Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 08. 2009.
Радио-сигнал замењује слободу кретања
Систем информисања на српском језику на КиМ потпуно се распао 1999. године.
– Срби у међувремену покренули 27 радио-станица и шест телевизија „Извините, ја сам Ацић из Приштине, могу ли да оставим прилог за ваш радио”, питао је 2002. године један посетилац уредника на радију у Чаглавици. Никоме није било јасно шта хоће овај човек с новцем у рукама и како је уопште дошао на такву помисао.
„Ја сам верник, у цркву светог Николе не могу да идем, па са супругом, за празнике станем испред наших икона, пустимо радио КиМ и молимо се као у цркви”, објаснио је овај средовечни господин.
На радију се тада емитовала емисија верског садржаја, са нешто духовне музике, за коју смо веровали да је најнеслушанији део нашег програма. Овим поступком господин Ацић је само показао колико је важан један интимни тренутак гетоизираног слушаоца и како се животне потребе и слобода кретања замењују јединим радио-сигналом.
Систем информисања на српском језику у Покрајини потпуно се и неповратно распао 1999. године. Срби су избачени из градова, а све медијске куће нестају или мењају седиште. У сеоским срединама, углавном техничко особље бивших радио и ТВ кућа почиње да отвара енклавске станице мале снаге на којима се углавном емитују поздрави и честитке. Срби су за кратко време покренули 27 радио-станица и шест телевизија. Међународној заједници и Албанцима импонује овај број, јер се у извештајима то наводи као демократско достигнуће Косова. У међувремену почиње деоба фреквенције мале снаге и сви добијају сеоске сигнале, али без иједног емитера на нивоу покрајине.
Упркос великом броју радио-станица информисаност Срба у енклавама је на најнижем могућем нивоу, а њихова повезаност своди се на препричавање гласина или вести о трагичним догађајима које стижу од националних емитера из Београда.
Међу емитерима почиње диференцијација на оне који емитују поздраве и честитке и на оне који емитују базични информативни програм. Ови други убрзо постају нека врста енклавских јавних сервиса, пишу пројекте и траже донације, образују младе кадрове и почињу да служе својим заједницама: за област северног Косова Радио Контакт плус, ТВ Мост, РТВ Мир; за централно Косово Радио КиМ и Радио Грачаница; за херметички изоловану Метохију Радио Гораждевац; за Косовско Поморавље у различитим периодима Радио Косовска Каменица, Радио Макс, Радио Клокот код Витине и ТВ Пулс; на Штрпцу раде РТВ Херц и Радио Борзани.
За то време држава Србија и РТС све време плаћају око 300 радника, а локалне самоуправе настављају финансирање општинских радио-станица које су престале да постоје 1999. године обезбеђујући и плате за 150 „медијских радника” који нису произвели ниједну вест у последњих 10 година. На пример, за Радио Метохију из Пећи који је тада нестао и данас се, сваког месеца, издваја 40 минималних примања, а за Радио Гораждевац, који је све време радио у застрашујућим условима, нема ниједног јединог динара.
„Прве вести на неким западним медијима о убиству деце на Бистрици, пласиране из Приштине, биле су да је у Пећи повређена једна Албанка. Успели смо то да демантујемо, наше је да радимо, од тога нам све зависи”, каже Дарко Димитријевић, уредник Радио Гораждевца и председник КОСМА мреже.
Постала је пракса да они које плаћа држава – мало или ништа не раде, тврди Жељко Тврдишић, председник Друштва новинара КиМ и наставља: Министарство за локалну самоуправу, Министарство за КиМ уз подршку Републичке радио-дифузне агенције треба да нађе решење, па би се удесетостручила производња вести на КиМ. Овако десетине портира добијају новинарску плату.
”Радио-станице које нису на „платном списку” државе сналазе се и линковским повезивањем енклавских јавних сервиса (Радио КиМ, Радио Контакт плус, Радио Гораждевац, Радио Борзани, и Радио Косовска Каменица) у једну КОСМА мрежу, први пут стварају јединствен информативни програм, покривена је територија Покрајине и отворен пут вестима из енклава. Преломан тренутак за медије на Космету био је је погром над Србима 17. марта 2004. године. Тада се показала моћ медија на албанском језику (РТК, Беса Призрен) да воде сукоб и немоћ српских медија да извештавају о разорним последицама етничког дивљања. Информација из КОСМА мреже било је премало, телевизије нису одговориле у довољној мери, па до данас нису сагледане права размера и последице тог хаоса на утицајне иностране медије. Након свега, ОЕБС ургентно предлаже отварање радио и ТВ станице на српском која би покривала Косово, али те препоруке нико не уважава.
Антрфиле : КОСМА – једина међуенклавска производња
КОСМА мрежа је једина производна делатност која сваког дана повезује изоловане српске заједнице на Косову и Метохији. По принципу ротације и домаћинства, станице у Чаглавици, Митровици, Гораждевцу, Штрпцу и Клокоту код Витине производе пола сата информативног програма.
Захваљујући УСАИД-овој донацији систем двосмерних линкова замењен је интернетским Цомреx везама, јединим те врсте на Балкану, који има мобилне јединице којима је могуће укључити се директно у програм са било ког места на свету.
Нова ТВ – КосНет инфо
На иницијативу РТВ Херц из Штрпца и по принципу КОСМА мреже ТВ станице и ТВ продукције удружују се у КосНет инфо и производе пола сата информативног програма.
„То је најквалитетнији формат произведен у протеклих десет година на српском језику јужно од Београда, и без икаквих проблема га може емитовати било који национални емитер. Тако је КОСМА добила своју телевизијску сестру”, изјавио је председник Друштва новинара КиМ Жељко Тврдишић.
Покретање независног ТВ канала на српском језику
Удружење новинара Србије и Друштво новинара Косова и Метохије преговарачким странама у Бечким преговорима 2007. године шаље анекс о томе шта је све српској медијској заједници потребно у Покрајини. Тражи се РТВ, агенција, дневне новине, приступ библиотеци, архиви РТВ Приштина, и од свега се добија да „Косово мора обезбедити један независни ТВ канал на српском језику који покрива целу територију”.
Приштинске власти, због утицаја на Србе и делом због подршке финансијски угроженом јавном сервису (РТК), настоје да се обавеза коју је наметнула међународна заједница претвори у други канал јавног сервиса (РТК 2), што српска медијска заједница одбацује.
УНС и ДНКИМ формирају Одбор за оснивање нове ТВ, а УНДП ради експертску анализу, након чега ће се знати шта српској заједници и онима који се служе српским језиком заиста треба.
„Деца су нам певала албанске песмице јер смо, једно време, само њихове телевизије могли да гледамо”, каже у анкети Саша из Гојбуље, села у брдима код Вучитрна.
Живојин Ракочевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.