Вести
16. 07. 2024.
Да ли је новинарима потребна акредитација за извештавање са суђења?
Према Уставу Републике Србије и Закону о уређењу судова, расправљање пред судом је јавно, али постоје случајеви када јавност може да се искључи у делу или током читавог поступка који се води. Новинарска акредитација није потребна уколико новинар само извештава са суђења, али је дозвола неопходна за снимање и фотографисање, а „судија је господар суднице“ и одређује како ће се јавност понашати унутар ње, пише НУНС.
Када је новинар Независног удружења новинара Србије недавно отишао у Први основни суд у Београду да испрати суђење које је отворено за јавност, био је изненађен необичном одлуком суткиње. Наиме, она му је дозволила да присуствује расправи, али не и да извештава, јер се није раније акредитовао. Будући да се наш новинар први пут нашао у таквој ситуацији, одлучили смо да проверимо шта пише у регулативи, а питали смо и три суда у Београду каква је њихова пракса.
На сајту Апелационог суда у Београду пише да су суђења јавна, „те акредитација није потребна уколико се само присуствује јавним седницама, главним претресима или расправама“. Исто пише у информатору о раду Првог основног суда у Београду, као и на сајту Вишег суда у Београду.
Како из наведене формулације није сасвим јасно да ли новинар сме да извештава без претходног акредитовања, проверили смо каква је пракса у вези са тим.
„Сагласно члану 59 Судског пословника, акредитовање је неопходно само када се тражи фотографисање, аудио и видео снимање у згради суда, док за само извештавање таква акредитација није потребна уколико је суђење јавно. При томе напомињем да судским поступком управља веће које има на располагању могућност да на записнику констатује сва присутна лица уколико сматра да је то неопходно ради правилног управљања поступком“, гласио је одговор координаторке за медије Апелационог суда у Београду Мирјане Пиљић.
Да акредитација није потребна уколико новинар само извештава са суђења, потврдила је и координаторка за медије у Вишем суду у Београду Милица Величковић.
„Сваки грађанин може да прати суђење које је јавно. Судија неће да дискриминише неког зато што је новинар. Једини део где се управа меша је уношење опреме у зграду“, каже Милица Величковић за НУНС.
Ипак, унутар суднице одлука је, како каже, на самом судији.
„Судија је господар суднице. Он говори како ће се јавност понашати током суђења. Код нас, у Вишем суду, могу да гарантујем да сви смеју да хватају белешке, с тим што на улазу у судницу узимамо телефоне; и сведоцима и породици окривљеног, јер није дозвољено да се снима“, додала је Величковић.
Она је напоменула да у Специјалном суду постоји медија центар одакле новинари могу да шаљу извештаје директно у своје редакције.
Портпаролка Првог основног суда суткиња Бојана Јокић у одговору за НУНС, такође је навела да суђењима у овом суду могу да присуствују сви пунолетни грађани уколико јавност није искључена.
“У том смислу новинар може да присуствује суђењу и да сачини извештај о току суђења и исти објави у медијима”, стоји у одгвору суткиње Бојане Јокић.
За аудио и видео снимање и фотографисање је потребна дозвола
„Фотографисање, аудио и видео снимање на рочиштима у циљу јавног приказивања снимка обавља се по одобрењу председника, уз претходно прибављену сагласност председника већа, судије и писаног пристанка странака и учесника снимљене радње“, пише у Судском пословнику.
Суткиња Бојана Јокић појаснила је како то функционише у пракси.
“Приликом давања одобрења за фотографисање и снимање води се рачуна о интересовању јавности, интересу поступка, приватности и безбедности учесника у поступку. Након прибављеног одобрења, фотографисање и снимање обавља се под надзором судије, на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници. У свим другим случајевима, странкама и другим учесницима у поступку није дозвољено фотографисање, аудио и видео снимање”, навела је она.
На сајту сваког суда може се пронаћи образац који треба попунити за добијање акредитације, као и информација коме га треба доставити, уз напомену да заинтересовани то учине најкасније дан пре одржавања рочишта.
Када се јавност искључује?
Закон о парничном поступку каже да је главна расправа јавна, али јавност може да се искључи „ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку. Суд може да искључи јавност и ако мерама за одржавање реда прописаним у закону не може да се обезбеди несметано одржавање расправе“.
У Закону о кривичном поступку пише да се припремно рочиште одржава пред председником већа, без присуства јавности, али да је главни претрес јаван.
Као и у парничном поступку, јавност се може искључити за цео главни претрес или за један његов део, ако је то потребно ради заштите: интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника и приватности учесника у поступку.
Одлука о искључењу јавности мора бити образложена и јавно објављена, пише у поменутим законима.
Што се тиче конкретне ситуације у којој се нашао новинар НУНС-а, нисмо добили појашњење до објављивања овог текста.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.