Вести
20. 11. 2024.
Што младе генерације очекују од медија: Лекције из новог истраживања
Генерација Z разумије вриједност коју вијести могу имати у њиховим животима, али су често незаинтересирани или фрустрирани начином на који им се те вијести достављају.
Ово је резултат истраживања које су провели FT Strategies и Knight Lab уз потпору Google News Initiative.
Истраживање показује и да постоји јаз између искуства вијести које генерација Z жели и онога што им се тренутно нуди.
У пракси се често могу видјети стереотипи да је персонализација користити у неwслеттерима и порукама име особе која се пријавила на такав садржај. За традиционалне медије и публику, ово је могло проћи као прихватљива пракса. За генерацију З не.
3 категорије које су важне младој публици
Истраживање, Next Gen: Understanding the Audiences of 2030, садржи приједлоге које медији могу користити како би остали релевантни и поуздани.
Резултати су сажети у три кључне категорије:
- персонализирање вијести,
- велики нагласак на приступачности,
- промјена облика приповиједања.
У разговорима о дигиталним навикама генерације З, истраживачи/це су открили да имена брендова и признања у индустрији не јамче вјеродостојност традиционалних редакција. Млада публика тражи изворе вијести с којима се могу повезати. Лиата Фаинман-Аделман каже да је разлог за то што је интернетска генерација навикла пратити појединачне креаторе/ице садржаја и градити афинитет с њима.
„Ово је генерација која је одрасла не само на интернету, већ и у друштвеном окружењу“, рекла је, објашњавајући да су за младе људе проживљена искуства онлине личности често привлачнија од тешких вијести – Фаинман-Аделман истиче грађанско новинарство у Украјини као добар примјер изградње повјерења с публиком.
„Видимо како појединачни грађани/ке новинари/ке експлодирају на интернету“, рекла је за портал TheFix.media. „Можда су у Украјини и снимају видео на свом телефону. И одједном им се даје признање, јер изравно доживљавају оно о чему говоре.“
Према ријечима испитаника/ица тијеком истраживања: „Вјерујем људима који су проживјели то искуство у односу на оне који су извјештавали о том искуству.“ Вјера, 24.
Како генерација Зед конзумира информације
Флуидно би био најбољи опис начина на који младе генерације конзумирају информације. Што флуидно конзумирање подразумијева?
Дигитални симул-таскинг
Лако прелазе између различитих задатака (размјена порука пријатељима, куповање ствари, играње игрица, праћење друштвених мрежа, слушање подцаста) док су на својим телефонима.
Филтрирање по поузданим мрежама
Изворе информација траже од људи које познају или се осјећају као да их познају у стварном животу (нпр. њихов омиљени креатор).
Стварање смисла кроз дигитални дискурс
Они се ослањају на особна мишљења других у дигиталном контексту како би лакше повезали и разумјели вијести.
Софистицирано претраживање
Имају властите софистициране вјештине претраживања на платформама друштвених медија и интернетских заједница како би себи олакшали управљање информацијама.
Идеално искуство конзумирања вијести за генерацију З
Истраживање Next Gen: Understanding the Audiences of 2030 показало је да постоје јасне разлике између онога што млада публика жели од вијести и онога што им пружају продуценти/це вијести.
Идеално искуство за испитанике/ице од 18 до 25 година обухваћа три елемента:
Поуздан извор
„Желим информације из извора који познајем и којем вјерујем.“, ово је изјава већине испитаника/ца генерације З, али и старије публике која је склона традиционалном начину презентирања вијести.
Мјесто на којем се разилазе приступи млађе и традиционалне публике је идеја о томе што чини поузданост. Већина испитаника/ица овог истраживања изјавили су да не постоји конкретно правило за одређивање вјеродостојности садржаја.
Према њиховим тврдњама постоје три подфактора која они узимају у обзир: вјеродостојност, афинитет и транспарентност намјере.
Генерација З већи нагласак ставља на вјеродостојност проживљених искустава и специјализацију на одређену тему него на награде, образовање и повезаност с брендом.
Поред проживљених искустава и специјализације, испитаници у овом истраживању у високој су стопи навели да цијене када “Извори вијести комуницирају своје грешке, изравно рјешавају критике и проактивно траже побољшања у извјештавању.”
“Било је тренутака када сам слушао [ФТ Неwс Бриефинг и Тхе Ецономист] и дали су погрешне информације, али су увијек склони исправити те информације готово одмах… тако да мислим да је то изградило повјерење код мене.” Лонгји, 25, Лагос
Особни значај
Млађа је публика показала жељу да се осјећају повезани с људима и брендовима од којих примају информације. У истраживању се наводи да је ово био један од најчешће проматраних чимбеника тијеком истраживања који се односио на сегменте публике и тржишта. “Вјерујемо да постоји значајна прилика за медије да се прилагоде овој преференцији како би се аутентичније укључили у сљедећу генерацију публике.
Интервјуима је утврђено да З генерација изражава интерес за теме које имају елементе дјелотворности – траже тумаче који помажу њиховом саморазвоју или читају о политичким темама које су релевантне за њихове непосредне кругове. “Често дијеле нове информације у групним разговорима и на друштвеним мрежама, стварајући осјећај припадности циљу и подузимајући нешто по том питању. Овај осјећај за акцију је оно што традиционалним медијима недостаје.” казао је Георге Монтагу, један од истраживача у овом пројекту.
„Желим информације које су значајне мени и онима до којих ми је стало.“, је коментар испитаника.
Жељено приповиједање
Дефиниција занимљивог приповиједања младе публике изгледа врло различито од традиционалних вијести или типичног телевизијског емитирања.
Масовна привлачност платформи друштвених медија и експлозија нових метода приповиједања, што подразумијева видео, персонализиране интерактивне садржаје и подцасте у документарном стилу, помакнули су преференције публике више према визуалним и графичким, урањајућим и доступнијим рјешењима.
У данашње вријеме питање како најбоље испричати причу постало је подједнако питање за уреднике/це као и питање о чему би прича требала бити. Као што је Етхар Ел-Кататнеy, бивша уредница за младу публику у Wалл Стреет Јоурналу, лијепо написала у свом водичу за привлачење млађе публике:
„Ако постоји један главни закључак из овог водича, то би требао бити: прво приповиједање.„
Три чимбеника придоносе жељеном приповиједању: погодност, језик и формат.
„Не желим да ово захтијева више труда него што је потребно“, је чест коментар испитаника/ица.
Млађе генерације желе да вијести буду доступне на њиховим преферираним платформама, персонализиране и прилагодљиве, пробављиве без заглупљивања и лишене било каквих других препрека.
„Желим да се информације презентирају на начин који ми највише одговара.“
Најновије издање Дигитал Неwс Репорта (2023.) показало је да „млађа публика показује слабију повезаност с wеб страницама медијских брендова и апликацијама медија. Радије приступају вијестима посредовањем других канала као што су друштвени медији, претраживање или мобилних агрегатора.”
Рјешења за привлачење младе публике
Истраживање понашања и преференција млађе публике (18 – 25 година) доноси и препоруке за будуће поступање да би се млађа публика привукла садржајима и презентацијом вијести.
У препорукама (ПДФ) стоји:
Удружите се с неовисним креаторима/ицама садржаја, новинарима/кама и брендовима
Промовирајте појединачне новинаре/ке унутар организације
Искористите генеративну АИ технологију да ‘препустите’ контролу над форматима садржаја
Створите начин да преусмјерите млађу публику с друштвених медија на изравне канале
Пружите рјешења, потакните акцију и потакните наду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.