Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 10. 2009.
Србија остаје без ХРТ-а
Због нерегулисаних ауторских права многе ТВ станице из региона могле би бити искључене из кабловског система, па би ускоро могло да се догоди да се на територији Србије више не виде програми Хрватске радио-телевизије - ХРТ1 и ХРТ2, ТВ Нова и РТЛ, али и програми из Босне и Херцеговине.
- БН и ОБН и ТВ Атлас из Црне Горе, каже за Данас Горан Караџић, заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА). Он објашњава да се у кабловском систему у нашој земљи емитују програми који немају купљена ауторска права за Србију, па је неопходно у што краћем року донети правилник којим ће се то регулисати.
Према његовим речима, правилник, којим би био дефинисан положај свих програма у кабловском дистрибутивном систему, вероватно ће бити донет на једној од седница РРА у новембру.
- Реаговаћемо у веома кратком року и у сарадњи са кабловским емитерима доћи ћемо до решења овакве ситуације, која је врло спорна. Такви програми морају бити искључени из свих кабловских система. Не постоји прелазно решење - истиче Караџић.
Међутим, наш саговорник напомиње да не постоји проблем ни са једном ТВ станицом када је реч о програмима који нису лиценцни и да се такав програм, иначе, углавном емитује преко сателита.
Ипак, сателитски програм ХРТ-а, који емитује само сопствену производњу, није ни у једном кабловском систему у Србији. - У овом тренутку постоји још сличних проблема са програмима који су присутни у каблу. Имамо програме који се емитују рецимо из Мађарске, као што је Спортклуб, синхронизовани су на српски језик и имају домаће рекламе.
Правилником који ћемо донети морамо и ту да реагујемо, да не бисмо дошли у ситуацију да једна правила рекламирања важе за домаће емитере, а да за неког из Мађарске који се овде несметано види та правила не важе - каже Караџић за наш лист.
Он додаје да приликом регулисања ове области морају да се поштују и међународна документа, као што су Споразум о прекограничној телевизији који је ратификовала Скупштина Србије и Директива о аудио-визуелним комуникацијама која још није ратификована. Караџић истиче и да постоји сарадња са радиодифузним телима из окружења, која имају исте проблеме.
- Законом о јавном информисању уведен је регистар јавних гласила, у који се не може уписати нико ко нема дозволу. Због тога ћемо бити принуђени да у кратком року издамо дозволе за кабловско емитовање, како Закон о радиодифузији предвиђа, а за шта је неопходно увођење правилника - објашњава наш саговорник.
Јанош Ремер, представник ХРТ-а за односе с јавношћу, каже за Данас да ХРТ не може допустити да се терети због илегалног коришћења садржаја који су на њиховим програмима, а чији они нису власници.
- Утолико увек тражимо да се питање ауторских права регулише. Свесни смо посебног интереса грађана Србије за нашим програмима и да регулисање права не мора нужно значити и искључивање програма у целости. Све зависи од тога како поједини кабловски оператер уговори с надлежном институцијом у земљи у којој делује, односно како регулише ауторска права с власницима права, наравно у опсегу могућности које пружа законодавство. Ако има доказе да су права регулисана, ХРТ кабловском оператеру не ускраћује укључивање програма - истиче Ремер.
Дамир Хајдук, члан Вијећа за електроничке медије у Хрватској, каже за Данас да је, као решење овог проблема, могуће затамнити екран у тренутку када се емитује програм за који нису регулисана ауторска права, што већ постоји као пракса.
- У Хрватској је мања заступљеност кабловске телевизије у односу на Србију, око 12 одсто, па је самим тим и штета доста мања - додаје Хајдук. Он напомиње да одговорност за емитовање програма сноси телевизија, а не кабловски дистрибутер и да телевизије склапају уговоре са дистрибутерима, али претходно морају да осигурају ауторска права за одређену територију.
Амела Одобашић, представница за односе с јавношћу Регулаторне агенције за комуникације (РАК) у БиХ, каже за Данас да је корисник дозволе за пружање услуга кабловске дистрибуције програма дужан да има писану сагласност власника програмских садржаја или њихових овлашћених заступника.
Када је реч о телевизијама ОБН и БН, она додаје да РАК БиХ „не може ништа урадити по том питању, јер се ради о дистрибуцији програма изван територије БиХ“.
- То је искључиво у надлежности РРА из Србије. Сви програми који се дистрибуирају на територији БиХ, укључујући и програме из Србије, морају бити регулисани валидним уговорима о ауторским правима - објашњава Одобашићева. Она напомиње да до сада није било случајева да се неки програм из Србије дистрибуира без ауторских права.
Антрфиле :
Вељановски: Поздрављам израду правилника
Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука, каже за Данас да је, откако је донет Закон о радиодифузији, предвиђено да Савет издаје дозволе и онима који програм дистрибуирају кроз кабловске системе, али се Савет досад на ту обавезу оглушавао.
Он указује на Европску конвенцију о прекограничној телевизији, као и Европску директиву о прекограничној телевизији, на основу којих чланице Савета Европе не би требало да ни на који начин спречавају да се програм из суседне земље гледа и у њиховој земљи, уколико је програм добио дозволу у матичној земљи.
Похвала за одлуку ТВ „Нова“Телевизија „Нова“ из Хрватске једини је емитер који је досад забранио кабловским оператерима у Србији реемитовање свог програма, због заштите ауторских права, која се односе искључиво на територију Хрватске.
- Програм ТВ Нове још се задржао код неких оператера у нашој земљи. Међутим, постоји 78 кабловских дистрибутивних система који имају РАТЕЛ-ову дозволу за рад, тако да је могуће да нису још сви спровели одлуку управе ове телевизије. Поздрављам то као мудар потез некога ко би могао да сноси последице због таквог емитовања - каже Караџић.
И. Тошовић - Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.