Вести
17. 06. 2024.
Негативни утицај медија по децу: Колико је опасно откривање идентитета мајке која је напала наставницу?
За мање од недељу дана, у Србији је забележено три напада на просветне раднике. Један од њих је случај из основне школе „Јован Дучић“ на Новом Београду, у којој је мајка ученика петог разреда претукла наставницу биологије, незадовољна због оцене. Поједини медији су убрзо након тога „открили“ идентитет окривљене. Ипак, како објашњавају саговорнице Данаса, тиме само штете детету окривљене.
Угроженост, увреде и претње упућене наставницима и професорима које доживљавају на својим радним местима се не смањују, што само потврђују недавни случајеви насиља над просветним радницима.
Одређени медији су „открили“ ко је мајка која је претукла професорку биологије, објавили њено име, презиме, годиште, чиме се бавила, чак и ко јој је отац. Изоставили су само њену незамагљену слику.
Кодекс новинара Србије прекршен по више основа
Уредница агенције Фонет и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза наводи да откривање идентитета мајке директно утиче на дете, јер се тако открива и идентитет детета, проблем је што је овдашња јавност некритична према овој ситуацији.
„Имам утисак да једноставно желе да правда буде задовољена, а заборављају интерес детета, и то је некако опроштено медијима који су објавили идентитет мајке. Мислим да је заправо мото који их води, пошто институције не постоје, нека се макар зна ко је то учинио, а о детету се не размишља, механизам је напросто јасан“, каже Скрозза.
Објашњава да ако је неко открио ваш идентитет, открива и идентитет детета, без обзира да ли оно носи очево, мајчино или неко треће презиме, дакле, тако се открива идентитет малолетника, што је забрањено не само Кодексом новинара Србије већ и законима који се односе на медије.
„Чак и ако је мајка сама открила свој идентитет она аболира медије. Није јавна личност тог профила да би јој приватност у тој мери била откривена. Овде постоји доста фактора, али сви они воде до закључка да ако ћемо да се придржавамо закона и Кодекса онда је грешка објавити идентитет мајке. Са друге стране, ако ћемо то селективно радити, онда нам није потребан ни Кодекс ни закони, онда нека завлада улична правда, па дај да објављујемо свачије идентитете“, истиче Скрозза.
На свом приватном Фацебоок профилу је поставила објаву са овим ставом, да је откривање идентитета повреда Кодекса, као и да ће нанети штету детету. Због тога су многи људи били врло критични према њеном ставу, чиме је она увидела да су многи при томе да Кодекс треба селективно примењивати, у неким случајевима да, а у неким не.
„На жалост и на срећу, Кодекс и закони постоје да би се примењивали у свим ситуацијама подједнако“, указује Скрозза.
Кодекс је прекршен по више основа, напомиње, повређена је претпоставка невиности, кршење права на приватност, обавезе скривања идентитета детета и други.
„Морате да будете селективни према ономе што чујете. Грешка неких других људи и институција не аболира оно што ћете ви да објавите у свом медију. Више тачака Кодекса је прекршено, али, пре свега, право на приватност и обавеза скривања идентитета детета, било директно, било индиректно. Разумем људе који сада желе задовољење правде, па ако не може правда, ајде онда у медијима да се објави идентитет, али какве ми вајде имамо да се обави име и презиме. Онда ми кажу треба да се стави на стуб срама, па то се неће десити, то су име већ сви заборавили, треба опет да окрену таблоиде и да погледају поново. То ће трајно да утиче само на дете и ни на кога другог“, наводи Скрозза.
Чак и да окривљена није мајка малолетног детета, њен идентитет не сме да се објављује све док се не донесе правоснажна пресуда. Скрозза закључује да је највећи проблем што ће то дете морати да се врати у ту школу, где ће већ знати ко је његова мајка и шта је учинила, јер је школа мала заједница, али да не мора читав град, на крају и читава држава, да зна за његов идентитет.
„Нико не размишља о детету, да ли је кући добило батине“
Гордана Племић, председница Удружења родитеља, објашњава да се стално понавља питање како и да ли кроз сензационалистичке наслове штитимо децу, и како заправо тиме уопште не мислимо на њихов положај.
„У овим случајевима имамо ужасно насиље, а ни у једном тренутку нисмо размишљали о тој деци, како се то на њих осликава и какав ће након тога бити њихов живот у таквој заједници. Стално причамо да је у оваквим ситуацијама најбитније да мислимо на децу, али се то нажалост не дешава. Таква врста извештавања је заправо само додатно насиље које се врши над децом, не размишљајући о њиховом животу и статусу“, објашњава Племић.
Чини јој се да једино медији могу да реше неки проблем, а не институције које се тиме баве, те да није видела ни у једном тексту или објави да ико понудио било какво решење или спремност да заједно радимо на томе.
„Додатно се прави зид између родитеља и просветних радника. То су све неки појединачни случајеви, којих има доста, али некако имамо и случајеве јако лепе сарадње и мислим да је то нешто на чему треба да потенцирамо, да би на крају крајева допринели да мењамо ту ситуацију. Јако је важно да нико ни у једном тренутку није размишљао кроз шта су та деца прошла. То дете са мањом оценом да ли је кући добило унапред батине, па их је добила и наставница и још неко, просто не знамо ситуације а додајемо развлачењем шта је ко где чуо, додатно вршимо један вид насиља према деци“, закључује Племић.
Главна одговорност на мајци
Психолошкиња Ана Мирковић наводи да начин на који ће чин откривања утицати на дете зависи од више фактора, те да свако од нас има другачији праг толеранције на стрес, бол и патњу.
„Углавном су деца реплике својих родитеља, питање је само колико. Родитељи имају одговорност да се понашају тако да својој деци не приређују такву врсту стреса. Све то је много комплексно, много фактора одлучује, зависи колико је дете свесно ситуације, како се осећало у породици и пре инцидента, на који ће начин поруке доћи до њега. У принципу, данашња деца и не прате толико традиционалне медије, тако да зависи и од тога како ће се овај случај рефлектовати на друштвеним мрежама“, објашњава Мирковић.
Независно од тога, она каже да је ово свакако извор огромне количине стреса и фрустрације за дете, што мајку чини још одговорнијом.
„Свако ко живи у том јавном простору, што је заправо данас живот сваког од нас, јер са друштвеним мрежама живимо у јавном простору, због много баналнијих ствари уме да буде изложен суду јавности, врло агресивним и нетрпељивим порукама. Наравно је да је то врло неугодна ситуација, надам се да то дете није толико изложено јавности и да ће у том смислу неко да га заштити, али остаје неки траг о томе што се догодило, односно о агресивном чину мајке, интернет то заувек памти, и када дете буде одрастало моћи ће сваки пут да анализира ту вест, и то јесте извесна доза фрустрације и могуће трауме“, закључује Мирковић.
Подсећамо, инцидент у Основној школи „Јован Дучић“ се догодио у четвртак, када је мајка незадовољна оценом свог детета пребила професорку биологије. Претучена жена је превезена у болницу, настава је обустављена, а деца су пуштена кућама.
У петак су родитељи, ученици и запослени ове школе одржали протест овим поводом.
Током протекле недеље забележено је још два случаја насиља над наставницима и професорима. Ученик шестог разреда физички је насрнуо на наставницу музичког, родитељи су физички напали учитељицу након што се вратила са децом са рекреативне наставе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.