Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
17. 08. 2009.
За дело трговине утицајем до 10 година затвора
Ново кривично дело утицаће на све области јавног живота
На удару измењеног Кривичног законика, поред политичара и бизнисмена, наћи ће се све јавне личности које користе утицај да би прибавиле противправну корист - спортски и културни радници, новинари или директори школа.
Политичари, тајкуни, новинари, али и директори болница, спортских клубова, музичких и филмских фестивала, режисери, спортски тренери… све ове јавне личности ускоро би могле да се нађу на удару тужилаштва због кривичног дела недозвољене трговине утицајем. Другим речима, оно ће да циља све оне који би да користе свој утицај да би себи или другима прибавили корист на коју иначе не би имали право.
Ново кривично дело ће постати кажњиво када се усвоје измене Кривичног законика, а Снежана Маловић, министарка правде, за „Блиц” каже да је оно првенствено уперено против корупције која настаје на линији бизнисмени-политичари.
-Трговина утицајем је посебна форма корупције, која је данас у развијеним државама карактеристична за такозвани криминал белог оковратника. То су људи који располажу одговарајућим друштвеним угледом или имају развијене везе у високим социјалним круговима, а посебно у кругу политичке елите.
Они свој положај и утицај користе да би себи или другима уз накнаду прибавили корист, коју у нормалним околностима не би могли да добију - каже Маловићева.Она објашњава да је у нашем друштву најопаснији облик корупције трговина утицајем која се дешава у круговима крупног капитала и међу политичарима на положајима, па је ово ново кривично дело замишљено да спречи и казни баш те појаве.
Особе које тргују утицајем делују у рукавицама, а како сами нису службена, ни директно одговорна лица, не могу се гонити за злоупотребу службеног положаја па је неопходно посебно кривично дело - каже Снежана Маловић.
Типичан пример трговине утицајем је када се у поступку приватизације фаворизује одређени купац, или када се у привреди протежира неки увозник или извозник. Ту је намештање послова „пријатељима”, при чему трговац утицајем делује из сенке.
Усвајање измена и допуна Кривичног законика, које ће по први пут у Србији увести кривично дело трговине утицајем, очекује се крајем августа. За покретање поступака из ове области биће задужено Одељење за борбу против корупције у државном тужилаштву Србије, као и подружна одељења у окружним тужилаштвима Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
Нове одредбе закона показаће какве све трговине утицајем има у Србији, каже Томо Зорић, портпарол државног тужиоца. Он додаје да ново кривично дело представља модернизацију сада постојећег кривичног дела - противзаконитог посредовања, и да је примећено да је то дело све заступљеније и у Србији и у ЕУ.
-Живот је увек инвентивнији од законодавца и потребно је да се после неког периода закон осавремени. Законодавац је хтео овим чланом да постигне строже кажњавање за све оне који мисле да на основу свог положаја или утицаја могу доћи до привилегија, на које иначе немају право. За незаконито посредовање казна је била од три месеца до три године затвора, а за трговину утицајем је од шест месеци до пет година, па и до десет година затвора за теже облике. Ово кривично дело улази у групу коруптивних кривичних дела и много ће допринети ефикаснијој борби против корупције - тврди Зорић.
Зоран Стојиљковић, члан Савета Агенције за борбу против корупције и криминала и професор на Факултету политичких наука, објашњава за „Блиц” да је дословно значење трговине утицајем у ствари могућност да се искористи неко ко има велике дискреционе могућности и може да тргује својим утицајем приликом доношења важних политичких и економских одлука.
- У економији посебно је на цени сектор финансија, царина и све где се може утицати, а у политици је највише везано за кампање.У ширем смислу, трговина утицајем подразумева размену типа: Ја вама новац, не тражећи ништа конкретно, али очекујем да ми се то врати када дођете на положај неком важном информацијом, поделом синекуре и слично. У ствари, код трговине утицајем ви не морате ништа конкретно да учините, довољно је само да сугеришете - објашњава Стојиљковић.
На питање да ли очекује да ће увођење овог кривичног дела, с обзиром на његову деликатност, имати резултате, Стојиљковић је оптимиста. Он сматра да су резултати могући уколико „постоји клима у јавности и помоћу притиска медија”.
Међутим, Драго Кос, председник Групе земаља за борбу против корупције при Савету Европе, упозорава да је доказивање трговине утицајем веома тешко. Он објашњава да се ово кривично дело уводи због тога што то захтева Европска конвенција. У Словенији постоји одраније у нешто другачијем облику него што је предвиђено нашим предлогом о изменама Кривичног закона, а имају га и све остале европске земље које су ратификовале ову конвенцију.
Кос каже да се веома тешко доказује да је неко трговао утицајем пошто „у суштини треба да се казни неко ко прими награду или мито за учињену услугу или неко ко искоришћава нечији политички или друштвени утицај”. Како напомиње, то може бити и председник суда или Владе, али и познати спортиста или било ко други са одређеним друштвеним или политичким утицајем.
Кривично дело трговина утицајем се уводи да би се попуниле правне празнине које постоје у законској регулативи и тако омогућило кривично гоњење за нешто што до сада није било могуће. У том смислу верујем да ће инкриминисаност трговине утицајем помоћи у борби са корупцијом, поготово ако се има у виду да Србија спада у ред европских земаља које имају највише проблема са корупцијом - каже Кос.Антрфиле
Тешко се доказује
Душан Давидовић, директор Центра за превенцију криминала Института за криминолошка истраживања, каже за „Блиц” да примена нових одредаба Кривичног законика мора да се види кроз праксу, али и да су таква кривична дела тешко доказива.
-Трговина утицајем ће се превасходно моћи доказати прикривеним иследником или тајним снимањем. Проблем је шири - међу нашим грађанима је много послушника који беспоговорно прихватају ауторитете, а са њима иде и корупција. Промена тога ће ићи спорије. Људи треба да схвате да је важно поштовати законе, а не оног који доноси законе - каже Давидовић.
Ко све може да тргује утицајем
Томо Зорић, портпарол државног тужилаштва, објаснио је за „Блиц” како кривично дело трговине утицајем изгледа у пракси и дао неколико примера који показују како оно није специфично само за односе политичара и великог бизниса, него се може наћи у свим областима јавног живота, па и у музици и спорту.
политичар - трговина утицајем је када, на пример, високи функционер извршне власти позове директора државног или јавног предузећа и тражи да се запосли трећа особа у том предузећу, или да се обезбеди да та особа има вишу плату или бољи положај, иако објективно то не би било могуће. „То је класичан пример како државни функционер користи свој утицај да би обезбедио бенефиције за неког њему блиског”, објашњава Зорић.
главни уредник или новинар - Могу да се нађу на удару закона уколико, на пример, пристану да не објаве текст о некој теми чије би објављивање шкодило њиховом извору, а да за узврат добију информације о другој теми о којој ће писати.
директор музичког фестивала - Утиче на жири да изабере песму која то не заслужује, да би промовисао неког кандидата. То може да уради на молбу пријатеља, али може да се догоди и да за узврат он или неко њему близак добије учешће у заради од промоције тог певача.
спортски тренер - Трговина утицајем је, на пример, ако тренер неког спортског клуба изабере у први тим играча који то није заслужио, и тиме обезбеди да се тај играч боље прода, а самим тим и већу зараду за менаџера, спортски клуб и/или самог играча.
директор школе - Утиче на наставника да да бољу оцену ученику који то не заслужује својим положајем - нуди наставнику бољи распоред часова или мањи обим дежурстава.
В. З. Цвијић, М. Малеш
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.