Вести
17. 05. 2024.
Обележено 30 година агенције Бета: Уручене награде 'Драган Јањић' и 'Бетина фотографија године'
На свечаности поводом 30 година рада Новинске агенције Бета, вечерас су у Београду уручене награде из области медијске писмености "Драган Јањић" и ауторима на 21. конкурсу "Бетина фотографија године" за најбоље медијске фотографије на територији Југоисточне Европе.
Агенције Бета и Независно удружење новинара Србија (НУНС) од 2022. додељују награде из области медијске писмености "Драган Јањић" у знак сећања на новинара Драгана Јањића (1955 - 2020), једног од оснивача Бете и НУНС-а.
На церемонији је приређена и фото-изложбе радова с конкурса за "Бетину фотографију године" за 2024. која обухвата 44 дела док је директор Бета Радомир Диклић казао да је та агенција, пре нешто више од 30 година - 4.маја 1994. емитовала прву вест.
Казао је да се осам београдских новинара окупило две године раније и решило да направи независну новинску агенцију.
"Шесторо нас је било на овај или онај начин истерано, или како се каже, стављено на лед у државној агенцији Тањуг, јер нисмо пристајали на ратно-хушкачку пропаганду коју је та агенција имала као уређивачку политику", казао је Диклић.
"Двојица су били угледни београдски и југословенски новинари - Александар Саша Недељковић, спољнополтички новинар Политике и Стева Никшић, новинар и главни уредник НИН-а.
"Њих двојица као и наше колеге Ђорђе Зоркић и Драган Јањић на жалост нису данас са нама", казао је Диклић.
Потом су, колеге , пријатељи Бете и представници дипломатског кора, минутом ћутања одали пошту њима и другим колегама и колегиницама - Дади Вујасиновић, Славку Ћурувији, који, како је Диклић казао, због професионалног рада нажалост нису данас с нама.
Диклић је казао да је Бета првог дана кренула са само неколико вести, па са неколико десетина, да би, како је навео, "убрзо правила веома обиман сервис од - понекад и више од 300 вести дневно".
"Расли смо и развијали се али смо увек имали на уму да је наш највећи капитал веродостојност и кредибилитет који имамо код колега који добијају Бетин сервис у својим редакцијама", казао је он.
Да би Бета то постигла, како је навео, дизала је младе, стручне и високопрофесионалне младе новинаре који су знали, а знају и данас, свој посао, али и шта је новинарска етика и морал.
Казао је да је то данас на медијском небу Србије права реткост на коју је Бета посебно поносна: "И то је још увек наш највећи капитал".
"Када ово кажем не тврдим да нам не би добро дошао и онај други капитал јер морамо да пратимо оштру и не увек фер борбу на тржишту као и будне промене која је донела на медијску сцену дигииталиизација", казао је Диклић. Главни и одговорни уредник агенције Бета Војкан Костић је рекао да су на 21. конкурсу за Бетину фотографију године учествовало 63 фотографа из седам земаља са 263 фотографије, од којих су изабране 44 за изложбу.
Прва награда припала је фоторепортеру из Србије Сави Радовановићу за фотографију "Трагедија", другу је добио фоторепортер из Босне и Херцеговине Армин Дургут за фотографију "Сребреница 2", а трећу фоторепортер из Северне Македоније Ђорђи Лицовски за фотографију "Конфликт".
Жири је радио у саставу Емил Ваш, Петар Кујунџић и Марко Рисовић, а новчане награде - 1000 евра за прву, 750 евра за другу и 500 евра за трећу је обезбедила амбасада Швајцарке.
Награде је, на церемонији у биоскопу "Балкан" уручила привремена отправница послова амабасаде Швајцарске Саскиа Салзманн (Салцман) која им је честитала на признањима а новинској агенцији Бета годишњицу.
Награда публике припала је Александру Чавићу из Бањалуке за фотографију "Кочићев збор", а уручио ју је главни и одгворни уредник агенције Бета.
Према Костићевим речима, ове године фотографије на друштвеним мрежама видело више од 230.000 људи, у гласању је учествовало њих око 9.000, а највише гласова - 1.767 добила је фотографија "Кочићев збор".
Жири је на 21. конкурсу Бетина фотографија године изабирао и најбољу фотографију из области живота и инклузије особа са посебним потребама - награду "Дамјан Диклић" чији лауреат је фоторепортер агенције Бета Милан Обрадовић за фотографију "Тетоважа".
Награду лауретау је уручила Ана Диклић, кој је казала да је њен брат волео живот и људе, да је био глумац и да је волео фотографију.
Овогодишњи добитници награде за медијску писменост "Драган Јањић" у категорији професионалаца су Јелена Јововић и Стефан Јањић, док су Теодора Ћулибрк и Божидар Миловац победници у категорији студената, а признања им је уручић председник НУНС-а Жељко Бодрожић.
Он је честитао Бети годишњу те подсетио да је Јањић био једна од оснивача агенције Бета али и НУНС-а.
Рад "Основе несторологије: "Анализа наратива у књизи 'Између два света'", аутора Јововић и Јањића посвећен је најпопуларнијем делу доктора Бранимира Несторовића.
Анализом начина на који Несторовић презентује и тумачи важне податке о медицини и јавном здрављу, рад указује на тачне и доказима поткрепљене наводе, али и на бројне спорне тврдње, аутоплагијате, теорије завере, лоше преводе и неутемељене изворе на којима се заснивају наводи у овој књизи.
Жири сматра да у времену када популарна наука доживљава процват, а савремени медији отварају простор разним самозваним експертима и аналитичарима, рад Јововић и Јањића представља пример како медијска писменост може послужити и као водич за преживљавање у свету псеудонауке и теорија завера.
Јововић је, након уручења награде рекла је да су она и Јањић много времена потрошили на анализу књиге Несторовића, на основу које су написали текст, али да су, како је истакла, поносни што је тај труд неко препознао.
Рад Ћулибрк и Миловца "Димензија медијске манипулације - стварност и илузија" настао је током прогона и претњи новинарима и новинаркама широм Војводине, међу којима се начином, трајањем, интензитетом и врстом издвојио напад на Динка Грухоњића, професора Филозофског факултета на одсеку за медијске студије.
Рад, по оцени жирија, указује на прилагођавање вести друштвеном контексту и политичкој ситуацији и у којој мери је друштво подложно медијским манипулацијама.
Према мишљењу жирија аутори су медијску писменост повезали и са важним проблемом са којим се истраживачко (или савремено) новинарство данас суочава - безбедношћу новинара.
Ћулибрк и Миловац су казали да их је "неправда жуљала" и да су зато написали текст о медијским манипулацијама до је Миловац казао да су чланак написали брзо и захвалио се менторима на помоћи.
Пријаве је разматрао жири у саставу др Маријана Матовић (експерткиња за медијску писменост), др Саша Мирковић (Факултет за медије и комуникације) и Злата Куреш (извршна директорка агенције Бета).
Јањићеву новинарску каријеру обележила је и непрекидна борба за професионализацију новинарства и инсистирање на етичким стандардима и унапређењу медијске сцене. Колеге га памте као принципијелну особу, посвећену објективном новинарству, које је шватао као четврти стуб демократије.
Раније данас, агенција Бета је у склопу обележавања годишњице, у београдском Медија центру организовала Међународну конференције о изазовима информативних медија у дигиталном времену под називом "Меркур у дигиталном свету".
Агенцију Бета основала је група независних београдских новинара Љубица Марковић, Јулија Богоева, Радомир Диклић и Душан Рељић. Оснивачи су били и Александар Ненадовић, Стеван Никшић, Ђорђе Зоркић и Драган Јањић који су у међувремену преминули.
Бета је почела као регионални информативни сервис вести из Србије, тадашње Савезне Републике Југославије, региона и више светских центара.
Новинска агенција Бета данас емитује модерне, мултимедијалне информативне садржаје поштујући законе, кодексе новинара, професионалне и етичке стандарде.
Бета је 2003. покренула Радио "Сто плус" у Новом Пазару, који емитује програм у региону Санџака.
Агенција посебну пажњу посвећује темама из области екологије и развила је сајт "Зелена Србија", а редовно прати и европске интеграционе политике којима се бави "Дневни европски сервис".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.