Вести
09. 05. 2024.
Тужилаштво покренуло истрагу поводом смрти осумњиченог Д. Д. у притвору, Данасу ускраћене информације
Више јавно тужилаштво у Нишу покренуло је истрагу на околности смрти осумњиченог Д.Д. који је 7. марта преминуо у полицијској станици у Бору, након што му је одређен притвор због сумње да је учествовао у премештању тела двогодишње девојчице Д. И.
У саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Нишу од 30. априла стоји да је ово тужилаштво 29. априла послало захтев за прикупљање потребних обавештења Министарству унутрашњих послова, Сектору унутрашње контроле, да предузме мере и радње ради утврђивања околности под којима је дана преминуо Д.Д.
Питања редакције Данаса угрожавају истрагу
Пре овог саопштења наша редакција је послала званичан захтев за приступ информацијама од јавног значаја у којем смо тражили од Вишег јавног тужилаштва у Нишу да нам доставе једноставну информацију – да ли је на основу обдукционог налаза осумњичени Д.Д. преминуо природном или насилном смрћу. Ово питање је наша редакција поставила, јер је недељник Радар објавио да је обдукцијом утврђено да осумњичени Д.Д. није умро природном смрћу од инфаркта, како је МУП званично саопштио дан након његове смрти.
Међутим, уместо да тужилаштво да званичан одговор и да се стане на пут даљим спекулацијама о томе како је осумњичени Д.Д. преминуо, оно нам је послало решење у којем се одбија наш захтев, са образложењем да је главни виши јавни тужилац ВЈТ у Нишу Борица Митић утврдио да не постоји оправдани интерес јавности да зна ову информацију, јер би то угрозило даљи ток истраге.
Тужилац Борица Митић нам у решењу није објаснио на који начин би информација да ли је осумњичени умро природном или насилном смрћу могла да угрози истрагу, већ се позвао на члан 9 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја у ком је наведено да орган власти може да ускрати приступ информацијама ако би тиме угрозио вођење истражног поступка.
Оно што може бар да се наслути, када већ нема званичних информација из тужилаштва, јесте да осумњичени највероватније није умро природном смрћу или да бар постоје сумњиве околности под којима је премину. Јер, да је Д.Д. преминуо на начин на који је првобитно саопштио МУП, тужилаштво у Нишу не би формирало предмет поводом кривичноправног догађаја, нити би слало захтев за прикупљање потребних обавештења Сектору унутрашње контроле.
Адвокат и бивши повереник за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић за Данас каже да законски постоји основ да се не пружи информација од јавног значаја уколико би она заиста могла да угрози вођење неког поступка, али да он у овој конкретно траженој информацији не види тај разлог.
„Тужилац има право да одбије да пружи тражену информацију, али би онда требало и да образложи због чега се позива на тај члан Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Није довољно само позвати се на неки члан закона. Уколико је тужилац проценио да би тражена информација могла да угрози истрагу, он је у решењу требао и да образложи због чега. Уосталом, ја заиста не видим како би информација да ли је осумњичени преминуо у станици у Бору насилном или природном смрћу могла да угрози истрагу“, каже Родољуб Шабић.
Адвокат Иван Нинић сматра да су све околности смрти Д.Д. од почетка чудне и да се стиче утисак да тужилац није проактиван, те да се на неки начин плаши полиције.
„Поставља се питање шта је тужилац радио два месеца, да ли је саслушао актере догађаја и зашто виновници нису лишени слободе. Човек је преминио у полицијској станици, потом је полиција, очигледно, издала лажно саопштење за јавност, а на крају тужилац ускраћује јавности информације. Па, да ли људски живот у Србији, данас, уопште, има неку вредност? Да ли је уставом прокламовано начело да је људски живот неприкосновен постала најобичнија флоскула? Овако неозбиљним приступом се полицијским службеницима допушта да међусобно договарају своје исказе, да потенцијално укањају трагове кривичног дела и тако ометају доказивање, а што је посебно кривично дело“, каже Нинић за Данас.
Он наводи да је тужилац тек сада прикупљање потребних обавештења адресирао на Сектор унутрашње контроле, међутим, наглашава и чињеницу да је СУК до сада више пута подбацио.
„СУК је, у ранијем периоду, више пута доказао да има проблем са утврђивањем чињеница у политички осетљивим предметима. Овај смртни случај је прворазредни скандал у српској полицији, зато се заташкава и само рефлектори јавности могу да натерају тужиоца да ради свој посао“, закључује Иван Нинић
Шта све знамо до сада
Покојни Д.Д. (40) је брат једног од двојице главноосумњичених за убиство девојчице Д.И. (2) из Бора. Он је 06. марта приведен у полицијску станицу у Бору, где је добио статус осумњиченог, јер се сумњичио да је помогао брату да склони тело девојчице. Њему је тада одређено задржавање до 48 сати.
МУП се сутрадан огласио саопштењем да је осумњичени Д.Д. преминуо у раним јутарњим сатима у полицијској станици у Бору. У саопштењу је наведено да је осумњиченом нагло позлило, као и да је упркос указаној помоћи полицијских службеника и хитне помоћи преминуо највероватније од инфаркта.
Сам догађај је изазвао сумњу у јавности о узроку смрти осумњиченог, а Више јавно тужилаштво У Зајечару је наложило да се уради обдукција на Институту за судску медицину у Београду.
Пре него што је тужилаштво добило обдукциони налаз, недељник Радар је објавио да су дошли до сазнања да је обдукција потврдила да је осумњичени Д.Д. преминуо насилном смрћу, као и да је по телу имао више повреда.
По објављивању ове вести ВЈТ у Зајечару је прво рекло како они још увек нису добили обдукциони налаз, да би три дана након тога издали саопштење у којем наводе да им је налаз стигао. Међутим, одмах након тога ВЈТ у Зајечару Апелационом јавном тужилаштву у Нишу поднело захтев за супституцију, тј. захтев да се овај предмет да у надлежност неком другом тужилаштву. 25. априла Апелационо јавно тужилаштво у Нишу је предмнет доделило Вишем јавном тужилаштву у Нишу.
Од тог датума, па до данас, од поступајућих тужилаштава смо само могли да чујемо најчувенију флоскулу: тужилаштво ће предузети све неопходне мере и радње у циљу прикупљања доказа и расветљавања предметног кривичноправног догађаја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.