Вести

26. 04. 2024.

Аутор: Тијана Благојев Извор: kaleidoskop-media.com

Међународна перспектива ВИ у медијима

Све више смо изложени разним применама вештачке интелигенције (ВИ) у нашем свакодневном животу. Било да говоримо о распрострањеној употреби Google мапа, Uber-а, Google преводиоца, препорука Spotify-ja или Netflix-a, коришћења ChatGPT-ja за добијање жељених одговора, до употребе камера за биометријски надзор, система “Око соколово” или програма за предикцију потрошње струје.

Чини се да она већ напредује и у нашој земљи. Медијски сектор у Србији ће такође бити све више изложен овом технолошком развоју, а да би се што боље припремио добро је имати јаснију слику о ситуацији у вези са употребом вештачке интелигенције у овој области у иностранству, односно, који су трендови, планови, бриге, али и могућности, пише Калеидоскоп.

Пре него што се упустимо у анализу потребно је да дефинишемо шта је то вештачка интелигенција. На основу ажуриране ОЕЦД дефиниције: “Систем вештачке интелигенције је заснован на машинама који, за експлицитне или имплицитне циљеве, закључује, на основу улазних података које прима, како да генерише излазе као што су предвиђања, садржаји, препоруке или одлуке које могу утицати на физичко или виртуелно окружење. Различити системи вештачке интелигенције разликују се по степену аутономије и прилагодљивости након примене”. Једноставније речено, систем прима и посматра велику количину података (документа, слике, видео, бројеви..) тражећи у њима везу и на основу тога прави одлуке или предвиђања.

Новинарство већ годинама трпи значајне последице технолошких промена јер су приходи медија у константном паду и сами медији се такмиче са друштвеним мрежама за публику и оглашавање. У ситуацији где се медији боре да свој садржај учине довољно привлачним, релевантним и важним у мору информација, али и дезинформација којима је данас човек изложен, присутан је и проблем ниског поверења у саме медијске садржаје.

Коначно брзина којом се технологија развија исто отежава медијској индустрији да се прилагоди како би могла да прати те промене ефикасно и успешно (обуке, иновативна решења и финансирање тих решења). Када на то додамо и све бржи развој и коришћење вештачке интелигенције није изненађујуће да постоји страх да ће она додатно отежати овом сектору опстанак (губљење послова, гашење медија, још брже ширење дезинформација). Међутим, ово такође треба посматрати као прилику и могућност да се ствари унапреде и побољшају. И управо је такав приступ присутан на међународном нивоу.  

Уређење примене вештачке интелигенције у медијском сектору, међународни трендови

Вештачка интелигенција је изузетно комплексна и уређивање те области представља изазов сам по себи, а Закон о Вештачкој интелигенцији усвојен у Европском Парламенту 13. марта ове године (АИ Ацт), иако често критикован и сигурно са недостацима, ипак представља корак у добром правцу. Међутим, шта он заправо и колико доноси медијском сектору?

На панелу АлгоСоц-а и АИ, Медиа & Демоцрацy Лаб-а дискутовало се о томе да, с обзиром да системи ВИ у медијској сфери нису означени као системи високог ризика према овом Закону, оштрије мере неће се примењивати на креаторе медијских система вештачке интелигенције, али ће морати да се поштују обавезе израде техничке документације и транспарентности самих модела (а то укључује и тренинг сетове података, процесе тестирања модела и резултата). Заправо ће на медијима бити да изаберу одговорне ВИ технологије.

Ово даје одређену слободу али и већу одговорност која је на страни медијских организација, јер ће морати да буду додатно обучене како би могле да испуне ове услове. То можда неће представљати толики проблем за веће медијске куће за разлику од мањих медија који већ имају доста изазова пред собом. Треба такође бити додатно опрезан око регулисања употребе ВИ од стране држава. Иако битан корак, брига се односи на доношење националног законодавства које ће имати потенцијал да се заправо користи за контролу јавног дискурса и гушење слободе изражавања.

Зато је изузетно важно да постоји уједињеност  и сарадња у медијској сфери да се ова област заиста уреди тако да помаже медијима, а не да представља препреку њиховом даљем развоју. То такође може да допринесе увођењу новинарских принципа и стандарда у оквиру ширих стандарда одговорне ВИ.

Стога, овде такође треба додати и кораке које је сама медијска индустрија на међународном нивоу решила да постави доносећи Париску повељу о вештачкој интелигенцији и новинарству  где се подвлачи транспарентна, правична и одговорна употреба ВИ у уређивачкој средини која држи до новинарске етике. Репортери без граница су је иницирали а написала је комисија од 32 медијска експерта на челу са добитницом Нобелове награде за мир Маријом Ресом и објављена је у новембру 2023. године.

Фокус овог документа је пре свега на етици и истиче да употреба ВИ мора да испуњава основне вредности новинарске етике, да је улога човека у овим процесима изузетно важна и централна када се говори о стратегији употребе вештачке интелигенције, те да ови системи морају да поштују легислативу која се односи на приватност, интелектуалну својину и заштиту података. Суштина је да заправо медији остају и даље одговорни за садржај који објављују, да морају да јасно назначе који је садржај аутентичан а који је “синтетичан” (измењен употребом ВИ), да персонализација и системи препоруке треба да укључе што већу разноликост информација и њихов интегритет, као и да буду транспарентни како би корисници могли да их искључе уколико не желе да им се информације филтрирају.

Коначно постоје и смернице, на пример у Великој Британији, које указују на  шест принципа за одговорну новинарску употребу Генеративне ВИ, диверзитет информација и инклузивност. Овде је, дакле, акценат на томе како постављате упите на пример ЦхатГПТ-ју и тумачите одговоре. Неки од принципа су да увек имате на уму да постоје већ уграђене потенцијалне предрасуде кад је у питању разноликост информација у самој генеративној ВИ, да кад постављате питања тражите разнолику експертизу и погледе како бисте у ваше упите унели диверзитет, да пријавите грешке и пристрасне резултате које приметите и да увек посматрате добијене резултате са новинарском скепсом.

Трендови дакле указују на то да је тренутно највише на самој медијској индустрији и организацијама да  регулишу и прилагоде примену вештачке интелигенције, што води ка закључку да је неопходно да се новинари адекватно обуче и припреме. У том сегменту, Закон о Вештачкој интелигенцији такође прописује да и медијске организације као пружаоци и професионални корисници морају да предузму мере како би обезбедили ВИ писменост код својих запослених узимајући у обзир контекст сектора у којој се ова технологија користи.

Међународна употреба Вештачке интелигенције у медијској сфери

А шта се заправо дешава у пракси? Врло је важно напоменути да је ВИ већ у употреби и да су у току истраживања која се фокусирају на то како се примењује вештачка интелигенција у раду медија и какав утицај има на њихово функционисање. Истраживање WАН-ИФРА-е, објављено у мају 2023. године, показало је да око половине редакција већ користи генеративну ВИ у свом раду.  Бројне организације уводе разне онлајн обуке које имају за циљ да помогну новинарима да се довољно едукују да  извештавају о вештачкој интелигенцији или како да је користе у свом раду. Подизање ВИ писмености је неопходан корак како би извештавање било квалитетније, а употреба адекватна.

Према последњем истраживању Ројтерсовог института, најважнија примена ВИ технологије односи се на позадинску аутоматизацију производње садржаја попут транскрипције или ревизије писаног материјала, затим коришћење система за препоруке и на крају у комерцијалне сврхе, а да им највећи ризик представља употреба ВИ када је у питању креирање садржаја. Медији употребљавају ВИ када је у питању креирање разних сажетака, наслова, превода, креирање слика, па и читавих чланака, али и употреба ВИ асистента, који помагажу новинарима да праве интересантније, тачније и релевантније приче, као и употреба ВИ за идентификацију дезинформација. Креирање разних аудио производа помоћу ВИ се такође показало плодоносно јер, на пример, Афтенпостен (новине из Норвешке) су експериментисале са клонираним гласовима који читају чланке да би привукли млађу публику. Холандски јавни сервис користи видео креиран уз помоћ ВИ како би деца са оштећеним слухом могла лакше да прате подкаст.

Када говоримо конкретније о употреби ЦхатГПТ-ја, Пол Бредшо, професор дата новинарства из Велике Британије, истиче да он може да се користи за прављење сажетака, објашњавања разних система (здравствени, образовни итд.), за прилагођавање текста различитим публикама и форматима, трагање за изворима, напредне претраге,  инспирацију/идеје за истраживање, програмирање. Постоје и други примери генеративе ВИ које користе новинари попут креирање слика, претварање текста у видео.  У свим овим процесима треба стално имати на уму да ова технологија није савршена и да је треба проверавати.

Када је у питању употреба генеративне вештачке интелигенције, још једно истраживање посматра како су се редакције носиле са употребом генеративне ВИ до краја 2023. године, чији испитаници су већином из Северне Америке а потом Европе, и које је подржао АП. У том истраживању су истакнуте и оне области где  ВИ није ефикасан, а то се односи на тачност и квалитет садржаја када је заправо текст пристрасан и потом је потребно време да се ти недостаци исправе. Такође је истакнуто да би, на пример, распоређивање садржаја (цонтент лаyоут) или анализа аналитике везане за кориснике требало да се препусти негенеративним системима ВИ.

Даље, оно што сматрају да треба забранити је писање комплетног новинарског текста уз помоћ вештачке интелигенције, питања за интервју  и имитирање стилова других уметника. На крају оно што су учесници подвукли јесте да смернице за употребу које су и даље недовољно распрострањене у редакцијама треба да буду конкретније и прецизније (шта је дозвољено, а шта недозвољено користити) и да оне пре треба да буду живи документ него сет правила.

Шта чека медије у будућности?

Из горе поменутих истраживања, бриге медијских радника односе се не само на нагли пораст садржаја који ће се производити уз помоћ вештачке интелигенције, већ и на  њихову дистрибуцију кроз СГЕ (Гоогле-ов ВИ претраживач) који користи генеративну ВИ да сажме велику количину информација и представља их као резултат Гоогле претраге са листом ка линкованим сајтовима. Наиме, овде је бојазан да ово није више традиционална листа са линкованим сајтовима, те да ће жеља корисника да оде на оригинални сајт бити још мања.  

Очекује се да ће се наставити са ограничавањем приступа медијским садржајима компанијама које развијају генеративну ВИ да би се заштитила интелектуална својина медија. Такође, велики акценат ће бити на етичкој примени ВИ и на томе да би, рецимо, било препоручљиво да се направи уређивачки интерфејс који би олакшао људски надзор тако што би помогао новинарима да лакше проверавају резултате добијене од вештачке интелигенције.

Може се, дакле, закључити да ВИ у новинарству доноси бројне неизвесности, али свакако и мноштво могућности да се сектор даље развија. Најважније је да медијска сцена заједнички ради на адекватној и етичкој примени вештачке интелигенције и да дељењем знања, искуства и примера добре праксе допринесе убрзаном ВИ описмењавању.