. Даћу још један конкретан пример. Заменик републичког тужиоца који је пред ВСС требало да заступа оптужбу, односно државу, из страха није смео да дође на суђење уз образложење да има супругу и децу. До тога је довело медијско линчовање. Сви ти догађаји били су кључни мотив да се уведе члан 336а. Оваква могућност предложена је радној групи у којој су биле судије које су инсистирале на томе.

Политика: Да ли увођење поменутог члана значи ућуткивање новинара?

Хомен: Треба рећи да ниједан поступак по овом члану још није покренут. Оно што је Министарство правде урадило јесте да се обратило Републичком јавном тужилаштву од кога је затражило тумачење у вези с применом овог члана, односно да да одговор на питање како ће се тумачити главна реч у њему, а то јесте оно „у намери”.

Ђорђевић: Када говоримо о овом члану треба да буде јасно да су новинари они који су највише изложени евентуалној опасности да буду предмет оптужења. Исто тако морам да кажем да и други грађани који, било путем медија или на друге начине употребљавају јавност, могу да буду оптужени за ово дело. У вези са овим чланом, битан је став тужилаштва. То је оно о чему је генерални секретар причао. Тужилаштво је строго хијерархијски успостављен орган у оквиру кога може да дође до ситуације да старији тужилац, непосредно нижем колеги, да обавезна упутства у вези с применом одређене одредбе тог члана. Сматрам да је овај члан, на неки начин, био нужан, али и да је морао да буде прецизније одређен. Рекао бих да је овде пропуст законодавца што је рекао „у намери да повреди претпоставку невиности, коментарише пре доношења правоснажне судске пресуде”. Много је драстичнији случај коментарисања правоснажних судских одлука, нарочито ако се ради о носиоцу неке јавне функције. Били смо сведоци, не тако давно, да су одређено носиоци јавних функција на недозвољен начин коментарисали правоснажне одлуке. А, што се тиче новинара, они својим извештавањем никада и ни под којим условима не смеју у питање да доведу претпоставку невиности. То не значи да они не могу да се баве чињеницама. Напротив, став суда у Стразбуру је да је дужност новинара да обавештава јавност, али у оквиру чињеница које су допуштене. Навео бих случај из 1946. или 1947. године када је један утицајни господин изјавио да је пресуда којом су двојица шпекуланата осуђена на годину дана затвора срамна. Последица његове приче је да су двојица окривљених осуђена на смрт, а судија смењен.

Политика: Господине Хомен, хајде да прокоментаришемо изјаву заштитника грађана Саше Јанковића коју је дао на округлом столу у организацији Удружења новинара Србије да је члан 336а у ствари затварање уста новинарима и да ће он стати иза сваког новинара који буде осуђен по овом члану?

Хомен: Сигуран сам да Јанковић то није рекао тим речима. Улога заштитника грађана је јасна и ми ћемо га, као Министарство правде, подржати у одбрани сваког новинара када дође до злоупотребе овог члана. Између осталог, Министарство правде је надлежно и за безбедност судија. У последње две године убијено је двоје судија. Врло је важно поред, да тако кажем, медијске заштите, да се обезбеди и свака друга у случајевима када постоје претње. Дужност целе Србије је да заштити и пружи пуну подршку судијама и тужиоцима. Неприхватљиво је да се људи који су храбри и који су кадри да доносе одговарајуће одлуке, развлаче по медијима само зато што коректно и у складу са законом раде свој посао.

Политика: У свету је представницима власти и државе забрањено да коментаришу судске поступке. Чини се да је у Србији потпуно супротно. Кога у ствари, „циља” овај закон?

Ђорђевић: Смешно је рећи да погађа политичаре. Они, под један, имају имунитет, поготово за оваква, „капитална” кривична дела. Политичар, ако се не одрекне имунитета, што ће врло ретко бити случај, неће ни одговарати за оваква кривична дела. Ми смо у овом тренутку друштво које не може све да препусти савести појединца. Независном правосуђу велику штету могу да нанесу и велики центри моћи. Био сам, у више наврата, сведок да су медији, такозваним претходним линчом одређене особе, створиле предуслове за нефер суђење.

Хомен: Мислим да мета овог дела морају бити политичари. Наравно, питање имунитета је питање које може да се постави. Постоји један институт који је снажнији од имунитета, а то је питање политичке одговорности. Мислим да и суд, и судије, и тужиоци, и струка увек треба да се огласе када има притиска. Ту не сме да буде устручавања. Био сам, нажалост, на скупу на ком су препричана два примера, нећу рећи која јер су дела застарела. На питање зашто се то десило речено је да је неко интервенисао. На питање ко је интервенисао, да ли је то неко од бивших министара, они су ми рекли: „Да”. Рекао сам да схватам и упитао их зашто нису организовали конференцију за новинаре и рекли: „Тај и тај министар ме је звао, наредио, инсистирао”. Замислите да данас неко од судија направи такву конференцију и каже: „Неко из садашњег министарства је ургирао за предмет”? Па ја мислим да би најмање што бисмо могли да урадимо јесте да поднесемо оставке, ако не и да сносимо кривичну одговорност. Мора се рећи: „Тај и тај ме је позвао, то и то се десило, на мене је вршен притисак” и када се то деси онда ћемо имати право независно судство.

Политика: Да ли, заиста, мислите да је наше друштво толико сазрело да ће неко од судија изаћи и рећи на пример: „Државни секретар Хомен је вршио притисак на мене и претио ми”?

Хомен: Знате да је судије разрешавала Народна скупштина, а убудуће ће то радити Високи савет судства од једанаест чланова од којих су седам судија. Сигуран сам да судије могу саме да заштите своје колеге и да нема у том смислу утицаја политике. Дисциплински поступак ће водити дисциплински судија и центар одговорности је дат, као и контрола, самим судијама. Суштина је била да се законски ограниче надлежности извршне и законодавне власти. Наравно, морамо да рачунамо да имамо квалитетан правосудни кадар, али је важно да остале гране власти не могу да се мешају.

Политика: Да ли ће Министарство правде заштитити судију који каже да је вршен притисак на њега?

Хомен: То је најмање што можемо да урадимо. У нашој надлежности управо јесте пружање заштите и подршке вршиоцима правосудних функција. Ако тако нешто не бисмо урадили, без обзира на то о којој је странци или министру реч, мислим да онда не би ни требало да радимо овај посао.

Ђорђевић: Знам да је заштита нуђена адвокатима. Колега Мирослав Тодоровић је одбио да добије пратњу коју му је суд понудио. Питање је да ли ће судија смети да каже да му је претио, на пример, Слободан Хомен. И то је процес, процес сазревања свести код судија. Нажалост, због ситуације коју имамо, судије имају чиновнички менталитет. Они морају да буду људи од интегритета, људи кадри да у сваком тренутку стоје иза онога што раде. Према томе, разлика од онога што имамо данас и онога што очекујемо тражи време.

Политика: Удружење новинара Србије је тражило измену члана 336а или да се он избрише. Хоћете ли предузимати нешто тим поводом?

Хомен: Суштина је да овај члан има добрих страна. Мислим да је прави корак да прво добијемо тумачење тужилаштва, да видимо како ће се примењивати, а након тога ћемо организовати округли сто на који ће доћи и тужиоци и судије и да се разговара о томе. Сматрам да члан треба да остане, да ли га треба прецизирати или не, то ће показати време.

Ђорђевић: Да смо цивилизовано друштво као што нисмо, члан попут оног 336а не би ни био потребан јер се он подразумева кроз систем нашег законодавства. Међутим, с обзиром на чињеницу да смо у друштву какво јесмо, он је потребан. Можда он даје право на једно широко тумачење и можда би морао да буде рестриктивнији и одређенији, да оставља мање простора за арбитрарност. У сваком случају јасно је да новинари не смеју вређати личност окривљеног, да га не смеју оглашавати кривим пре пресуде, да не смеју да стварају атмосферу која ће нарушавати право на фер и правично суђење.

Политика: Да се осврнемо на Закон о јавном информисању. Многи га сматрају ућуткивањем новинара, замерају му се брутално високе казне за уреднике и новинаре, усвојен је по хитном поступку?

Ђорђевић: Лош закон се не примењује! Крај. Тачка.

Хомен: Не бих хтео да коментаришем закон, то није у мојој надлежности, сигурно је да га је Министарство правде радило да би другачије изгледао. Наравно, видећемо да ли ће се и како применити.

Мирослава Дерикоњић