Вести
13. 05. 2024.
Националне телевизије у Србији више не морају имати културу, образовање и дечји програм
"РЕМ годинама уназад прате оптужбе медијских удружења и представника опозиције да националне фреквенције додељује телевизијама које не испуњавају минималне стандарде"
Колико су гледаоцима телевизија са националном фреквенцијом у Србији доступни документарни, научно-образовни, дечји или програми из културе?
Ово питање поново је актуелно у Србији, а повод је укидање постојећег прописа по којем су национални ТВ програми били у обавези да имају више од 20 одсто таквог садржаја у својим програмима.
Одлуку да одредбу изостави из новог правилника донело је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), иначе задужено за контролу радио и телевизијског програма.
У Србији националну фреквенцију имају четири приватне телевизије – Пинк, Happy, Прва и Б92. То им омогућава да њихов програм буде видљив широм земље.
РЕМ одлучује које ће телевизије имати националну покривеност. Број је ограничен и сматрају се националним добром будући да је власник над фреквенцијама држава.
Документарни, научно-образовни, културно-уметнички или дечји програм, у правилнику наведен као „квалитетан програм“, ни раније није био присутан у прописаном обиму, упозорили су након одлуке из више медијских удружења у Србији.
„Легализација досадашње праксе“
Тако одлуку РЕМ-а тумачи Даница Ђокић из Фондације Славко Ћурувија. То тело, како је оценила, и до сада је толерисао непоштовање те одредбе.
Више медијских удружења поднело је приговор РЕМ-у због ове одредбе и тражило враћање обавезе. Савет РЕМ-а је, међутим, то одбио са образложењем да Правилник не може обавезати медије на већу разноврсност медијског садржаја него што је то дефинисано законом.
РЕМ годинама уназад прате оптужбе медијских удружења и представника опозиције да националне фреквенције додељује телевизијама које не испуњавају минималне стандарде и не емитују довољно културно-образовног програма.
Правилник без обавезе емитовања ‘квалитетног програма’
РЕМ је 8. маја објавио на свом сајту да је усвојен „Правилник о условима и критеријумима за издавање дозволе за пружање медијске услуге“ који треба да замени досадашњи из 2016. године.
Правилником се, између осталог, дефинишу критеријуми за доделу националних фреквенција.
Нови правилник, као и претходни, за критеријум наводи разноврсност програма, али у пропису недостаје, према мишљењу више медијских удружења, важна одредба.
„Квалитетним програмом сматра се програм у коме научно-образовни, културно-уметнички, документарни или дечији програм, односно програм за малолетнике, заједно или појединачно, чине више од 20 одсто укупно годишње објављеног програма“, писало је у старом правилнику, а ова одредба у новом пропису је изостављена.
Даница Ђокић из Фондације Славко Ћурувија, која се бави унапређењем рада медија у Србији, за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да је доношење овог правилника „правдање постојеће ситуације“.
„Они (Савет РЕМ-а) су до сада ‘гледали кроз прсте’ емитерима који немају квалитетан програм иако је до сада то била обавеза. Сада они ту обавезу више неће имати и на тај начин су смањили своју обавезу надзора да ли такав програм постоји“, каже Ђокић.
Она сматра да је у РЕМ-овим извештајима констатовано да телевизије немају довољно квалитетног програма, али да то није утицало на њихову одлуку о додели фреквенција.
Тамара Филиповић Стевановић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) каже да није очекивала да ће поменута одредба бити избачена из правилника поготово што телевизије нису, како тврди, трпеле последице због тога.
„Неко се досетио да се у свим извештајима констатује да се услови не испуњавају, па онда хајде и да званично немамо то (одредбу)“, оцењује она.
На сајту РЕМ-а може се пронаћи извештај из 2020. године у ком се анализира програм приватних емитера са националном покривеношћу.
Више телевизија, према овом извештају, уопште није емитовао или је био недовољно заступљен културно-уметнички и образовни програм.
Ипак, РЕМ је у јулу 2022. већином гласова поново доделио дозволе телевизијама које су и до тада имале дозволе.
Одбијен предлог медијских удружења
РСЕ није добио одговор РЕМ-а на питање због чега у новом правилнику нема одредбе о квалитетном програму.
Одговор на то питање може се наћи у документу РЕМ-а о одржаној јавној расправи о новим правилницима који је објављен 8. маја.
У њему је наведено да је више медијских удружења, између осталих, Независно удружење новинара Србије и Фондација Славко Ћурувија, поднело предлог да се одредба о минималних обиму квалитетног програма унесе у нови правилник.
РЕМ у документу наводи да је тај предлог одбијен.
Образложење је да Закон о електронским медијима, као виши правни акт, не обавезује медије да емитују толико различитих медијских садржаја, па се то не може учинити ни нижим правним актом као што је правилник.
Даница Ђокић из Фондације Славко Ћурувија сматра да је РЕМ тумачио закон на начин како би могао да оправда досадашњи недостатак квалитетног програма телевизија.
Наиме, нови Закон о електронским медијима из 2023. предвиђа емитовање више различитих медијских садржаја као на пример информативни, образовни, културни, научни, спортски, забавни и други.
Према тумачењу РЕМ-а, појам „више“ подразумева „минимум два“.
„Дакле, та реч ‘више’ помогла је РЕМ-у да ‘језичким тумачењем’ избегне да одреди обавезу о минималном уделу квалитетног програма“, објашњава Ђокић и додаје:
„Квалитетан програм подразумевао је више жанрова, а нови закон омогућава телевизијама да имају и само два жанра.“
Тамара Филиповић Стевановић из НУНС-а каже да РЕМ „тренутни закон не спречава да унесе обавезни удео квалитетног програма“ у правилник.
„Врло је јасно шта плурализам медијског садржаја подразумева и подразумева, између осталог, дечији, научни, културни, образовни програм. У Србији све што није до краја дефинисано (у закону), на крају се злоупотреби“, наводи она.
Филиповић Стевановић оцењује да је након доношења овог правилника РЕМ још пасивнији него што је био пре.
РЕМ на мети критика међународних организација и опозиције
РЕМ је претходних година био на мети критика међународних институција, медијских удружења и опозиције у Србији због, како наводе, пасивне улоге у контроли ТВ емитера.
Један је од захтева највеће опозиционе коалиције „Србија против насиља“ уочи предстојећих избора у Београду и другим градовима, 2. јуна, био је смена чланова Савета РЕМ-а.
Овај захтев претходно је формулисан на антивладиним протестима „Србија против насиља“ који су организовани у Србији због две масовне пуцњаве у мају 2023. у којим је погинуло 19 људи. Са протеста је затражена одговорност РЕМ-а због наводног пропуштања да санкционише телевизије које промовишу мржњу и насиље.
Смена чланова Савета РЕМ-а предвиђена је и Законом о електронским медијима, што је био захтев више медијских удружења. Наиме, мандат садашњих чланова Савета истиче годину дана након ступања на снагу овог закона, односно у новембру 2024.
У свом извештају о изборима у Србији 2023. ОДИХР (ОЕБС-ова Канцеларија за демократске институције и људска права) изнео је забринутост због пасивног приступа РЕМ-а у регулисању понашања медија током кампање.
РЕМ се нашао и у годишњем извештају Европске комисије о Србији 2023. због пропуштања да додели пету фреквенцију за национално покривање, како се наводи, „без веродостојног оправдања“.
У извештају Европске комисије о Србији из 2022. наводи се да је РЕМ те године доделио националне фреквенције телевизијским каналима „који су добијали опомене од РЕМ-а због кршења њихових законских обавеза“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.