Вести

14. 05. 2024.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Десет медијских споразума за „заједничку будућност” са Кином, земљом цензуре и прогона новинара

Највише споразума о разумевању током посете кинеског председника Сија Ђинпинга Београду потписано је у медијској сфери, али потписници одбијају да их ставе на увид јавности. Извештаји највећих српских медија и јавног сервиса о посети подсећали на социјалистичку пропаганду, без иједне критичке речи о земљи познатој као највећи затвор за новинаре и у којој је цензура Комунистичке партије потпуна

„Сломићемо Америку и то без испаљеног метка”, убеђено је поручио кинески војни стратег Ванг Сијангсуј са Амазоновог канала „Прајм видео”, у програму под називом „Империје у рату”, у јануару 2019.

„Нова претња више није директна конфронтација земаља. Данас то више није борба оружја против оружја, авиона против авиона и тенка против тенка. Конфронтација поприма мноштво различитих облика у различитим областима, на пример у домену финансија, или медија“, рекао је Ванг и додао да су циљеви нове врсте конфликта „једнаки као и у случају војног сукоба“.

„Желимо да присилимо непријатеља да прихвати одређене услове. Иако је то и даље рат, он превазилази војне оквире, ми то називамо ’неограниченим ратом‘“, рекао је кинески стратег Ванг Сијангсуј.

Усред тог рата нашли су се, а да их нико није ни питао, након посете кинеског председника Сија Ђинпинга, и мали српски медији, већ добрано препарирани пропагандом као стилом „информисања”, али последично и комплетан медијски свет у Србији, већ значајно обележен прогоном критичких новинара.

У погледу пропаганде и прогона новинара, Кина је заиста поглед у будућност за Србију.

И ма колико било гротескно или чак смешно размишљати о судбини јавног информисања у Србији у контексту геостратешког рата глобалних дивова, логично је да се забринемо или бар запитамо шта нам доносе медијски споразуми потписани са кинеским партнерима. А медијских споразума је чак 10, пропорционално највише у односу на све друге финансијско-инфраструктурне области у којима су са Кинезима потписани некакви споразуми, меморандуми и слична документа о заједничким намерама.

Србија се, у медијском смислу, већ годинама приближава Кини, а удаљава од демократских земаља у којима се новинарима не пале куће кад се режимлијама не свиђа како и шта пишу и не проглашавају се за шпијуне, стране плаћенике и државне непријатеље ако открију корупцију у власти и осуде примитивизам и нацизам у понашању посланика.

Јер, према Светском индексу слободе медија, који сваке године објављују Репортери без граница – Кина је на 172. месту, а Србија је ове године пала на 98. место од 180 земаља, прешавши из категорије држава у којима је стање у области медија проблематично међу земље у којима је слобода медија у тешкој ситуацији.

Какво ли ће стање у медијима бити после „скока у кинеску будућност”?

Десет споразума за „заједничку будућност” са Кином

Председници Србије и Кине потписали су „Изјаву о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери”, документ који Србију уводи у потпуно другачији свет и савез и којим се обавезује, како пише, „да заједно са кинеском страном реализује Глобалну развојну иницијативу, Глобалну безбедносну иницијативу и Глобалну цивилизацијску иницијативу”.

Испод тог глобалног, кровног, документа, потписано је чак 10 појединачних споразума који најдиректније или посредно утичу на медије, а који су са главним кинеским цензорима (нема разлога да их другачије назовемо) потписали шефица за медије председника Србије, два нова министра из области културе и информисања и три директора, односно уредника медијских кућа.

Саветница за медије председника Републике Србије Сузана Васиљевић и заменик шефа Одељења за публицитет ЦККП Кине и директор Кинеске медијске групе Шен Хаисијунг потписали су Меморандум о разумевању између Службе за сарадњу са медијима председника Републике Србије и Кинеске медијске групе.

Директор Радио-телевизије Србије Драган Бујошевић и заменик шефа Одељења за публицитет ЦККП Кине и директор Кинеске медијске групе Шен Хаисијунг разменили су Споразум о продубљивању сарадње између Јавне медијске установе Радио-телевизије Србије и Кинеске медијске групе.

Генерална директорка Новинске агенције Танјуг Мања Грчић и директор Агенције Синхуа Фу Хуа потписали су Споразум о размени вести и сарадњи између Новинске агенције Танјуг и Новинске агенције Синхуа.

Главни и одговорни уредник листа Политика Марко Албуновић и заменик шефа Одељења за публицитет ЦККП Кине и директор Кинеске медијске групе Шен Хаисијунг потписали су Меморандум о разумевању између Политика новине и магазини и Кинеске медијске групе.

Министар културе Никола Селаковић и заменик шефа Одељења за публицитет ЦККП Кине и директор Кинеске медијске групе Шен Хаисијунг разменили су Писмо о намерама између Министарства културе Србије и Кинеске медијске групе, потписали Програм сарадње у области културе за период од 2025. до 2028. и Заједничко саопштење о званичном оснивању Кинеског културног центра у Београду.

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић потписао је Меморандум о јачању сарадње у вези дигиталне економије, Меморандум о разумевању о сарадњи у вези информационих и комуникационих технологија и Споразум о радио-телевизијској и онлајн аудио-визуелној сарадњи.

Бујошевић: Кад би сарађивали као кинеска медијска група и РТС, свет би био много боље место

О каквој је сарадњи реч кад је у питању Јавни сервис Србије, могло се само делимично наслутити на порталу РТС-а, из пропагандно-протоколарног извештаја о свечаности „Што планине и реке раздвајају, пријатељства спајају“, у хотелу „Метропол“:

Сарадња између Кинеске медијске групе, вероватно највеће медијске организације у свету, и Радио-телевизије Србије биће настављена и у наредним годинама. Најављено је премијерно приказивање неколико документарних филмова и серија, као и снимање нових у заједничкој копродукцији. Генерални директор РТС-а предложио је снимање документарних филмова о помоћи Кине нашој земљи током пандемије и НАТО бомбардовању кинеске амбасаде.

„Зато мислим да тај догађај заслужује нашу пажњу због тога што смо очигледно после тога почели свет да посматрамо сасвим другачијим очима него што смо га видели до тада. Завршићу са тим када би сарађивали као кинеска медијска група и РТС, свет би био много боље место за живот него што је сада“, поручио је генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

Цензоловка је од три медијске куће, РТС-а, Политике и Танјуга тражила на увид споразуме који су потписали и, зачудо, нисмо их добили.

Све ове медије питали смо какве су обавезе преузели према кинеском партнеру. РТС нам је одговорио на део питања које смо поставили, а Политика и Танјуг нису чак ни одговорили на мејлове.

РТС: Уобичајен уговор, као са Бугарском, Турском, Азербејџаном, Мађарском

Служба за односе с јавношћу и корпоративни имиџ РТС-а овако је Цензоловки објаснила да нема разлога за бригу:

„Овакви уговори нису куриозитет у пословној пракси јавних сервиса широм света. Напротив – уобичајено је да се приликом великих државних посета потписују билатерални медијски споразуми, те их и Јавни сервис Србије има потписане са неколико земаља – Бугарском, Турском, Азербејџаном, Мађарском… Са медијским кућама из Кине, РТС од 2013. године има више потписаних меморандума о сарадњи. Осим тога, Јавни сервис Србије мултилатерално сарађује са јавним медијским сервисима широм Европе – кроз чланство у ЕБУ (Европска радиодифузна унија), Circom Regional (Европска асоцијација регионалних медијских центара) и ЦОПЕАМ (Мрежа националних јавних радио и телевизијских сервиса Евромедитеранског региона).

Главна тема и овог споразума јесу размена садржаја и копродукције које планирамо да урадимо. Неке смо већ урадили и емитовали претходних и ове године. Две копродукције – „Снови од челика“ и „У потрази за Валтером“, биће ускоро премијерно емитоване на програму РТС. Од 2017. године РТС има редован термин за емитовање кинеских документараца на Другом програму уторком у 20 часова. До сада смо емитовали више од 200 кинеских документараца о историји те земље, обичајима, кулинарству, култури, специфичним занатима, знаменитостима, свакодневном животу људи…”

Александра Никшић (Би-Би-Си): Немамо таква партнерства. Сваки значајан уговор би прво морао да прође британски парламент

У недостатку докумената, односно споразума које су медији потписали са кинеским партнерима, тешко је доносити било какве закључке о свему. Озбиљни новинари се тога клоне, а ми смо се обратили професионалцима са молбом да нам појасне каква је пракса, рецимо, у најцењенијем јавном сервису, у Би-Би-Си-ју.

Александра Никшић, уредница Би-Би-Си сервиса на српском, каже за Цензоловку да чувени британски јавни сервис нема таква партнерства са другим јавним сервисима и подсећа да су Кинези то имали са Русијом.

„Ако се ради о размени материјала, не мора да буде а приори лоше. Ја бих прва волела да научим кинески, али не верујем да је то сврха”, каже Александра кроз смех и додаје:

„Не знамо шта пише у Споразуму, да ли подразумева отварање бироа кинеске телевизије у оквиру РТС-а, на пример. Ништа не знамо ни о Кинеском културном центру. Али знам да би, кад је Би-Би-Си у питању, такав значајан уговор морао да прође кроз парламент и кроз британски РЕМ, односно регулаторно тело, и не би могао да буде само одлука директора Би-Би-Си -ја. Партнери се бирају према потребама и циљевима. Свако бира партнера према себи”, каже Александра Никшић за Цензоловку.

Ђорђе Влајић: Ако нам се намећу кинеске вредности, у страшном смо проблему

Новинар Ђорђе Влајић, који је дуго година из Београда извештавао за Би-Би-Си, каже за Цензоловку да је улога јавног сервиса у Србији дефинисана јавним интересом, пре свега, а он је дефинисан у Медијској стратегији, Закону о јавном информисању и Закону о јавним сервисима.

То су оквири у којима мора да се креће пословање РТС-а, међутим „нисам сигуран да РТС поштује јавни интерес како га закон дефинише, него више служи као неки разглас владајућој номенклатури и Вучићу”:

„Не знам шта пише у Споразуму, па не могу да оценим ни да ли је у супротности са јавним интересом. Али у сваком случају, ако неће да буде нека врста сеоског добоша владајуће политичке странке и њених интереса, јавни сервис прво мора да сачува аутономност уређивачке политике. И пословање РТС-а не сме да изађе из тих оквира. Добро је правити копродукције, техничку сарадњу, али питање је вредносног оквира и програмских садржаја. Није дозвољена никаква пропаганда, ни домаће ни стране политике”, каже Влајић.

Међутим, целодневно извештавање РТС-а током посете Сија Ђинпинга било је пропагандно више него аналитичко. Нисмо чули никакве критичке тонове о стању медија, новинарима у кинеским затворима, лошим условима за кинеске раднике у овдашњим компанијама. Зар то већ није довољан разлог да се упали црвена лампица?

„Посета Сија Ђинпинга је планетарно важна. Сви медији су то забележили, од Лондона до Будимпеште. Контекстуализација те посете је друга прича. То раде професионални медији. Они говоре о карактеру посете, о томе шта Кина ради, о кинеским захтевима према земљама са којима сарађује. То овде нисмо видели. Овде је личило на социјалистичку пропаганду, а у таквом начину извештавања нема места критичком сагледавању ‘драгог госта’.

Мени се то уклапа у део изјаве господина Сија на пленарном састанку делегација Кине и Србије. Он је говорио о заједници. Ми не знамо шта је та заједница, да ли је Појас и пут или нешто више. А ако је та заједница оквир да се мења вредносни систем и да се учитавају кинески светоназори у српски духовни и вредносни простор, онда смо ми у страшном проблему, а РТС је само један од елемената те приче. Волео бих да видим колико би се задржао на том месту директор РТС-а који би одбио да потпише такав споразум”, каже Влајић за Цензоловку.

Репортери без граница: Кина спроводи репресију и тортуру над новинарима

У овогодишњем извештају Репортера без граница укратко је описана ужасна тортура коју режим у Кини спроводи над новинарима. Истиче се да је „Кина највец́и светски затвор за новинаре са више од 100 притворених, а њен режим спроводи репресивну кампању против новинарства и права на информисање широм света”.

Главне кинеске медијске групе, као што су новинска агенција Синхуа, Централна телевизија Кине (ЦЦТВ), Кинески национални радио (ЦНР) и новине China Daily, People’s Daily и Global Times, у државном су власништву и директно под контролом власти.

Одељење за пропаганду Комунистичке партије Кине свакодневно шаље свим медијима детаљно обавештење које укључује уређивачке смернице и цензурисане теме. Кинеска глобална телевизијска мрежа (ЦГТН) и Radio China International (РЦИ) у државном власништву су ширили режимску пропаганду широм света.

У очима режима, функција медија је да буду гласноговорници странке и да преносе државну пропаганду. Независни новинари и блогери који се усуде да објаве „осетљиве” информације често бивају стављени под надзор, малтретирани, притворени и, у неким случајевима, мучени.

Да би добили и обновили новинарске картице, новинари морају да преузму пропагандну апликацију Студију Си, “Јачање земље”, која може да прикупља њихове личне податке.

Устав Кине гарантује „слободу говора и штампе“, али режим рутински крши право на информације, потпуно некажњено. Да би додатно уц́уткали новинаре, оптужују их за „шпијунажу“, „субверзију“ или „свађање и изазивање невоља“, три „џепна злочина“, термин који користе кинески правни стручњаци када описују кривична дела која су тако широко дефинисана да се могу применити на скоро сваку активност.

Независни новинари могу бити легално смештени у самицу на шест месеци под „стамбени надзор на одређеној локацији“, у кинеским „црним затворима“, где су лишени правног заступања и могу бити подвргнути тортури.

Комунистичка партија Кине разматра доношење закона о забрани свих приватних улагања у медије. Ако буде усвојен, овај закон би могао учврстити постојећа ограничења и пооштрити притисак режима на медије, као и ућуткати преостале независне гласове.

Председник Си Ђинпинг, на власти од 2012. године, обновио је медијску културу достојну маоистичке ере, у којој је слободан приступ информацијама постао злочин, а пружање информација још већи злочин. Кинески државни и приватни медији су под све строжом контролом Комунистичке партије, док администрација ствара све више препрека страним новинарима.

Кинески режим користи надзор, принуду, застрашивање и узнемиравање како би спречио независне новинаре да извештавају о питањима која сматра „осетљивим“.

Аустралијски политички коментатор кинеског порекла Јанг Хенгјун осуђен је на условну смртну казну због „шпијунаже“ – казну која се после две године може заменити доживотном робијом ако не понови кривично дело – како је кинески режим објавио 5. фебруара 2024. Одлагана неколико пута након суђења одржаног иза затворених врата 2021. године, ово је најоштрија пресуда изречена браниоцу слободе медија од доласка Сија Ђинпинга на власт 2012. године.