Вести
29. 03. 2013.
Нико не верује, али Студију Б прети гашење
Да ли је суштина да убијемо медије који су на некој врсти градског финансирања или је суштина да направимо боље информисање него што јесте? Постоји гомила различитих модалитета како нешто направити да буде што боље, каже Александар Тимофејев, директор и главни и одговорни уредник РТВ Студио Б.
Сви ми кажу: ма то је немогуће, причаш глупости, шалиш се са нама, нема шансе да се укине Студио Б. Нажалост, има шансе. Штавише у овом тренутку те шансе су огромне, каже Александар Тимофејев, директор и главни и одговорни уредник РТВ Студио Б, који се већ огласио у медијима изјавом да ће предлог новог закона о јавном информисању и медијима који предвиђа излазак државе из власништва медија и прелазак на такозвано пројектно финансирање, довести до укидања медијске куће којаје већ 43 године заштитни знак Београда.
Студио Б је делом на буџету града Београда и од тог буџета подмирује до 55 одсто својих трошкова сваког месеца. Остало, каже Тимофејев, с тешком муком зараде на тржишту пошто су им копкуренција телевизије са националном фреквенцијом које и убиру највећу добит од реклама. Нови закон довео би до приватизације ове куће која је, по Тимофејву, у овим условима немогућа.
У овом тренутку не видим ко би сад купио Студио Б и зашто би га купио, а та прича са поделом деоница запосленима можда ће моћи да функционише једног лепог дана када Србија буде финансијски на ногама, а не у „нок дауну", да не кажем нокаутирана - каже Тимофејев.
- Сада може само довести до гашења или потпуне маргинализације Студија Б као релевантног београдског медија који функционише 43 године. Студио Б има 240 људи, а њих 240 не може да живи од такозваног пројектног финансирања. То је решење за мање продукције, а за Студио Б то је убиство.
Мислите ли да за Студио Б, као јавни сервис престонице, треба наћи посебно решење?
Сигуран сам да би за Студио Б требало наћи решење с обзиром на то да је јавни сервис престонице, да покрива вишеструко већу територију, да је вишеструко већи од свих других градских телевизија и да има вишеструко већи број гледалаца и слушалаца. Налазимо се у врло незгодном положају јер смо много већи од прве следеће регионалне телевизије. Да не причам о Београду, где Студио Б нема конкуренцију, јер је једини који извештава о функционисању Београда 24 часа. Наша конкуренција и оно по чему се и меримо су само националне станице. Више смо гледани од бар три канала са националном фреквенцијом тамо где се видимо.
Ја једноставно не могу да замислим која би национална станица имала интерес да - у тренутку кад на једној имате пренос ултра тениса, на другој фудбала, на трећој ријалити шоу какав год он био, а на четвртој турску серију коју нико не би да пропусти - прекине свој програм ако се догоди да се излије мазут, као што се догодило недавно. Ко би прекинуо свој и прешао на ванредни програм у тренутку када му откуцава сваки секунд и кад је дебело платио да приказује то што приказује? А Студио Б то ради стално. Кад више не буде Студија Б онда ћемо да видимо ко ће нам јавити да ли треба да се бринемо ако се десило нешто непредвиђено у граду.
Јесте ли то предочили радној групи?
Све сам им ја предочио. Оно што је било до нас да урадимо, ми смо урадили. Појавио сам се на јавној расправи и врло експлицитно, јасно и гласно рекао шта ће се догодити. Ми смо њима званично послали све примедбе везане за оно што сам ја причао и оно што је причао наш синдикат. Послали смо заједнички наша питања радној групи. Ја причам са људима, институционално и ванинституционално, сва кодневно и покушавам да објасним шта се догађа и о чему је ту реч.
И шта ви предлажете у овој ситуацији?
Предлажем неколико ствари. Прво, пошто постоји закон о граду Београду који предвиђа да Београд може да буде оснивач медија, ја предлажем да се не избрише тај члан из закона, јер тврдим да у овом тренутку без озбиљне и редовне финансијске ињекције Студио Б не би могао да живи зато што готово све рекламе одлазе емитерима са националном фреквенцијом. Ми живимо од малих мрвица. Друга ствар тиче се независности медија. Помиње се да Европа тражи повлачење државе из медија како би се обезбедила њихова независност. Хајдемо грохотом да се насмејемо или да будемо мртви озбиљни око онога како приватни медији нису зависни од политике и политичара. Ја сам, чак, и то предложио на јавној расправи - да створимо неку институцију која ће проценити да ли је уређивачка политика независна од актуелне градске власти.
Мислите да је то могуће?
Не да мислим, ја вам говорим како то функционише у медијима у иностранству. Нема ту много мудрости, све је измишљено и постоје различите опције. Сигуран сам да тај неко не би имао озбиљнијих примедби на рад Студија Б кад је реч о уређивачкој политици. Студио Б одавно већ није телевизија која се бави политиком иако нам многи то спочитавају. Ја стојим иза тих речи. Студио Б грађанима покушава да живот учини лакшим и бољим из дана у дан. То стварно нема везе са политиком. И треће, ако већ мора да се примени ова одредба закона, а не мора, онда предлажем да то померимо на рок од пет година, а не да рок буде крај следеће године. За пет година ће овде вероватно бити боље. Од 2002. године постоји прича о приватизацији медија па је то нешто померано. Зашто мора сад? Шта ће се десити? Хоће ли се срушити небо на нас ако се то сад не уради?
И дакле, ви тврдите да решење постоји и да не мора да буде овако како је предвиђено овим предлогом закона?
Наравно да не мора. Занимљиво је да увек тако дођу неки људи који као знају о чему је реч, па кажу: „То је тако свуда". Е па није тако. Ја сам видео много телевизијских станица и у Европи, и у САД, и у Канади. Прошли пут кад се о томе причало био сам у Атини на скупу градских радио станица из читаве Европе. Кад сам тамо испричао наш проблем, сви су били су зачуђени да је то ултимативно, да то мора. Ништа не мора. Постоји гомила различитих модалитета како нешто направити да буде што боље. Шта је суштина? Да ли је суштина да убијемо медије који су на некој врсти градског финансирања или је суштина да направимо боље информисање него што јесте? Суштина би морала да буде ово друго.
Ја сам први који се залаже за независност медија, читава моја каријера то показује. Ја сам данас један од троје првих живих чланова НУНСа од неколико хиљаду чланова колико нас има. Али уместо да размишљамо о томе како ће нешто да буде добро и како ће да функционише на најбољи могући начин, овде се стално размишља у стилу „да комшији цркне крава". Увек је тако у Србији.
Мислите ли да је некоме стало до тога да Студио Б умре?
Мислим да јесте. А плашим се и да је Студио Б колатерална штета онога што се догађа у унутрашњости. У сваком од тих већих градова јужно од Београда, јер Војводина је у некој својој причи, постоји по неколико телевизија које пледирају да буду на том пројектном финансирању. Студио Б нема конкуренцију у Београду и нашој телевизији ће конкуренцију да представљају националне телевизије са лошијом гледаношћу. Онда ће нека национална телевизија можда имати интерес да направи градски програм који ће трајати цело преподне. Али шта ћемо да радимо кг ц се у десет увече деси нешто? Ми смо јако инсистирали на томе да у програму буде што више живих укључења и не постоји ништа што би финансијски могло да нас стави у дилему да ли ћемо да прекинемо програм и да пређемо на ванредно извештавање. Нормално је у милионском граду имати телевизију која ће бити флексибилна и моћи да прелази са једне врсте програма на другу.
Другом речима, Београд је тешко замислити без Студија Б.
Био ја ту или не, била ова градска власт или нека друга, свакоме ће бити важно да ли је мост проходан или није, свакоме ће бити важно колико је данас загађење ваздуха, да ли је пожар у фабрици нешто што ће да нас потрује или не, да ли ће то изазвати еколошку катастрофу или не. Студио Б је знао и по целу ноћ да говори грађанима о томе. Ко ће то други да им каже?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.