Вести
07. 05. 2024.
Павол Салај из Репортера без граница: У Србији су претње новинарима подстакнуте нападима највиших представника власти
Ослобађање осумњичених за убиство новинара Славка Ћурувије сигнализира значајно погоршање правне ситуације, која не може бити надомештена напорима власти да процесуирају скорије нападе на новинаре, каже Павол Салај, шеф одсека Репортера без граница за Европску унију и Балкан, коментаришући пад Србије на Светском индексу медијских слобода
Павол Салај, шеф одсека Репортера без граница за Европску унију и Балкан, у писаној изјави за Цензоловку поводом објављивања Светског индекса медијских слобода на ком је Србија пала на 98. место, каже да се политичка и правна ситуација у вези са нападима на медије и новинаре у Србији погоршавају, пише Цензоловка.
„Србија је данас рангирана претпоследња у зони ЕУ-Балкан и последња међу земљама бивше Југославије, прешавши из ‘проблематичне’ у ‘тешку’ зону. Ослобађање осумњичених за убиство новинара Славка Ћурувије сигнализира значајно погоршање правне ситуације, која не може бити надомештена напорима власти да процесуирају скорије нападе на новинаре, што је довело до побољшања безбедносног резултата.“
Према проценама Репортера без граница, како нам преноси Салај, „у Србији, која је земља кандидаткиња за чланство у Европској унији, новинари се суочавају са претњама подстакнутим политичким нападима који редовно долазе од највиших представника власти. Ти напади се толеришу, или чак подстичу од стране владајуц́их партија, што је довело до значајног погоршања политичког резултата Србије“.
Према његовом мишљењу, на процену слободе медија у Србији, која се одразила и на пласман на 98. место Светског индекса медијских слобода Репортера без граница, утиче „некажњивост злочина над новинарима, СЛАПП тужбе, као и побољшана, али још увек неефикасна медијска регулатива која дозвољава ширење руске пропаганде“.
„Током протекле године, неколико препорука Репортера без граница из априла 2022. је испуњено, али су се појавили нови проблеми. Власти Србије морају да предузму конкретне мере да подрже право на информисање, да се уздрже од говора мржње према новинарима и да повец́ају независност, делотворност и транспарентност медијске регулативе“, рекао је Салај у писаној изјави за Цензоловку.
Говорећи о конкретним примерима, Салај је истакао да су у последњих 12 месеци, новинари у Србији били жртве „оркестрираних кампања, инспирисаних политичким нападима, које су некад резултирале нападима на мрежама а некад и нападима у стварном животу“.
„У марту 2024. два водећа новинара из Војводине, Динко Грухоњић и Ана Лалић, добили су претње смрц́у након што су их оклеветали политичари, укључујуц́и лидера владајуц́е политичке вец́ине у Скупштини Србије. Вредан пажње је и случај Марка Степановиц́а са Нове С, који је био мета аутомобилске потере на аутопуту која се умало завршила несрећом у априлу 2023. Инцидент је уследио након што су политичари таргетирали њега и његову емисију. Политички притисак се понекад употпуњује увредљивим тужбама (СЛАПП) као у случају истраживачког медија КРИК чију новинарку Драгану Пећо од октобра 2022. године тужи бизнисмен повезан са председником“, објашњава Салај.
„Полиција је привела две особе осумњичене да су претиле Грухоњиц́у и Лалиц́у и једног осумњиченог у случају Степановић. Релативно брза реакција је пример недавних покушаја полиције и јавног тужилаштва да убрзано процесуирају злочине над новинарима. Оне су делом резултат напора Сталне радне групе за безбедност новинара у којој о претњама и заштити од њих разговарају представници новинара, полиције и јавног тужилаштва. Мобилизација радне групе као и њеног председника Верана Матића довела је до кривичног гоњења и осуде једног локалног моц́ника због претњи ОК радију у Врању. Међутим, упркос судској одлуци, локалне власти нису успеле да сруше зид који је локални моћник подигао. У априлу 2024, након шест година судског поступка, починиоци, међу којима је и организатор паљења куц́е Милана Јовановиц́а, проглашени су кривим“, истакао је Салај.
Коментаришући остале нападе на новинаре, Павол Салај је истакао да се неки од њих „суочавају са перспективом дефинитивне некажњивости“, додајући како је то „посебно случај са атентатом на Славка Ћурувију почињеном 1999. године, у којем су сви осумњичени шокантно ослобођени оптужбе одлуком Апелационог суда из фебруара 2024, а након поновљеног суђења. Убиство новинара Милана Пантића 1999. године такође је симбол некажњивости злочина почињених над новинарима у Србији“.
„Иако су успостављени институционални механизми за побољшање ефикасности кривичног гоњења, чини се да стварни напредак и даље зависи од политичких фактора, што указује на недостатак независности институција за спровођење закона у Србији“, закључио је Салај.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.