Вести
14. 10. 2024.
ЦИНС-у прва награда за истраживачко новинарство Европске уније, БИРН-у друга и две треће
На овогодишњи конкурс Награде Европске уније за истраживачко новинарство пријављено је 36 радова (текстова, мултимедије и телевизијских прича). После прве селекције, у ужем избору је остало 20. Жири у ком су били новинарка РТВ и ауторка емисије Прави угао Љубица Гојгић, генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић Стевановић и уредник портала Цензоловка Перица Гуњић, у најужем избору оставио је седам.
На свечаној церемонији доделе награда у Европској кући, чији је домаћин била Тхомсон Медиа, Гојгић је испред жирија објаснила да је конкуренција била жестока, да је пријављено много одличних истраживања, те да су нијансе одлучивале о победницима.
Жири је новинарима ЦИНС-а Ивани Милосављевић, Теодори Ћурчић и Владимиру Костићу и њиховом истраживању ЦИНС у кол центру СНС-а: Агенција за хостесе, куповина гласова и милиони у кешу доделио 97 бодова од укупно 100 које је током селекције свако истраживање могло да добије.
У образложењу су чланови жирија написали како је ово истраживање „убедљив пример новинарства које је значајно утицало на перцепцију изборног процеса у Србији. Такозвано ундерцовер истраживање, вођено је пажљиво, уз поштовање етичких и професионалних стандарда.
Оно је пред собом имало бројне етичке дилеме и ризике, посебно у погледу безбедности новинара“. Истиче се и да су све те изазове новинари ЦИНС-а савладали на високом професионалном нивоу. Истраживање је на крају „пружило доказе без преседана о организованој изборној корупцији и куповини гласова током предизборне кампање“.
Подсећа се и да су сличне закључке о изборним манипулацијама донеле и невладине организације, опозиционе странке и страни посматрачи, али је ЦИНС био тај који је убедљиво и на јединствен начин „открио и доказао механизам куповине гласова на изборима“.
Жири је навео како је ово истраживање оставило значајан утицај на јавност, али да, „упркос томе што би у земљама владавине права ово истраживање имало озбиљне последице, укључујуц́и политичке промене и затворске казне, у Србији нису уследиле никакве значајне последице након ових откриц́а“.
„Овај рад је пример изванредних професионалних стандарда, који се могу изучавати и у школама новинарства. Ради се о истраживању које је нека врста мини-Вотергејта“, каже се у образложењу жирија.
|
ИЗУЗЕТНО НОВИНАРСТВО УПРКОС СВЕМУ Жири је одлуке заснивао на процени и иначе високих професионалних стандарда и објективности у истраживачком новинарству, етичности, комплексности, актуелности. Важни су били оригиналност и иновативност у представљању компликованих прича широј публици, као и посвећеност и храброст. У обзир су узете и опасности са којима су се аутори суочавали. Перица Гуњић је током доделе рекао да је одушевљен нашом истраживачком сценом, и подсетио да су у најужој селекцији били редакције и новинари „који су на све могуће начине спутавани у послу којим се баве – њима прете, њих су прогласили издајницима и страним агентима иако храбро раде на томе да ову земљу поправе, они раде под претњом мноштва тужби, хапшења и забране рада“. |
2.
Новинари БИРН-а Гордана Андрић и Александар Ђорђевић су за изузетно истраживање системске корупције Лажиране исплате, фиктивна предавања: Како су милиони евра за угрожене завршили у туђим џеповима освојили 94 поена.
Жири је у образложењу навео да су Андриц́ и Ђорђевиц́ „спровели импресивну истрагу државне корупције у Србији, анализирајуц́и 2.300 конкурса и 50.000 пројеката како би открили распрострањену мрежу незаконитих радњи“. Ради се о „мрежи фантомских организација која је лажирала извештаје и извлачила милионе из буџета на јавним конкурсима намењеним младима, породицама и женама“, како пише у истраживању БИРН-а.
Жири је подсетио да су новинари неколико година педантно прикупљали доказе, проучили хиљаде докумената и разоткрили невероватну раширеност корупције, па све то представили на изузетно професионалан начин, допунили одличним видеом и инфографикама, који су повећали видљивост приче у дигиталном окружењу.
„Ово истраживање је постало непроцењиво за разумевање механизама корупције у систему финансирања пројеката“, док је дугорочни фокус БИРН-а на финансирање пројеката из државног буџета створио и јавно доступну базу података за будуц́а истраживања системских злоупотреба.
3.
Анђела Миливојевић, сарадница БИРН-а, оставила је снажан утисак својим изузетним истраживањем Била сам немоћна: Исповести жена и девојака широм Србије о ужасним последицама осветничке порнографије, за које је добила 90 бодова.
Жири је оценио да се ова прича бави новом темом за наше друштво, осветничком порнографијом, коју новинарка представља јавности на снажан начин и показујући врхунске истраживачке вештине.
„Месецима је радила на овом изазовном и потенцијално опасном истраживању, разоткрила је мрачне реалности друштвених мрежа које имају циљ да понизе и униште животе девојака и жена“, каже се у образложењу жирија, који указује и на то да, упркос све вец́ој распрострањености овог проблема, правни систем у Србији тек треба да га ефикасно препозна или да на њега одговори.
„Миливојевиц́ је креативно користила друштвене мреже за истраживање, тако да је успела и да интервјуише бројне жртве које обично остају затворене и неповерљиве према новинарима.“
„Њена прича не само да је расветлила ово питање, вец́ је и ођекнула у јавности, покренула дискусије на друштвеним мрежама и медијским платформама. Анђела је истражила ову тему из више углова и изазвала значајну јавну дебату, доприносећи иницијативама које имају циљ измену Кривичног законика како би се решило ово изузетно важно питање“, неки су детаљи из образложења због чега је прича награђена.
Радмило Марковић из БИРН-а поделио је са Миливојевић трећу награду, освојивши исто 90 бодова за веома комплексно, оригинално и изузетно илустровано истраживање Београд – рај за дивљу градњу и сумњива озакоњења: БИРН нашао скоро пола милиона спорних квадрата.
„Ово истраживање се истиче по темељности и високим стандардима, ефикасно откривајуц́и образац злоупотребе прописа кроз бројне убедљиве примере“, каже се у образложењу жирија, који је оценио и да је уз помоћ видеа и графика, које на изузетан начин илуструју причу, оно представљено публици на креативан начин и да је тако, упркос комплексности, могло да стигне и до шире јавности.
4, 5…
Колико су нијансе одлучивале говори и чињеница да је серијал текстова Вука Цвијића о претњама и сменама инспектора који су открили плантажу марихуане на Јовањици имао само бод мање од трећепласираних, док је сјајно истраживање Бојане Јовановић, Милице Војиновић и Стевана Дојчиновића из КРИК-а Жандарм Вучковић наређивао криминалцима, уништио телефоне Салета Мутавог након његовог убиства (86,7) делио само један бод од потресног подкаст серијала Стефана Марковића и Јоване Томић из ЦИНС-а „Трагови“, сезона „Зао час“ .
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.