Вести
13. 05. 2024.
„Лов на вештице“: ЦПЈ упозорава на нападе на новинаре у Србији који нису на линији власти
Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) упозорио је на случајеве напада на новинаре у Србији који, како се наводи, нису на линији власти. Новинари из Србије за ЦПЈ кажу да страхују за своју безбедност и да су постали мета "лова на вештице".
„Права епидемија напада“, цитира ЦПЈ српског новинара, адвоката и професора Динка Грухоњића који је о стању слободе штампе у Србији говорио за медијски сајт Цензоловка. Грухоњић се суочио са озбиљним узнемиравањем на интернету након што је у марту интернетом кружио манипулативни видео у којем се чини да хвали ратног злочинца.
Српски новинари и заговорници слободе штампе указали су на забрињавајуће погоршање способности медија да извештавају без страха од одмазде под популистичким председником земље Александром Вучићем, који је у децембру прошле године постигао убедљиву парламентарну победу, наводи ЦПЈ. Критички настројени новинари осећају да су на мети, понекад и оркестрираних напада Вучићевих присталица, политичара, јавних функционера и провладиних медија.
Да би боље разумео несигурну ситуацију за српску штампу, ЦПЈ је разговарао са осам новинара и адвоката, од којих су неки напустили земљу из страха за своју безбедност.
Од јануара повећан број напада на новинаре
Независно удружење новинара Србије (НУНС) је у прва четири месеца 2024. забележило око 50 случајева претњи и физичких напада на новинаре, од којих је 17 окарактерисало као „озбиљне“. Претходних година, кажу у НУНС-у, бележили су 20 до 30 озбиљних напада током целе године.
Инциденти се крећу од тога да су учесници протеста вређали новинаре који су пратили демонстрације у марту, преко обезбеђења које је насилно удаљило новинарку са састанка локалног општинског већа, до новинара који добија претње смрћу док истражује локални пословни пројекат. Поједини новинари и читаве редакције биле су предмет увреда, клевета и претњи физичким нападима и смрћу упућених путем електронске поште и друштвених мрежа.
ЦПЈ није могао независно да потврди сваки напад, али локални новинари кажу да документација НУНС-а одражава укупну атмосферу пада слободе медија под Вучићем.
Новинари претворени у „државне непријатеље“
Вучића критичари често оптужују да је кренуо стопама Виктора Орбана из суседне Мађарске у покушају да изгради ауторитарну државу са потпуном контролом медија, где су критичне вести маргинализоване, дискредитоване и мета клеветничких напада провладиних таблоида или анонимних онлајн тролова.
Делимично захваљујући Вучићевој контроли медија, његова странка је тријумфовала против коалиције прозападних опозиционих снага формиране након две смртоносна масовне пуцњаве, а која је водила кампању против опште културе насиља која се прелила из политичког дискурса у свакодневни живот.
Победа на изборима је наизглед охрабрила председникове присталице да појачају своје нападе на независне новинаре. Ана Лалић Хегедиш, репортерка информативног сајта Нова.рс и председница Независног друштва новинара Војводине, оценила је да су новинари постали мета „лова на вештице“ који „служи као скретање пажње јавности” уочи локалних избора у јуну.
Напади, кажу новинари и стручњаци, се недешавају само због извештавања новинара, већ и због тога ко су они.
„Представници власти их третирају као политичке противнике јер су новинари који уравнотежено извештавају и постављају незгодна питања“, каже Веран Матић, добитник Међународне награде за слободу штампе ЦПЈ 1993. године и члан Радне групе Србије за безбедност и заштиту новинара. Радна група, коју чине јавни тужиоци, полиција и новинари, има за циљ да убрза истраге и кривично гоњење напада на штампу, наводи ЦПЈ.
ЦПЈ је мејлом послао питања о нападима на новинару одељењу за штампу председниковог кабинета, али није добио одговор.
Оркестрирани напади на новинаре
Лалић Хегедиш је за ЦПЈ рекла да је против ње у марту кренула „координисана кампања” након што је у панел дискусији критиковала изградњу „још једне нове православне цркве” као део српске националистичке агенде у Војводини.
Она је рекла да су одмах после њеног говора „провладини таблоиди злонамерно парафразирали моје речи да се залажем за уништавање српских цркава“, а затим је „армија ботова“ покренула насилничку кампању на друштвеним мрежама уз претње и увреде и објавила њен број телефона.
Политичари владајуће странке коментарисали су њен случај на телевизији и у парламенту, што је изазвало нови и континуирани талас напада. Од тада је ухапшена једна особа.
Такве кампање, према Матићевим речима, „делимично организују“ провладини медији и политичари, али им се онда „придружује и шири спектар оних који нису организовани, већ само искористе прилику“. Према недавном истраживању које су спровели НУНС и Универзитет у Новом Саду, сваки трећи српски новинар је 2023. године рекао да су му вербално претили. Уз то, 13 одсто новинара је рекло да је примало претње од јавних функционера, а 14 одсто да су им претиле присталице политичких партија.
Многи новинари страхују за своју безбедност
Новинари који су разговарали са ЦПЈ-ом кажу да се осећају рањиво, а новинарке које се често суочавају са родно заснованим нападима, истичу додатне ризике. Обраћајући се непрофитном америчком медијском институту Поинтер 2022. године, Лалић Хегедиш је рекла да су напади владе на жене, које имају водећу улогу у истраживачком новинарству у Србији, начин да политичари понизе новинарке које су се уздигле у професију у којој доминирају мушкарци.
Али узнемиравање погађа новинаре различитих полова, а жртве, међу којима су и људи који живе у удаљеним подручјима, описују велико емоционално оптерећење.
„Тешко је психички се носити са овим нивоом свакодневног узнемиравања — уценама, претњама, ухођењем или чак непознатим људима који скрнаве гроб моје мајке“, рекао је један новинар, који је разговарао са ЦПЈ-ом путем имејла под условом да остане анониман услед страха за своју безбедност.
Други локални репортер који је такође разговарао са ЦПЈ-ом под условом анонимности, навео је у мејлу да су недавно одлучили да престану да покривају локална питања због претњи, укључујући претње смрћу, које су добили након истраге о локалној корупцији.
„Живим у малом насељу где сам потпуно изложен па сам морао да се преселим како бих заштитио своју породицу“, рекао је репортер. Неколико новинара са којима је ЦПЈ разговарао преселило се у Србију, а други, попут Лалића Хегедиша, привремено су се иселили из земље.
Власт не чине довољно да заштити новинаре
Неколико људи са које ЦПЈ интервјуисао поменуло је да је некажњивост у случајевима убиства новинара високог профила, попут случаја Славка Ћурувије, допринела токсичној атмосфери у којој се новинари виде као легитимне мете.
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године у, како се чинило, професионалном убиству испред своје куће у близини Скупштине Југославије у Београду. У фебруару 2024. суд је укинуо осуђујуће пресуде за сву четворицу оптужених за његово убиство и ослободио их правоснажном пресудом на коју се не може уложити жалба. Ослобађајућа пресуда „носи поруку да је насиље у Србији званично легализовано и да убиство новинара није кажњиво дело“, рекао је Лалић Хегедиш.
Власти неће штитити „новинаре који извештавају о истини која не одговара влади. Власти не маре за нападе на новинаре попут мене“, рекао је за ЦПЈ репортер који се преселио из безбедносних разлога. Истраживање НУНС-а и Универзитета у Новом Саду показало је да 90 одсто новинара сматра да су власти неадекватно реаговале на претње новинарима.
У интервјуима за ЦПЈ, новинари су рекли да желе да власти не само вербално осуде насиље, већ и да снажније истраже претње и насиље, да процесуирају убице новинара и да пруже полицијску заштиту када је то потребно.
Матић је рекао да постоји један позитиван помак, јер се чини да је последњих година мање вероватно да ће тужиоци одбацити случајеве напада на новинаре. Али је уакзао и да док политичари на највишем нивоу не престану да прете новинарима, напредак ће остати неухватљив.
„Претње и насиље се у принципу осуђују“, рекао је он за ЦПЈ, „али често су они којима се прети мета критика и прозивања и напада од стране представника актуелне владе и парламента“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.