Вести
28. 03. 2013.
Реквијем за медије
Медији у Србији ће ускоро добити још један закон који чак није ни лош, али као и сви претходни није гарант да ће контрола државе, политичара и тајкуна нестати.
Након управо окончане јавне расправе, предлог новог закона о информисању и медијима требало би да се нађе у скупштинској процедури половином априла. Рекло би се, на задовољство већине – од Владе као предлагача до медијских асоцијација, што се може тумачити или чињеницом да је претходни закон био толико лош (није једини кривац за суноврат ДС али је ЛДП коштао бар половине бирача) или тиме да су многи у овом тренутку ради да се удварају новој власти, па је добро све што она предложи.
У тренутку када је медијска сцена у Србији на врло ниским гранама, нови закон се не бави ни удворичком политиком медија према јавним и тајним финансијерима, ни бедним положајем новинара који доводи до продаје критичке свести, ни таблоидизацијом, ни генералним онеписмењавањем људи кроз „модерне” концепте, већ изласком државе из медија, као да је само та контрола једина препрека на путу ка слободном новинарству.
Како нови прописи кажу, све ће бити боље када не само држава већ и све фирме у којима постоји чак и мањински државни удео престану да буду сувласници медија, када се све приватизује и када за све отпочне иста „тржишна утакмица”. Наравно, са транспарентном власничком структуром да се не би више понављала ситуација у којој се не зна власник Новости или Политике, нити како је једног дана телевизија Авала (срећан добитник националне фреквенце) постала Пинк 2. А како ће то бити изведено још се не зна.
Ни овај, баш као ни сви претходни закони, није понудио план приватизације који ће спречити гашење многих медија, нити модел којим ће редакције заштитити од тога да постану власништво оних који имају новца – контроверзних бизнисмена или перача пара.
Хаос
Чак и када би закон био бољи и прецизнији намеће се питање да ли би могао да среди вишедеценијски хаос који ниједан закон није успео да ублажи.
Предлагачи новог тврде да овога пута ипак нису мислили на ту врсту контроле, већ на слободно тржиште, иста права за све и транспарентно власништво. А на примедбе да ликови платежно способни да плате то власништво често нису баш гарант независног новинарства, одговарају да то није тачно – па и сами новинари имају прилику да постану акционари или власници. Од којих пара, баш и немају идеју, нити им пример Пресса када је Мишковић повукао свој капитал и понудио радничко акционарство, ишта значи.
А и што би – пропао је Пресс, родиле се Наше новине и медијска сцена је наставила да живи. Недим Сејдиновић, председник ИО Независног удружења новинара Војводине, упозорава да је проблем медијске сцене у Србији вишеструк, да траје од почетка деведесетих и да га нису решили релативно добри закони из двехиљадите, јер нису били спровођени или су спровођени на погрешан начин. Али да нови закон има шансе уз извесне примедбе које би током јавне расправе могле да се отклоне: „Закон није гарант да ће доћи до ремонта медијске сцене, али јесте један од предуслова."
Предвиђено је да се њиме регулише медијско тржиште и да се избегне нелојална конкуренција, а то је могуће једино ако не остане мртво слово на папиру. Наравно да није довољан да нас заштити од политичара и тајкуна, али неки његови аспекти посебно регулишу и ту област. Оно што је битно јесте да се оствари транспарентност власништва и ми као медијска заједница инсистирамо на томе да се учини видљивим ко стоји иза одређених медијских пројеката и да се кроз притисак јавности спрече разне врсте манипулације медијима које политички и финансијски центри врше.“
Законодавци су имали у виду транспарентност власништва, али је на њихов предлог реаговала медијска заједница коју чине Медијска коалиција (АНЕМ, НУНС, УНС, НДНВ и Локал Прес) и Асоцијација медија. Током јавне расправе оценили су да је закон пренормиран и да обим података о оснивачу медија и повезаним лицима далеко превазилази основну идеју транспарентности власништва. Да ли ће и како бити пронађено средње решење по коме се када затреба власници неће јурити по офшор компанијама и на Кипру, а медији бити задовољни јер не преоткривају своје власнике, можда и није тако важно питање како нам се чини.
Тачно је да би власници морали да се знају јер је то сигуран пут да се види коме неки медиј „служи” (нажалост углавном служе), али је то апсолутно недовољан податак.
„Стиче се утисак да се није ишло до краја када је у питању транспарентност медијског власништва“, каже Драгана Жарковић, директорка БИРН-а Србија (Балканска истраживачка мрежа) и додаје: „Закон прописује да се зна ко је оснивач медија али не прописује да медиј објави колико је од кога добио новца, што оставља велики простор за злоупотребу.
Много је важније знати да ли је неки медиј добио од неког милион евра у донацији, помоћи или путем комерцијалних уговора, посебно ако их је добио од неког јавног предузећа или тајкуна, него да знамо ко је дао 500 евра оснивачког капитала. Ту постоји простор да се медијски закони дотерају, али акценат мора бити на томе да се обезбеди њихово спровођење, а ми немамо механизам ни за праћење ни за санкционисање“.
Помоћ
Нацрт закона садржи одредбу о обавези медија да објављују суме државне помоћи и прихода које добијају од јавних предузећа за оглашавање, што су обавезе Комисије за контролу државне помоћи и Државне ревизорске институције, али се НИН-ови саговорници слажу да где год постоје медији постоји и жеља да се њима управља и да Закон мало шта ту може – чим се изгласа нови, почињу да се траже механизми како да се изигра.
А који су механизми да се то спречи, објашњава Сејдиновић: „Битна је непрестана активност медијских удружења и новинара који ће кроз јавну дебату или промоцију медијске писмености, што је врло битно, допринети да се утицаји смање на најмању могућу меру. Није могуће спречити да неки тајкун да рекламу неком медију, али је могуће да кроз јавну дебату укажемо на то ко је он и коме и зашто даје рекламу и какав медијски интерес на тај начин остварује. Највећи сарадник медијских слобода и новинарства је јавност.
Она препознаје медије који су под државном контролом – у њима се новинари стално отпуштају јер су роба за једнократну употребу“ Али јавност ће тешко моћи да помогне локалним медијима којима прети гашање јер нико од предлагача Закона није успео да објасни ко ће и под којим условима ући у те медије када држава изађе. И да ли ће штитити интерес јавности или ће се све завршити као и у претходној тури приватизације, када је 90 одсто локалних и регионалних медија нестало.
„Прете нам катанцем“ упозорио је директор Студија Б Александар Тимофејев и обелоданио рачуницу: 45 до 55 одсто средстава стиже од Града, а остатак све теже успевају да зараде. И главна уредница панчевачке телевизије Невена Симендић тврди исто: на тржишту нема новца за рекламе што значи да би купац могао да буде само неко ко жели да опере паре.
„Овај закон ће донети бољитак, али не верујем да ће икада доћи време када ће власт желети да се одрекне контроле над медијима. Решење је да читаоци то препознају јер је у региону дошло до колапса великог броја медија који су препознати као удворички“, каже Драгана Жарковић.
Дакле, остаје нам да чекамо време када корисници медија неће бити у том броју заљубљеници у сваку власт, под условом да када се то догоди опстане довољан број оних које ће информације интересовати. Јер са новим начином самофинансирања од реклама или тиража реално је очекивати да ће јефтини садржаји, који се лакше продају, масама у потпуности загосподарити.
Конкурсно финансирање
Нови закон предлаже да медији убудуће од државе не добијају новац сем за одређене пројекте. Предвиђене су комисије, расподела средстава и пројектно финансирање, што је наишло на одобрење стручне јавности. Али чак и у томе се крије замка на коју упозорава Драгана Жарковић: “БИРН је радио истраживање о томе како локалне самоуправе финансирају одређене медије и тамо где су расписивани ти фамозни конкурси били је јако много злоупотреба и самих конкурса и начина на који се спроводе, критеријума који се успостављају и уопште шта се на њима тражи. Само прописивање тога да постоји конкурс није довољно да се обезбедимо од злоупотреба.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.