Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
30. 11. 2009.
Добар дан, дигитализацијо
Кључ будућности телевизије је у садржају. И то у добром садржају, а не у технологији! – поручује Филип Лавен, експерт за дигитализацију при Европској радиодифузној унији
Изгледа да свака генерација има своју медијску револуцију. За генерацију пре Другог светског рата то је био радио, за послератну телевизија, а данас је то – дигитализација.У трци за освајањем тржишта, дигитална ТВ у свету полако, али сигурно, потискује аналогну ТВ.
То је потврдио и Филип Лавен, председник ДВБ пројекта и експерт за дигитализацију при Европској радиодифузној унији (ЕБУ), који је ових дана боравио у Београду поводом првог рођендана РТС дигитала. Лавен је имао водећу улогу у развоју политике Би-Би-Сија о многим питањима у вези са техничким унапређењем, као што је увођење дигиталног аудио програма и дигиталне телевизије.
Од 1994. до прошле године био је председник Заједничког техничког комитета (ЕТС/ЕБУ/ЦЕНЕЛЕЦ) који је одговоран за успостављање европских стандарда за радиодифузне системе и истовремено директор Одељења за техничко пословање у ЕБУ.
Шта грађани добијају преласком на дигитално емитовање програма?
Много тога. Предности су вишеструке. На пример, на једном каналу може да се емитује четири до шест ТВ програма истовремено. Тиме се смањују трошкови преноса, што је јако важно, и при том се поспешује коришћење спектра. То је, заправо, велики тријумф технике. Добија се и бољи квалитет слике и звука, а отвара се и могућност коришћења интерактивних услуга, те емитовања додатних сервиса.
Које су највеће потешкоће у преласку на дигиталну ТВ?
Највећи проблем је наговорити последњих 10 одсто становништва да се пребаце на дигиталну ТВ. То су људи који су задовољни постојећим ТВ услугама и обично кажу: „Е, купио сам прошле године нови ТВ, зар морам поново!?” Није неопходно куповати нове ТВ пријемнике, него само мале додатне уређаје, адаптере, чија цена је већ данас, у неким земљама, 25 евра. За радио ће бити неопходно набавити нове Т-ДАБ пријемнике.
Србија ће до 4. април 2012. искључити све аналогне предајнике...?
Ваш распоред за гашење аналогног сигнала представља врло велики изазов, посебно ако се узме у обзир да је већини земаља требало десет или више година од почетка лансирања ове ТВ до позиције да скоро 100 одсто становништва користи њене услуге.
Спор, или успорен, прелазак на комплетно дигиталну ТВ није пожељан зато што емитери морају да плаћају пословање две предајничке мреже (аналогну и дигиталну мрежу) током периода преласка. Међутим, нереални рок за брзу транзицију такође је штетан. На пример, првобитни рок за прелазак на дигиталну ТВ у САД морао је бити отказан у кратком року када је постало јасно да значајан део гледалишта није био спреман за дигиталну ТВ.
Која је, по Вама, улога јавних медијских сервиса у транзиционом периоду, а и касније по преласку на дигитално емитовање?
Јавни сервиси имали су важну улогу у процесу дигитализације, они су главни промотори. Од њих се очекује и да лансирају нове дигиталне канале са примамљивим садржајем, повећавајући тиме потражњу за дигиталном ТВ и осигуравајући брзу транзицију. Међутим, такве иницијативе морају да буду врло добро фундиране.
Да ли то значи да је државна обавеза да помаже јавним сервисима у оваким приликама?
Да. Потребно је да се обезбеди довољно средстава како би јавни сервиси могли да раде свој кључни посао у пружању садржаја високог квалитета на националном нивоу.
За крај: који је Ваш савет за владу и емитере да што боље прођу кроз највећу револуцију у историји телевизије?
Планирајте транзицију врло пажљиво и будите сигурни да гледаоци стварно разумеју шта то значи за њих. А кључ будућности телевизије је у – садржају. И то у добром садржају, а не у технологији!
Љиљана Петровић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.