Вести
24. 04. 2024.
Тридесет година „Моста“ Радија Слободна Европа
„Мост“ Радија Слободна Европа, аутора Омера Карабега, је прва регионална емисија настала након распада Југославије.
Први „Мост“ емитован је 24. априла 1994. године из студија Радија Слободна Европа у Минхену.
Мост је покренут у јеку рата, када су биле покидане све везе међу људима на простору бивше Југославије. Редакција је дошла на идеју да преко свог студија у Минхену, где се тада налазила, а потом и преко студија у Прагу, успоставља телефонски контакт између значајних личности политичког, културног и јавног живота из Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Косова, а повремено и из Македоније и Словеније. Циљ је био да се провери да ли се и поред рата и поред убитачне пропаганде која је ширила мржњу, и поред сатанизације свега што није наша нација, наша вера, наше племе, може водити дијалог. Чинило се да је то немогућ подухват. Јер, тешко је било поверовати да је после Вуковара, после концентрационих логора у Босни и Херцеговини и опсаде Сарајева дијалог уопште могућан. Показало се, међутим, да на простору бивше Југославије има много људи који су спремни на дијалог и да се може разговарати чак и о најосетљивијим темама о којима није постојао ни минимум сагласности.
„Мост“ на известан начин представља сведочанство о томе да су дијалог и толеранција били могућни и у најтежим ратним временима, као и да мржња и ксенофобија нису природно стање на простору Западног Балкана као што су тврдили идеолози рата.
У Мосту се водио дијалог о распаду Југославије, судбини Босне и Херцеговине, сличностима и разликама између политичке сцене у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, полемисало се о ратним злочинима, улози Хашког трибунала, испитивале су се могућности успостављања покиданих културних веза између држава насталих на подручју бивше Југославије, разговарало се о односима између религијских заједница.
Ратне „Мостове“ најтеже је било радити са Сарајевом, јер су телефонске везе биле у прекиду. Једина могућност за разговор била је да учесник из Сарајева излажући се снајперима дође у сарајевски биро Радија Слободна Европа у коме је био сателитски телефон.
Мост је септембра 1994. године успоставио први јавни дијалог између Милошевићеве Социјалистичке партије Србије и Руговиног Демократског савеза Косова. Био је то „Мост“ у коме су учествовали Михајло Марковић, идеолог владајуће партије Србије, и Фехми Агани, потпредседник Демократског савеза Косова, уз Ибрахима Ругову, главни поборник политике ненасилног отпора српском режиму. Аганија су касније за време НАТО бомбардовања убили припадници српске полиције. Од тада је „Мост“ направио више од 150 српско-албанских дијалога. Радио Слободна Европа је у то време био једини медиј на коме се водио српско-албански дијалог. Он се у „Мосту“ никада није прекидао – ни у најгорим ратним временима за време Милошевићевог терора и НАТО интервенције када су многи саговорници Албанци били ван Косова, ни након завршетка рата када су Срби на Косову били изложени репресалијама, ни након проглашења независности Косова када је Београд прекинуо све везе са Приштином.
До сада је емитовано преко 1300 „Мостова“, а у њима је учествовало преко 2000 личности са подручја бивше Југославије. То су били представници власти, опозициони лидери, публицисти, писци, глумци, свештеници, научни радници. Иако је већина разговора имала карактер оштрих полемика, они су се одликовали културом дијалога, толеранцијом и спремношћу да се саслуша туђе мишљење.
„Мост“ је од првог дана био замишљен не само као радијска, него и као новинска рубрика. Преносили су га многи дневници и недељници у региону: у Србији је „Мост“ редовно преносио дневник Наша Борба, а потом њен наследник Данас, повремено и недељник Време, у Босни и Херцеговини дневник Ослобођење и недељници Дани и Свијет, у Хрватској двотједник Зарез, а повремено и дневници Вечерњи лист и Нови лист, у Црној Гори дневник Вијести и недељник Монитор, на Косову дневник Коха Диторе и у Македонији дневник Нова Македонија и недељник Пулс.
Дијалози вођени у „Мосту“ публиковани су у две књиге. Првих сто дијалога, насталих у току рата, објављени су 1998. године под насловом “Мост дијалога, разговори рату успркос”. Друга књига Мостова носила је наслов “Дијалог на бурету барута” и садржавала је српско-албанске дијалоге. Књига је објављена на српском и албанском језику. Поводом промоције албанског издања у Приштини је августа 2002. године одржан округли сто о српско-албанским односима који је окупио најпроминентије српске и албанске учеснике дијалога вођених у „Мосту“. То је био први скуп те врсте након рата.
Омер Карабег добио је за „Мост“ награду ”Југ Гризељ” која се додељује за достигнућа у истраживачком новинарству у служби развијања пријатељства међу људима. Добитник је и награде „Др Ерхард Бусек“ за допринос бољем разумевању у Југоисточној Европи коју додељује СЕЕМО – Медијска организација Југоисточне Европе
„Када сам кренуо да правим ‘Мост’“, каже Омер Карабег, аутор Моста, „руководио сам се оном мудром изреком – боље је хиљаду дана разговарати, него један дан ратовати. Показало да се може разговарати рату упркос, али на овим нашим просторима дијалог, нажалост, не спречава рат“, истиче Карабег.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.