Вести
17. 10. 2024.
Фридом хаус: Србија слободна земља у сфери интернета, али провладини актери контролишу наратив на мрежама
Србија је слободна земља у сфери интернета, показало је истраживање америчке организације Фридом Хаус у 2024. години. Србија ове године има 70 поена, што је за један мање него прошле и претпрошле.
Од осам претњи по слободу на интернету које прати ова организација са седиштем у Вашингтону, у Србији су забележене две, и то прво у категорији у којима провладини учесници расправа на интернету манипулишу наратив. Наводи се да провладини медији шире садржаје који су лажно оптуживали опозицију да је куповала гласове уочи избора у 2023. години.
Друга категорија од осам је она која бележи случајеве физичких напада и убистава блогера или особа које делују на интернету.
У извештају за Србију наводи се да се новинари често суочавају са физичким нападима и претњама у вези са онлајн и офлајн извештавањем.
Независно удружење новинара Србије документовало је 183 напада у 2023. години и 36 додатних напада на новинаре у периоду од јануара до априла 2024, како онлајн тако и офлајн. Бројка из 2023. представља повец́ање у односу на 2022. када је било укупно 137 напада, наводи се у извештају.
Од укупно 219 случајева у 2023. и почетком 2024, 15 су били физички напади. Остали напади су вербални, притисци и претње, као и напади на имовину новинара.
Када такви случајеви стигну до суда, судски поступци су дуги и често се опструишу. Неколико новинара који су извештавали о локалним изборима у јуну 2024. године, били су изложени малтретирању и физичким нападима.
На дан избора, уредник интернет портала „Машина“ нападнут је испред седишта СНС-а у Београду. Током напада успео је да пошаље колегама снимак док су га јурили и физички нападали чланови СНС, пише у извештају Фридом хауса.
У мају 2024, Вука Цвијића, новинара недељника „Радар“ напао је на улици директор Српског телеграфа Милан Лађевић. Цвијић је напоменуо да је напад вероватно био одговор на његове приче о повезивању бившег функционера новосадске полиције са Лађевићем.
Неколико тренутака после напада, Српски телеграф на свом порталу објавио је причу у којој тврди да је Цвијић заправо напао Лађевића. И поред тога што је Више јавно тужилаштво у Београду издало налог Првом основном јавном тужилаштву у Београду за истрагу, Радар је известио да недељу дана касније није пронађен ниједан снимак са више од 20 наџорних камера на улици где се напад догодио.
У марту 2024. године, Верицу Маринчић, новинарку онлајн портала „ИН Медиа“, обезбеђење је насилно удаљило из зграде општине. Радник обезбеђења је рекао да није била на листи новинара за присуствовање конференцији о протестима у вези са одлуком владе да затвори железничку станицу.
У јануару 2024. године, новинари Жељко Вељковић и Вања Ђурић били су изложени организованим нападима на друштвеним мрежама пошто су коментарисали снимак наступа младе певачице. Снимак о којем је реч приказује 14-годишњакињу како пева националисичке песме, а новинари су довели у питање употребу детета за ширење запаљиве реторике.
Вељковић и Ђурић добили су многе поруке мржње и претњи, а нашли су се и на мети родно и етнички заснованих напада, што је навело Ђурић да деактивира свој налог на Ексу.
Претње смрћу нису неуобичајене на друштвеним мрежама и скоро искључиво се користе против независних новинара, актера цивилног друштва, опозиционих политичара, па чак и појединаца чија се мишљења разликују од наратива које спонзорише држава, наводи се у извештају Фридом хауса.
Председница Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ана Лалић, новинарка и антиратна активисткиња Аида Ћоровицћ и професор и новинар Динко Грухоњић нашли су се на мети на интернету пошто су изашли видео снимци панел дискусије о национализму у региону.
Писац и водитељ подкаста Марко Видојковић добио је претње смрц́у на друштвеним мрежама после емитовања епизоде у јануару 2023. у којој се говори о геноцидној егзекуцији више од 8.000 мушкараца и дечака босанских Муслимана у Сребреници 1995. године, и вођи масакра, осуђеном српском ратном злочинцу Ратку Младиц́у.
На крају, Видојковић и његова породица морали су да напусте земљу и да се преселе на тајну локацију због претњи и правних притисака, као и неколико тужби потпредседника СНС Александра Шапиц́а. Шапиц́, који је следец́е године постао градоначелник Београда, рекао је и да ће (Видојковићу) голим рукама „истргнути срце из груди“ ако га икада види.
Видојковић је поднео кривичну пријаву против Шапића због претњи, за шта га је тужилаштво терало да одустане. Убрзо после тога, тужиоци су одбацили случај са образложењем да је Шапиц́ говорио шта би урадио „у теорији“.
У новембру 2023. године, уочи децембарских парламентарних избора, провладини таблоиди су процурели интимни снимак опозиционог политичара Ђорђа Микетића.
У извештају за Србију наводи се и случај новинара портала „Жиг“ Милана Јовановића.
Најновије у овом случају је да је Јовановић, после сазнања да је бивши председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић на издржавању затворске казне у Забели, изјавио да је дошло време да правосуђе коначно почне да ради свој посао и штити новинаре, објавио је сајт Удружења новинара Србије (УНС).
Симоновић се јавио на издржавање четворогодишње казне затвора због паљења куће Јовановића. Сви захтеви да се одложи издржавање казне су одбијени, објаснио је он.
Напади засновани на родној припадности, на новинарке и даље постоје. У извештају састављеном на основу резултата истраживања спроведеног 2020. године у оквиру међународне кампање Media4Women, 71 одсто новинарки у Србији рекло је да су у последњих пет година биле изложене мизогином и родно заснованом узнемиравању на интернету, а 54 одсто је рекло да су доживеле неки облик онлајн сексуалног узнемиравања.
Подстицање сумње у интегритет избора
Кампање дезинформација током избора обично емитују лажне и обмањујуће приче које или пружају слику да су изборне институције и процеси компромитовани, уз наводно страно мешање, како би се избори представили као намештени, или у најауторитарнијим државама, да се створи слика да су нерегуларни избори легитимни, наводи се у извештају.
Уочи избора у Србији у децембру 2023. провладини таблоиди објављивали су лажне и обмањујуц́е информације о опозицији и независним медијима, укључујући лажни снимак који наводно приказује опозицију како купује гласове. Како се наводи у извештају Фридом хауса, у ауторитарним земљама, провладини коментатори мобилисани су да прикажу нерегулане изборе као слободне и поштене.
Ситуација у САД пред изборе
Притисак на независне стручњаке у САД људе чини мање информисаним о предстојећим процесима и утицајима пред новембарске избора. Коалиција истраживача позната као Партнерство за интегритет избора (ЕИП), које је спровело анализе, а понекад обавештавало компаније друштвених медија о лажним информацијама у вези са изборима током кампање 2020, суочила се са јаким притисцима и истрагама.
Лажне оптужбе о раду ЕИП, као и то да подстиче владину цензуру, изазвале су талас правних процеса, судских позива највиших републиканих представника у Одбору за правосуђе Представничког дома САД, као и узнемиравање на мрежи усмерено на учеснике ЕИП-а.
Компаније су такође смањиле приступ подацима о активностима на њиховим платформама, и тако смањиле могућност провера чињеница и као и простор за независне истраживаче да проуче ту област. У августу 2024, компанија Мета је затворила CrowdTangle, кључан за анализу садржаја у реалном времену за Фејсбук и Инстаграм, и заменила га са ограниченијом алтернативом.
У септембру 2023, Екс је забранио скоро све провере на свом сајту, и одсекао примарни извор података за истраживаче. Ограничавање приступа овим информацијама отежава техничке интервенције за јачање слободе интернета.
У извештају се закључује да здрава демократија 21. века не може функционисати без поузданог онлајн окружења, у којем преовлађује слободно изражавање и приступ разноврсним информацијама. Додаје се да је глобална слобода интернета опала 14. годину за редом. Заштита људских права на интернету смањена је у 27 од 72 земље обухвац́ене извештајем о Слободама на интернету у 2024. години.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.