Вести
03. 09. 2009.
Сразмера
Гост коментатор Родољуб Шабић повереник за информације
То што су изменама Закона о информисању предвиђене веома оштре казне за прекршаје и преступе новинара и медија било је, хоћеш-нећеш, повод за подсећање на проблем одговорности за објективно, истинито и што потпуније информисање јавности.
Наиме, иако су поменуте запрећене казне заиста веома високе, више не само од законом утврђених општих максималних казни за те врсте деликата, него чак и више и од казни које су у Кривичном законику предвиђене за кривична дела која се врше истим или сличним радњама, ипак су неки и за то показали разумевање.
Свој став правдали су потребом супротстављања неким, у нашој медијској сфери, присутним негативним феноменима. А не може се порећи да су објављивање и преношење неистина или полуистина, фризирање истине и други облици дезинформисања јавности евидентни у раду неких медија.
Наравно, друго је питање да ли и то заиста може бити оправдање за овакве казне, а поготово за неке друге мере предвиђене предлогом овог закона. Али ако већ говоримо о дезинформисању јавности, у исто, по логици ствари, свакако спада и ускраћивање јавности информација на које има право, које треба и мора да зна.
У том контексту је „занимљиво“ како је то „регулисано“ у актуелном предлогу закона о тајним подацима. У предлогу овог закона предвиђено је, на пример, да новинар, медијски посленик, као и уосталом било ко други за одавање „тајне“ ризикује затворску казну. Колика та казна може бити, зависи од степена „тајности“ и неких других околности, али у најгорој варијанти, може износити чак 15 година затвора.
А с тим у вези, макар сразмере ради, занимљиво је питање шта ризикује функционер који јавности ускрати информације на које она има право и то тако што, како пише у предлогу закона, „прогласи за тајну податке који се очигледно не односе на заштићене интересе“?
Е па, он, човек, ризикује само новчану казну. И то, за почетак казну од пет хиљада динара, а у најгорој варијанти 50.000 динара. А ту исту „страшну“ казну ризикује још једном ако се реши да буде „доследан“, па да ни по налогу повереника за информације, по закону обавезујућем, не скине ознаку тајности и податак стави на увид јавности.
Затвор не ризикује ни у ком случају. Занимљива „сразмера“, зар не?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.