Вести
23. 05. 2024.
Јавни новац против јавног интереса
Јавни конкурси за суфинансирање садржаја у јавном интересу су најиздашнија шема државног финансирања, али уједно и једна од најконтроверзнијих тема медијског система.
Јавни конкурси се примењују пуних десет година. Овај механизам установљен је медијским законима из 2014. године, као вид државне помоћи у тренутку када се држава повукла из директног власништва над медијима.
Иницијално је замишљено да конкурси буду инструмент којим се подржава плурализам садржаја и одрживост медија. У системском смислу требало је да буду коректив тржишта и да јавним новцем награде квалитетну продукцију коју тржиште понекад не вреднује као на пример, информативни документарни или програме на мањинским језицима.
Јавни конкурси посебно су важни за одрживост локалних медија. Они раде у најтежим финансијским условима, на малом и ограниченом тржишту, на којем нема довољно новца од реклама. Расподела новца од оглашавања је таква да национални медији, нарочито ТВ и онлајн, повуку чак 80-90% рекламног прихода. Како само тржиште није довољно, држава и даље остаје важан чинилац укупне финансијске одрживости медија.
Подаци БИРН-а показују да држава, на свим нивоима власти, од локалног до републичког, издваја око 1,6 до 1,8 милијарди динара (око 15 милиона евра) годишње кроз јавне конкурсе. За протеклих 5 година, то је више од 8 милијарди динара јавног новца. Ова сума је вишеструко мања од новца који медији приходују кроз тржиште оглашавања, које је око 200 милиона евра. С друге стране, то је убедљиво највећи износ којим држава јавно подржава рад медија па је његова транспарента и недискриминативна подела од изузтеног значаја за опстанак медија.
У расподели новца кроз конкурсе уочене су различите негативне праксе, које се крећу од непоштовања конкурсних правила до корупције и крупних злоупотреба.
Најизраженији проблем тиче се претварања конкурса у инструмент подршке медијима који су по својим власничким везама или уређивачким политикама блиски власти. На пример, највећи добитници су ТВ станице, поготово регионалне, које и овако добијени новац користе за производњу садржаја који је махом пропагандни, односно промовише владајућу странку док дискредитује опозиционе политичаре и маргинализује критичку јавност. На врху листе добитника је Регионална ТВ Нови Пазар, која је по овом основу добила више од 235 милиона динара, а следе је Новосадска ТВ са преко 171 милион динара, Нишка телевизија Белле Амие са преко 128 милиона и сл.
Тако уместо унапређења квалитета јавног информисања и веће доступности, на пример, едукативног садржаја или садржаја за младе, извештавања о корупцији или владавини права, конкурси постају механизам за подршка редовном раду „пријатељских“ медија. Медији који су критички настројени према актуелној власти, по правилу, немају приступ овом новцу.
Други велики парадокс јавних конкурса је и редовно финансирање таблоида. Како показује истраживање Раскрикавања, шест водећих таблоида објавило је преко хиљаду манипулативних вести само на насловним странама, а истовремено су добитници преко милион евра јавног новца. Квалитет њихових пројеката углавном је као онај таблоида Ало! који је добио преко 160 милиона динара у 15 локалних самоуправа и то за идентични пројекат “Нови Сад град будућности”, “Кикинда град будућности”, “Врњачка бања општина будућности” и сл.
У току 2023. године измењен је Закон о јавном информисању и медијима, кровни пропис који уређује процедуру конкурса, и од ког је медијска заједница очекивала да ће институционално одговорити на ове проблеме.
Новине, између осталог, укључују проширивање појма јавног интереса, са више детаља уређена је процедура именовања и рад комисије, утврђена је обавезна анализа потреба локалне заједнице и на основу ње одређивање тема које ће бити финансиране конкурсом, као и провера спроведених пројеката. Нови закон такође прописује да медији који крше професионалне стандарде, према анализи и потврдама Савета за штампу, неће моћи да буду финансирани на овај начин.
Пуни ефекти примене новог закона се тек очекују, али на потенцијалне проблеме указују резултати првих завршених конкурса. Види се драстично смањење буџета за информисање у појединим локалним самоуправама (неке су умањиле износе десетоструко), а шест медија из Новог Пазара вратило је новац са завршеног конкурса јер Регионална РТВ из овог града остаје најиздашније финансирана медијска кућа без обзира на нова правила.
Резултате примене јавних конкурса треба читати у ширем друштвеном оквиру. Они су део механизма „заробљавања“ медија које води даљем паду медијских слобода, таблоидизацији јавног говора и паду квалитета информисања, као и општем паду поверења грађана у медије. Србија је забележила пад од 7 места у односу на прошлогодишње на Индексу слободе медија Репортера без граница на коме бележи пад и свих претходних 10 година.
Иницијална намера трансформације јавних конкурса у механизам кроз који држава пружа финансијску подршку медијској индустрији и подизању квалитета информисања, претворила се у своју супротност.
Уместо промоције медијске разноликости и професионализма, новац се често додељује политички блиским или медијима који ту подршку не заслужују. Пошто новац не стиже до професионалних и критичких медија који раде у јавном интересу, јавност остаје ускраћена за квалитетан медијски садржај.
Таблоидни и прорежимски медији нису само највећи добитници јавних конкурса, они су истовремено и најчешћи добитници јавних набавки, уговора за оглашавање јавних предузећа као и других финансијских инструмената државне помоћи. Кроз њихово пословање видљив је процес стварања мреже контролисаних медија, од националних до локалних, од јавних сервиса до великих комерцијалних медија, зависних од нетранспарентне и неконтролисане потрошње јавног новца.
Расподела јавног новца и контрола државних ресурса су најефикаснији механизми даљег медијског „заробљавања“ и средство утицаја којим се аутократски режим служи како би контролисао уређивачке политике, јавни дискурс и приступ информацијама од јавног значаја. Држава која више није власник и даље је значајан финансијер па је регулисање државне помоћи, односно расподеле јавног новца, предуслов фер услова на медијском тржишту. Тек на уређеном медијском тржишту медији могу развијати успешне послове моделе опстанка.
Тања Максић,
Истраживачица у Балканској истраживачкој мрежи Србије
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.