Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
19. 11. 2009.
Шта да се ради: београдизација – узроци, последице
– Директор није ту, али свеједно, ни он није овлашћен за разговор са новинарима, ево вам број нашег пи-ара у Београду.
– Откуд он зна, кад је реч о локалној теми?
– Питаће нас... – искрено ми је одговорила службеница у Регионалној агенцији за приватизацију у Краљеву.
Новинар у провинцији мора још и да срочи питања да би их проследили у Београд, одакле би у истоветном облику, кроз дан, два, три, стигао одговор.
,,У случају да има додатних питања процедура се понавља”, објаснила нам је директорка царине у Краљеву Љиљана Кордић, неовлашћена за разговор са новинарима, ни о локалним царинским темама.
Тек је то компликовано у Војном одсеку... Потребне су молбе, захтеви и одобрења. Нема разговора са локалним новинарима док то не одобре ,,генерални портпароли”, директори, начелници (у Београду). Томе често претходи ,,прописана” процедура, обавеза новинара да писмено најаве тему, доставе питања. Онда је потребно време док се саговорници у Београду упознају о чему је реч тако што добију информације од службеника из провинције.
Ова процедура посебно важи за разне испоставе државних служби у градовима или општинама, попут пореске управе, финансијске полиције, царине, одељења Агенције за приватизацију, разних владиних дирекција... Није другачија ситуација ни у огранцима јавних предузећа попут ,,Електросрбије”, ,,Телекома”... Посебно су тако уређени односи са јавношћу у филијалама приватних или државних банака.
Због те својеврсне централизације, а и неких других процеса све је монолитнија и монотонија медијска слика у унутрашњости Србије. Упркос резултатима ранијих истраживања који су показивали да грађани веома цене локалне медије, они се сада све више гасе, нестају или су на ивици пропасти.
Пошто се продаја локалних ТВ, радио-станица и новина обавља аукцијски, њихови нови власници су углавном људи без искуства у струци и, јавна је тајна, симпатизери и пропагатори одређених странака и политичких опција. Уз такво ,,посредовање” и уређивачка политика из унутрашњости сели се у Београд, у тамошње страначке централе.
Зато, некада у регионима гледане ТВ станице постају пуки страначки репетитори, а у ситуацији све веће кризе и неизвесне егзистенције на делу је послушност новинара уместо професионализма. Тако је, рецимо, после неуспешне приватизације ,,Ибарских новости”, у Краљеву ,,ућуткана” некада и те како гледана регионална телевизија. Помоћ од државе стигла је у виду социјалног програма, новинарима су подељене отпремнине и куд који.
Додуше, тај простор сада попуњавају нове ТВ и неколико недавно покренутих локалних листова у приватном власништву. Сви они деле скучено тржиште па су упућени и на буџетски ,,колач”. Пошто о реализацији буџета понајвише брину председници општина или градоначелници они тим новцем ,,награђују” лојалност и тако су и својеврсни уредници локалних медија.Тако, уместо истинског развоја, новинари у унутрашњости Србије губе битку за професију и медијску слободу.
За неколико дана уследиће и нови ,,пакет” продаје локалних ТВ станица, и опет без давно тражених и предлаганих привилегија у погледу куповине од, рецимо, конзорцијума запослених у тим информативним кућама. А, они би били и највећи гарант истинског наставка делатности, ентузијасти журнализма, заговорници децентрализације медијске слике и поменутих извора информисања јер то, засигурно, не значи растакање државе...
Мирољуб Дугалић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.